ARGUSOV POGLED

SME LI SE VEROVATI U SZO?

World Health Organization (WHO) Director-General Tedros Adhanom Ghebreyesus gestures as he speaks during a daily press briefing on COVID-19 virus at the WHO headquaters in Geneva on March 9, 2020. - The World Health Organization said on March 9, 2020 that more than 70 percent of those infected with the new coronavirus in China have recovered, adding that the country was "bringing its epidemic under control". (Photo by Fabrice COFFRINI / AFP)

Može li se verovati organizaciji koja je deo UN, a ne finansiraju je države članice, nego uglavnom privatne farmaceutske korporacije i bogati pojedinci?


Vilijam Engdal

Najuticajnija organizacija sa nominalnom odgovornošću za globalne zdravstvene i epidemijske probleme je Svetska zdravstvena organizacija Ujedinjenih nacija (SZO) sa sedištem u Ženevi. Ono što malobrojni ljudi znaju su aktuelni mehanizmi njene političke kontrole, šokantni sukobi interesa, korupcija i nedostatak transparentnosti koji prožimaju agenciju koja bi trebalo da bude nepristrasni vodič u izlasku iz aktuelne pandemije virusa COVID-19. Tekst koji je pred vama sadržaće samo jedan deo onoga što je izašlo na videlo.

Objava pandemije?
Tridesetog januara je Tedros Adhanom, generalni direktor SZO, proglasio Javnozdravstveno vanredno stanje od međunarodnog značaja (Public Health Emergency of International Concern – PHIEC). To je došlo samo dva dana nakon što se u Pekingu sreo sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom da bi razgovarao o dramatičnom skoku teških slučajeva novog koronavirusa u Vuhanu i okolini koji je dostigao dramatične razmere.

Najavljujući proglašenje PHIEC, Tedros je pohvalio kineske karantinske mere, inače veoma kontroverzne u krugovima specijalista za javno zdravlje, i koje nikada u moderno vreme nisu ni pokušane da se primene na čitave gradove, a kamoli na cele države. U isto vreme, Tedros je, zanimljivo, kritikovao druge zemlje koje su nameravale da blokiraju letove za Kinu kako bi obuzdale tu čudnu novu bolest, što je dovelo do optužbi da je neopravdano branio Kinu.

Prva tri slučaja su zvanično prijavljena u Vuhanu 27. decembra 2019. godine, pun mesec ranije. Svi slučajevi su dijagnostikovani kao upala pluća uzrokovana „novom formom SARS koronavirusa. Važno je napomenuti da je najveće kretanje ljudi u godini, kineska lunarna Nova godina i Prolećni festival, tokom koje nekih 400 miliona ljudi putuje po zemlji, bilo između 17. januara i osmog februara. Dvadeset trećeg januara, u dva sata posle ponoći, dva dana pre zvaničnog početka novogodišnje proslave, vlasti u Vuhanu su objavile karantin bez presedana za ceo grad od 11 miliona ljudi, koji stupa na snagu u 10 sati pre podne istog dana. Do tada su stotine hiljada ljudi, ako ne i milioni, pobegli iz grada u panici kako bi izbegli karantin.

Do trenutka kada je SZO objavila PHIEC, izgubljene su dragocene nedelje u suzbijanju bolesti. Pa ipak, Tedros je pohvalio kineske mere „bez presedana i kritikovao druge zemlje zbog „stigmatizacije Kine u formi ograničavanja putovanja. Povodom širenja COVID-19 u Vuhanu i nedoumice zašto ono nije označeno kao pandemija, portparol SZO, Tarik Jašarević, je rekao: „Ne postoji zvanična kategorija (za pandemiju)… SZO ne koristi stari sistem sa šest faza – koji se sastoji od faze jedan (nema izveštaja o životinjskom gripu koji izaziva infekciju kod ljudi), do faze šest (pandemija) – sa kojom su neki ljudi upoznati tokom H1N1 epidemije 2009.


Tedros Adhanom sa saradnicima (FABRICE COFFRINI/AFP/Getty Images)

Nakon toga, sasvim neočekivano, 11. marta, Tedros Adhanom najavljuje po prvi put da SZO novu bolest izazvanu koronavirusom, sada preimenovanu u COVID-19, naziva „globalnom pandemijom. U tom trenutku SZO navodi da ima 118 hiljada slučajeva u 114 zemalja, sa 4.291 umrlih.

 

Lažna pandemija H1N1
SZO je odlučila da prestane da koristi termin pandemija zbog fijaska i skandala iz 2009. godine kada je proglasila lažnu globalnu pandemiju H1N1 „svinjskog gripa. Razlog je pokazatelj endemske korupcije kojoj je sklona SZO. Samo nekoliko nedelja pre nego što su se 2009. pojavili prvi izveštaji o meksičkom detetu zaraženom novim H1N1 virusom „svinjskog gripa, SZO je na diskretan način izmenila tradicionalnu definiciju pandemije. Od tog trenutka više nije bilo potrebno da određena bolest bude ekstremno rasprostranjena u mnogo zemalja, ekstremno smrtonosna i opasna po zdravlje. Potrebno je bilo samo da bude široko rasprostranjena, poput sezonskog gripa, da bi „eksperti SZO proglasili pandemiju. Simptomi H1N1 su bili isti kao kod jače prehlade.

Kada je tadašnji generalni direktor SZO, dr Margaret Čen, hitno proglasila fazu šest globalne pandemije, to je bio okidač za nacionalne vanredne zdravstvene programe koji su podrazumevali nabavke vakcina za H1N1, vredne više milijardi dolara. Na kraju sezone 2009. se ispostavilo da je smrtnost od H1N1 neznatna u odnosu na smrtnost od običnog sezonskog gripa. Tada je predsedavajući Parlamentarne skupštine Saveta Evrope bio dr Volfgang Vodarg, specijalista pulmolog. On je 2009. zatražio istragu povodom konflikta interesa vezanih za reakciju EU na pandemiju svinjskog gripa. Holandski parlament je takođe otkrio da je profesor Albert Osterhaus sa Univerziteta Erazmus, osoba koja je bila u centru pažnje zbog svetske pandemije svinjskog gripa H1N1 iz 2009. godine kao ključni savetnik SZO u vezi gripa, bio u poziciji da lično profitira od prodaje vakcina navodno namenjenih za H1N1 u iznosu od nekoliko milijardi evra.

I mnogi drugi naučni eksperti SZO, koji su savetovali dr Margaret Čen da proglasi pandemiju, primali su novac direktno ili indirektno od velikih kompanija proizvođača vakcina. uključujući GlaksoSmitKlajn (GlaxoSmithKline – GSK), Novartis i druge glavne proizvođače vakcina. Pandemija proglašena od SZO je bila lažna. Sezona 2009/2010. je imala samo blago prisustvo sezonskog gripa u odnosu na prosečna zabeležena stanja. Farmaceutski giganti su inkasirali milijarde u toj prevari.

Tek nakon skandala sa lažnom pandemijom iz 2009. godine SZO je prestala da koristi šestofaznu pandemiju i opredelila se za potpuno nejasan i zbunjujući izraz PHIEC. Ali sada su Tedros i SZO samovoljno odlučili da ponovo uvedu termin pandemija, istovremeno priznajući da još uvek rade na novoj definiciji tog pojma. Izraz pandemija je jači okidač straha od izraza PHIEC.

 

Sukob interesa
Uprkos velikim skandalima iz 2009/2010. koji su povezivali farmaceutsku industriju sa SZO, današnja SZO, pod vođstvom Tedrosa, nije učinila gotovo ništa da iskoreni korupciju i sukob interesa. Sadašnja Naučno-savetodavna grupa eksperata SZO (Scientific Advisory Group of Experts – SAGE) je puna članova koji primaju „značajne finansijske donacije od velikih proizvođača vakcina, Fondacije Bila i Melinde Gejts ili Velkam trasta (Wellcome Trust).

U najnovijem biltenu SZO, od 15 članova, najmanje osmoro je prijavilo direktan interes ili potencijalni konflikt interesa. U gotovo svakom od ovih osam slučajeva značajan finansijski faktor predstavljaju Fondacija Bila i Melinde Gejts, Merk i partneri (MSD), Gavi, vakcinaška alijansa (vakcinaška grupa finansirana od strane Gejtsa), BMGF globalni zdravstveni naučno-savetoavni odbor, Fajzer, Novovaks, GSK, Novartis, Gilead i drugi vodeći igrači na tržištu farmaceutskih vakcina. Toliko o nezavisnoj naučnoj objektivnosti SZO.

Činjenica da mnogi od članova SAGE imaju finansijske veze sa Gejts fondacijom kazuje mnogo toga, premda to nije iznenađujuće. Danas većinu finansija za SZO ne obezbeđuju članice UN, već takozvano „javno-privatno partnerstvo u kojem dominiraju privatne kompanije za proizvodnju vakcina, koje su deo grupe Bil Gejtsovih sponzorskih entiteta.


Bil i Melinda Gejts (EMMANUEL DUNAND/AFP/Getty Images)

U poslednjem dostupnom finansijskom izveštaju SZO, od 31. decembra 2017. godine, malo više od polovine iznosa budžeta SZO od preko dve milijarde dolara, jesu uplate privatnih donatora ili spoljašnjih agencija kao što su Svetska banka ili EU. Daleko najveći privatni ili nevladini finansijeri SZO su Fondacija Bila i Melinde Gejts, zajedno sa vakcinaškom alijansom Gavi, koju takođe finansiraju Gejtsovi, kao i Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, takođe iniciran od strane Bila Gejtsa. Ova tri fonda su uplatila više od 474 miliona dolara u budžet SZO. Samo Fondacija Bila i Melinde Gejts je uplatila neverovatnih 324,654,317 dolara. Poređenja radi, najveći državni donator SZO, vlada SAD, uplatila je 401 milion.

Među ostalim privatnim donatorima nalazimo vodeće svetske proizvođače vakcina i lekova uključujući „Giliad aajensis (koji trenutno pokušava da progura svoj lek za COVID-19), GlaksoSmitKlajn, Hofman la Roš, Sanofi Paster, Merk Šarp i Dom Čibrej i Bajer. Proizvođači lekova su dali desetine miliona dolara SZO u 2017. Ova podrška privatne provakcinaške industrije agendi SZO putem Gejts fondacije i farmaceutske industrije je više od tek prostog sukoba interesa. To je de fakto uzurpacija jedne agencije UN koja je odgovorna za koordinaciju svetskog odgovora na izazove epidemija i bolesti. Štaviše, Gejts fondacija, koja je najveća na svetu sa 50 milijardi dolara kapitala, investira svoje od poreza izuzete dolare u iste te proizvođače vakcina, poput Merka, Novartisa, Fajzera, GSK-a.

S obzirom na ovakvu pozadinu ne treba da čudi da je etiopski političar, Tedros Adhanom, postao direktor SZO 2017. Tedros je prvi direktor SZO koji nije doktor medicine, uprkos njegovom insistiranju na korišćenju doktorske titule. Njegov doktorat iz oblasti filozofije zdravlja zajednice tiče se „istraživanja o uticaju brana na prenošenje malarije u regionu Tigraj u Etiopiji. Tedros, koji je do 2016. godine bio etiopski ministar spoljnih poslova, upoznao je Bila Gejtsa kada je bio ministar zdravlja Etiopije i kada je postao predsednik upravnog odbora Globalnog fonda za borbu protiv HIV/AIDS, tuberkuloze i malarije, povezanog sa Gejtsom.

Pod Tedrosovim rukovodstvom, zloglasna korupcija i konflikti interesa u SZO su nastavljeni, čak su i porasli. Prema nedavnom izveštaju Australijskog informacionog javnog servisa, u 2018. i 2019. pod Tedrosovim rukovodstvom Program za zdravstvena vanredna stanja SZO (inače zadužen za globalni odgovor na pandemiju virusa COVID-19) biva označen kao visoko rizičan, uz konstataciju da „neuspeh u adekvatnom finasiranju programa i operacija u vanrednim okolnostima rizikuje da rezultati na nacionalnom nivou budu neadekvatni. Izveštaj australijskog javnog servisa takođe navodi da je primetno „povećanje optužbi za unutrašnju korupciju u celoj organizaciji, pri čemu je otkriveno više šema za pronevere velikih suma novca od ovog međunarodnog organa. Nimalo ohrabrujuće.


Zastava Svetske zdravstvene organizacije (who.int)

Početkom marta, Univerzitet Oksford prestao je da koristi podatke o COVID-19 dobijene od SZO, zbog ponovljenih grešaka i nepouzdanosti koje je SZO odbila da ispravi. Protokoli SZO za testiranje na COVID-19 su od strane različitih zemalja, uključujući i Finsku, navedeni kao primer nepouzdanosti zbog lažno-pozitivnih testova i drugih defekata. To je SZO na koju se sada oslanjamo da nas vodi kroz najgoru zdravstvenu krizu u proteklih 100 godina.

(Izvor Novi Standard)

Naslovna fotografija: Fabrice Coffrini/AFP/Getty Images

 

O autoru

Stanko

Ostavite komentar