Naučnici su u velikoj studiji, koja je za 20 godina obuhvatila oko 1.000 učesnika, da deo rečeni deo ishrane znatno smanjuje rizik obolevanja od više vrsta kancera, od kojih su neke vrlo opasne jer se obično kasno otkrivaju i teško leče.
Rezistentni skrob je vrsta skroba koji je zbog visokog sastava amiloze otporan na razgradnju u tankom crivu. Zbog toga nesvaren dospeva do debelog creva, gde se fermentacijom razgrađuje do kratkolančanih masnih kiselina i postaje hrana dobrim bakterijama, povećava bakterijsku masu i podstiče razvoj bakterija koje proizvode butirat što ima preventivni i terapeutski potencijal za suzbijanje upalom posredovanog ulceroznog kolitisa (UC) i raka. Rezistentni skrob ima slične fiziološke učinke kao dijetalna vlakna, ponaša se kao blagi laksativ i smatra se prebiotikom.
Prebiotici su jedinjenja – vlakna i prirodni šećeri – koji probioticima služe kao hrana. Primeri su leblebija, crni i beli luk.Probiotici su žive bakterije kojih ima u određenim namirnicama ili dodacima hrani. Pomenimo razne vrste jogurta, kefira i fermentiranu soju.
Rezistentni skrob je ugljenokohidrat koji se može naći u brojnim namirnicama, a takođe se dodaje u hranu kao suplement u vidu praška.Namirnice koje ga sadrže su sledeće: zob, kuvani i ohlađeni pirinač, pasulj, grašak i druge mahunarke, skrob sirovog krompira, skuvan i ohlađen krompir, blago zelene banane i kuvana i ohlađena testenina. Istraživači smatraju da su rezultati ove studije toliko impresivni da trebati sprovesti nova istraživanja da bi se oni potvrdili. „Otkrili smo da rezistentni skrob smanjuje niz karcinoma za više od 60 posto. Učinak je bio najočitiji u gornjem dijelu creva”, rekao je rukovodilac istraživanja, nutricionistaDŽon Maders sa Univerziteta Njukastl u Velikoj Britaniji.Rak gornjeg dela probavnog sistema, inače, uključuje rak jednjaka, želuca i gušterače.
Prema studiji objavljenoj u časopisu Cancer Prevention Research, dvostruko slepo ispitivanje nazvano CAPP2 sprovedeno je između 1999. i 2005. godine i uključivalo je grupu od 918 ljudi sa stanjem poznatim kao Linčov sindrom. To je jedna jod najčešćih genetskih predispozicija za rak za koje se danas zna – procenjuje se da otprilike jedna od 300 osoba ima gen za to.Osobe koje su nasledile gene za Linčov sindrom imaju znatno povećan rizik za razvoj kolorektalnog raka, a i raka želuca, endometrija, jajnika, gušterače, prostate, mokraćnog trakta, bubrega, žučnih kanala, tankog creva i mozga.
Učesnici istraživanja bili su nasumično raspoređeni u jednu od dve grupe, od kojih je jedna dobijala rezistentni skrob, a druga placebo prašak nalik rezistentnom skrobu, s tim da niko nije znao što dobija. Tako su 463 osobe dobijale dnevnu dozu od 30 grama rezistentnog skroba dve godine, što je otprilike jednako jedenju jedne ne sasvim zrele banane dnevno.Drugih 455 osoba s Linčovim sindromom svakodnevno je uzimalo placebo.
Obe grupe su praćene 10 godina, a rezultati su pokazali da je u drugoj koja je dobijala placebo zabeležen 21 novi slučaj raka gornjeg sistema za varenje, dok je u podjednako velikoj prvoj koja je uzimala pravi rezistentni skrob bilo samo 5 novih slučajeva raka, što predstavlja vidno smanjenje. Naučni tim trenutno vodi novo istraživanje na istu temu koje je nazvano CAPP3, a uključeno je više od 1.800 ljudi.
Preporučeni unos rezistentnog skroba za odrasle je oko 30 grama dnevno, koliko su konzumirali ispitanici u studiji. Najbolji način da se on unese u telo jeste pravilna hranom bogatom rezistentnim skrobom.
Autori u studiji ističu dve važne činjenice, odnosno ograničenja. Prva je da je istraživanje sprovedeno samo među ljudima koji imaju Linčov sindrom, što znači da nije moguće zaključiti kakav bi zaštitni učinak imao rezistentni skrob na opću populaciju.Druga je da rezistentni skrob nije imao nikakvo merljivo zaštitno dejstvo na rak debelog creva, već samo na nekolorektalne tumore probavnog trakta. To je iznenadilo autore jer su očekivali da bi učinak rezistentnog skroba trebalo biti najveći upravo tamo gde se on fermentiše i razgrađuje.
Konačno, treba napomenuti da postoje istraživanja koja pokazuju da se unošenjem prevelikih količina vlakana suplemenata postiže kontraefekat, odnosno da se može povećati rizik hepatocelularnog karcinoma. Preporučeni unos rezistentnog skroba za odrasle je oko 30 grama dnevno, koliko su konzumirali ispitanici u studiji. Najbolji način da se on unese u telo jeste pravilna hranom bogatom rezistentnim skrobom.
U tom kontekstu zanimljivo je drugo istraživanje, u kojem su ispitani preventivni učinci aspirina na razvoj tumora.Naime, isti tim je još 2020. objavio rezultate koji su pokazali da aspirin smanjuje rizik od raka debelog creva kod pacijenata s Linčovim sindromom za oko 50 odsto. „Pacijenti s Linčovim sindromom visoko su rizični jer imaju veću verovatnost da će im se razviti rak, pa je otkriće da aspirin može smanjiti rizik od raka debelog creva, a rezistentni skrob za polovicu drugih vrsta raka od vitalne važnosti”, istakao je genetičar ser DŽon Berns sa Univerziteta Njukastl koji je, takođe, učstvovao u pomenutoj u studiji.
„Na temelju našeg ispitivanja, NICE (Nacionalni institut za zdravlje i negu Velike Britanije) sada preporučuje aspirin za ljude s visokim genetskim rizikom od raka; dobrobiti su jasne – aspirin i rezistentni škrob deluju”, poručio je ovaj naučnik.
(Indeks)
