ZOV BUDUĆNOSTI

SMRT SE MOŽE ODGODITI

196 pregleda
Shutterstock

Nekoliko izuma u razvoju koji će se koristiti u predstojećim godinama. Nedavni izveštaj očekuje da će ovo tržište porasti na 600 milijardi dolara s naglaskom na opsežne podatke, veštačku inteligenciju, uređivanje gena, inženjerstvo hrane i lekove.

Već znate otprilike kako se događa srčani udar: plak se nakuplja na zidovima arterija i postaje prepreka jer sužava puteve i ometa protok krvi. Vremenom se arterije toliko sužavaju da srce ne može da dobije dovoljno krvi. Prekida se dotok kiseonika i to dovodi do srčanog ili moždanog udara.Postoji nekoliko načina za lečenje srčanog udara, čišćenjem ili ugrađivanjem stenta ili bajpasa. Međutim, te metode podrazumevaju velike troškove: kateterizacija, operacija na otvorenom srcu, rehabilitacija, kompromitovan cirkulatorni sistem. Ali stižu nove tehnologije – poput nanobota za uklanjanje plaka – koje će pomoći da živimo duže i zdravije.

Nanorobot čisti arteriju (Shutterstock)

Regeneracija svega

Profesor sa Harvarda radi na tehnici koja bi omogućila da se ACL (ligament u kolenu) izleči sam, umesto da se zameni tetivom druge osobe ili životinje ili uzete iz drugog dela vašeg tela. Ova tehnika podrazumeva umetanje sunđera u obliku peščanog sata ispunjenog krvlju pacijenta i elementima koji utiču na rast i reaktiviranim matičnim ćelijama da bi delovao kao most između dva pokidana dela. Delovi mosta rastu i ponovo se spajaju, tako da ne morate da prolazite kroz invazivnu operaciju koristeći druga meka tkiva. Implikacije prevazilaze poboljšanje sportskih performansi; procedura takođe može da pomogne u smanjenju incidencije kasnijeg artritisa.

Ligament u kolenu (Shutterstock)

Veštački organi

Možda se približavamo onome što se smatra zlatnim standardom napretka dugovečnosti: genetski regenerisano ili veštačko srce. Istraživači sa Klivlendske klinike smatraju da bi, kada bi imali neograničeno para, za manje od tri godine uzgajili ljudsko srce i ugradili ga čoveku.To se već dešava pomoću trodimenzionalnih (3D) štampanih organa –koji mogu da funkcionišu kao tkivo (čak i tkiva nalik plućima). Australijska kompanija nedavno je osmislila robotski uređaj koji štampa ćelije ljudske kože, koji bi mogao da se koristi za saniranje oštećenja nastala od rana ili opekotina.

Promena proteina

Šta bi bilo da se organ konstruiše ili da deo tela ponovo izraste, ili da možete da manipulišete načinom na koji vaše telo funkcioniše? U Južnoj Koreji, na primer, istraživači testiraju lekove protiv starenja koji menjaju aktivnost proteina u ćelijama valjkastih crva; rade tako što poručuju telu da šećer pretvara u energiju kada je ćelijska energija pri kraju. Srećnim crvima su ovom tehnologijom produžili životni vek.

Alati za popravku

Ako razmišljate kako tehnološki napredak može, doprineti dugovečnosti razmotrite koliko smo daleko odmakli sa srčanim zaliscima koji se vremenom troše. Oko 10 odsto ljudi od 85 do 95 godina (i više kod starijih) mora da popravi ili zameni zaliske, dok 25 posto starijih od 65 već ima neku vrstu promene u funkciji zalistaka.

Procedura zamene zalistaka nekada je podrazumevala operaciju na otvorenom srcu, koja je, pošto je zahteva zaustavljanje srca i korišćenje pumpe za cirkulaciju krvi, nosila ozbiljan rizik. Šest meseci nakon operacije srčanih zalistaka, 17 odsto pacijenata imalo je pad mentalne funkcije.

Danas, minimalno invazivna hirurgija može da zameni zalistak ulaženjem u srce kroz krvni sud. Naravno, to je i dalje operacija srca, tako da je i dalje ozbiljno, ali ovakva procedura omogućava mnogo brži oporavak.U budućnosti, ako ljudi budu živeli 20 do 30 godina duže, moraće da menjaju mnogo više zalistaka, tako da je dobra vest to što nauka napreduje brže od starenja.

Visoka tehnologija

Veštačka inteligencija, virtuelna stvarnost, napredak tehnologije, poboljšano prikupljanje podataka i slične stvari će, takođe, da promene naše razmišljanje o zdravlju i o tome šta možemo da uradimo. Već ima aplikacija koje nas povezuju sa lekarima kada je potrebna hitna konsultacija. One omogućuju medicinsku negu na daljinu, što je ranije bilo nemoguće.Ali šta će se desiti kada zavlada tehnologija sledeće generacije?

Temeljnije i sveobuhvatnije prikupljanje podataka moglo bi da dovede do boljeg razvoja lekova. Prenosiva tehnologija ne samo da prati šta ste ranije radili, nego i predviđa budućnost. Pomoću veštačke inteligencije lekari mogu da znaju kada će se zalistak istrošiti pre nego što izazove bilo kakav zastoj. Pristupačnija dijagnostika može da predupredi nevolju do koje može doći.

Genetičar sa Jejla smislio je ručni ultrazvučni uređaj. Iako nema baš visoku definiciju ultrazvučne mašine od 100.000 dolara, uređaj od 2.000 dolara mogao bi da učini skeniranje lakim i uobičajenim u centrima za oporavak. Takvo skeniranje moglo bi da pomogne lekarima da znaju kod koga da deluju preventivno ili koga treba da motivišu da donosi valjane odluke.

Odlaganje na prodaju

Doživećemo eksplozivan rast u svim delovima tehnološke industrije. Nedavni izveštaj CNBC-ija kaže da se očekuje da će tržište odlaganja smrti porasti na 600 milijardi dolara s naglaskom na opsežne podatke, veštačku inteligenciju, uređivanje gena, inženjerstvo hrane i lekove.

I dok će početni troškovi ovih otkrića biti visoki, cena će vremenom padati. Ono što je nekada bila naučna fantastika postaje skupa stvarnost, a onda i lako pristupačna, rasprostranjena praksa.Ove promene će produžiti zdrav životni vek ljudi, poboljšati kvalitet života od srednjih godina nadalje, i najverovatnije udvostručiti životni vek ljudi. Možda nikada nećemo imati magičnu pilulu od koje ćemo duže biti mladi, ali svi ovi prodori doprineće da se pogledi na dužinu života okrenu za 360 stepeni.

(Nacionalna geografija)

O autoru

administrator

Ostavite komentar