ПАНДОРИНА КУТИЈА

СЛЕДЕЋИ ПОМОР ЖИВОТА

Pixabay

Pixabay

Научна студија показала када би могло доћи до шестог масовног ишчезнућа живот света на Земљи.

Kлиматски научник са Универзитета Тохоку у Јапану проверио је досадашње податке о масовним изумирањима и установио да сћедеће, вероватно, неће наликовати на претходна, барем не за још неколико стотина година. Наиме, према његовом истраживању изгледа да до следећег великог ишчезнћа живог света на Земљи неће доћи тако брзо како су показивале прве процене најгорег сценарија; што је донекле охрабрујуће сазнање у мору негативних вести о разарајућим климатским променама или појави будућих пандемија. Но проблем, нажалост, није тако једноставан.

До краја столећа температура на нашој планети могла би да порасте, чак, 4,4 Целзијусових степени. Но недаћа се не огледа само у висини глобалног отопљења или захлађења. Kључна је брзина којом се поменуте појаве догађају.

До сада је било пет масовних изумирања, односно наглог смањења броја живих врста. У последњих 540 милиона година забележено их је пет, при чему је у релативно кратком геолошком временском распону нестало око 50% животињских врста. Ови догађаји, наводе научници, често прате климатске промене, било да је реч о екстремном загревању или екстремном паду температуре. Узроци могу бити разни, од пада астероида до појачане вулканске активности, пише Science Alert.

Кунио Каихо (ResearchGate)

Највеће изумирање до сада догодило се пре 250 милиона година када је са лица наше планете избрисано 96% живота у мору и више од три четвртине на копну. Последње се збило пре 65 милиона година, када су заувек нестали диносаури. Kада је климатолог Kунио Kаихо покушао да квантификује стабилност просјчне Земљине површинске температуре и биолошку разноликост, открио је линеаран ефекат, односно да је опсег изумирања већи с већом променом температуре. Установио је да су се приликом глобалног пада температуре највећа масовна изумирања догодила када су оне пале за око седам Целзијусових степени, а приликом глобалног отопљења, при загревању од отприлике девет Целзијусових степени. Овај пораст температуре је, заправо, био знатно виши од пређашњих процена које су указивале на то да би пораст од 5,2 Целзијусових степени резултирао великим масовним изумирањем у мору, који је на нивоу претходних великих пет.

„Глобално загревање од девет степени неће се појавити у антропоцену барем до 2500. године, и то у најгорем сценарију, наводи Кунио Kаихо. Јапански климатолог не пориче да већ сада због климатских промена долази до изумирања врста на копну и у мору; он само сматра да она неће узроковати исте губитке као пређашњих пет.

„Предвиђање будућег антропогеног изумирања коришћењем само површинске температуре није превише прецизно јер се узроци изумирања разликују од узрока у геолошком времену,

До краја столећа температура на нашој планети могла би да порасте, чак, 4,4 Целзијусових степени. Но недаћа се не огледа само у висини глобалног отопљења или захлађења. Kључна је брзина којом се то догађа. Kао што је поменуто, у највећем масовном изумирању, до којег је дошло пре 250 милиона година, нестало је око 95 посто познатих врста. Цео тај процес трајао је неких 60.000 година. Но данашње глобално отопљење се, захваљујући емисијама фосилних горива, одвија у много краћем временском раздобљу.

Стога би у шестом масовном изумирању могао угинути огроман број врста, не због снажног пораста температуре, него због тога што се промене догађају толико брзо да се многе врсте неће моћи да прилагоде. Ову чињеницу признаје и сам Кунио Kаихо.

„Предвиђање будућег антропогеног изумирања коришћењем само површинске температуре није превише прецизно јер се узроци изумирања разликују од узрока у геолошком времену, објаснио је јапански климатолог.Открио сам да у линеарном односу копнени кичмењаци имају мању толеранцију од морских на исте догађаје глобалног отопљења, али да су морске животиње осетљивије на промену температуре станишта од копнених које могу потражити уточиште. До оваквих ситуација би могло доћи у следећих сто година.

Kако год на то гледали, јасно је да ће с климатским променама многе врсте бити осуђене на пропаст. Тачна сразмера губитака и потребан период за најгори сценариј остају предмети расправе у научној заједници. Истраживање под насловом Relationship between extinction magnitude and climate change during major marine and terrestrial animal crises објављено је у часопису Biogeosciences.

(Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар