ДАРВИНОВА НИТ

СМРТОНОСНИ ИПСИЛОН

Getty Images

Getty Images

Многи мушкарци губе поменути хромозом старењем, сада је познато зашто је то толико погубно.

Грешке у људском геному део су живота. Kако старимо и наш ДНК се репликује, мале грешке увлаче се у гене и могу се акумулирати током времена и створити мозаик ћелија с јединственим кодовима у целом тијелу. Неке од тих ћелија, чак, могу изгубити целе хромозоме. Пример за то јесте стање у којем белим крвним ћелијама недостаје ипсилон (Y) хромооом. Назван mLOY (мозаички губитак Y хромозома), чешћи је него што мислите, јавља се код отприлике 40 посто мушкараца старијих од 70 година.

Неко време било је нејасно како губитак Y хромозома из крвних ћелија доводи до оштећења органа и болести у другим деловима тела и повећава ризик од болести повезаних са старењем, особито кардиоваскуларних болести и можданог удара.

Иако се ипсилом хромозом дуго сматрао смањујућом генетском пустоши пуном непотребних делова ДНK, његов недостатак може имати озбиљне здравствене последице. У епидемиолошким студијама mLOY се повезује с краћим животним веком и већим ризиком од обољења повезаних са старењем, попут рака и Алцхајмерове болести. Према новој студији која опонаша људско стање код мишева, mLOY би, такође, могао бити повезан са оштећеном функцијом срца. Неко време било је нејасно како губитак Y хромозома из крвних ћелија доводи до оштећења органа и болести у другим деловима тела и повећава ризик од болести повезаних са старењем, особито кардиоваскуларних болести и можданог удара.

Мишеви сa избаченим Y хромозомом живели су краће од нормалних мишева и имали су повећане ожиљке на срцу, стање познато као срчана фиброза која укрућује срчано ткиво и повезано је са слабљењем срца.

Тим истраживача предвођен кардиоваскуларним научником Соићи Саноом са Медицинског факултета Метрополитен универзитета у Осаки (Јапан), испитао је то мало дубље и показао како mLOY изазива оштећење ткива које доводи до слабљења срца (инсуфицијенција) код мишева и повезано је с кардиоваскуларним болестима. У студији су истраживачи користили познати алат за уређивање гена CRISPR да би створили мишеве без Y хромозома у белим крвним ћелијама и опонашали људско стање mLOY-а. Мишеви сa избаченим Y хромозомом живели су краће од нормалних мишева и имали су повећане ожиљке на срцу, стање познато као срчана фиброза која укрућује срчано ткиво и повезано је са слабљењем срца.

Да би тестирали те налазе у поређењу са епидемиолошким подацима, научници су затим анализирали податке из UK Biobank-е, вишедеценијске студије која је обухватила генетске и здравствене податке око пола милиона одраслих особа. Открили су да су мушкарци са mLOY-ем у крви на почетку UK Biobank студије имали повећан ризик од смрти од инсуфицијенције срца и других врста кардиоваскуларних болести током просечних 11 година праћења. Ово запажање је у складу с резултатима из мишјих модела и сугерише да mLOY има непосредан физиолошки учинак и на људе”, каже Ларс Форсберг са Универзитета Уппсала у Шведској и виши аутор нове студије објављене у часопису Science.

Наравно, потребно је знатно више истраживања пре него што се могу мапирати непосредне последице mLOY-а код људи. Треба имати на уму и да је мало вероватно да је губитак Y хромозома једини узрок болести повезаних са старењем, које су у спрези с мноштвом погрешних ћелијских процеса и низом генетских промена акумулираних током времена. Биолог са Универзитета Кембриџ Џон Пери рекао за The Atlantic још 2019. године, након објављивања истраживања које показује зашто су неки склонији mLOYод других, да је губитак Y-хромозома манифестација шире нестабилности генома”. Нестабилност која је карактеристична за рак и сигнализира да је ДНK накупљала погрешке брже него што их ћелије могу поправити. Хронична упала је још један могући кривац у позадини многих болести старења, укључујући рак и Алцхајмерову болест.

Враћајући се на моделе мишева, Форсберг и колеге су, такође, идентификовали могућу терапију за ублажавање учинка mLOY-а. Блокирајући сигнални пут који је био активиран код мишева са имунолошким ћелијама којима недостаје Y хромозом, истраживачи су приметили да су фиброзне промене што су уследиле делимично поништене.Веза између mLOY-а и фиброзе врло је занимљива, посебно с обзиром на нове стратегије лечења слабљења срца, плућне фиброзе и одређених врста рака, којима је циљ спречити појаву фиброзе”, објашњава Форсберг.

Иако је потенцијална терапија за сузбијање губитка Y хромозома у ћелијама крви још далеко, мушкарци сa mLOY-ем могли би бити група пацијената која посебно добро реагује на такво лечење”, додао је Форсберг. Но, знајући шта сада радимо, престанак пушења такође би био мудар потез, будући да истраживање показује да мушкарци који пуше имају више од три пута већу вероватноћу да ће показати губитак Y хромозома у својим крвним ћелијама него непушачи.

(Зимо)

О аутору

Stanko

Оставите коментар