Astronomi su na korak do potvrde doslovce neobilno nebesko telo u svemiru, dosad pominjano samo u teoriji.
Već dve studije su dosad proučavale nebsko telo na nešto više od 8.000 svetlosnih godina od nas i došle do istog zaključka: možda je to hipotetska „čudna zvezda”. Da bi se to definitivno moglo zaključiti, pozivaju i druge naučnike na proučavanje tog svemirskog čudaka.Nova studija astrofizičara sa Univertiteta Sao Paolo i Federalnog univerzteta ABC u Brazilu potvrđuje da bi neverovatno gusta gomila zvezdanog materijala u obliku nebeskog tela XMMU J173203.3-344518 mogla biti nešto što je dosad postojalo samo u teoriji – čudna zvezda.
Astronomi nagađaju da se umesto toga radi o nebeskom telu koje se zove čudna zvezda i uglavnom se sastoji od čestica poznatih kao čudni kvarkovi. Nemački naučnici su stoga svoje zaključke ostavili drugima na proučavanje.
Navedeno svemirsk telo ima masu jednaku tri četvrtine našeg Sunca, ali veličine da stane unutar Menhetna u Njujorku. To je, zapravo, sićušni leš zvezde koja je eksplodirala u supernovu i među čijim ostacima se vrti.
Prethodna studija
Prošle godine su istraživači iz Instituta za astronomiju i astrofiziku Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj ponovo procenili udaljenost od Zemlje i tog sićušnog leša mrtve zvezde koja se vrti unutar ostatka supernove HESS J1731-347. Novorevidirana udaljenost iznosi 8.150 svetlosnih godina, umesto pređašnjih 10.000 svetlosnih godina, a obzirom da se proena udaljenosti promijenila to je zahtevalo i novo izračunavanje karakteristika tog supergustog nebeskog tela, posebno veličine i mase.
Stvari su time za naučnike postale iznova uzbudljive. Smatra se da je donja granica mase za neutronsku zvezdu nešto veća od jedne Sunčeve mase. Najlakša do sada otkrivena ima samo 1,17 puta veću masu od Sunca. S tek 77 posto (0,77 puta) solarne mase, XMMU J173203.3-344518 nije samo rekorder, već u potpunosti zbunjuje istraživače. Neutronske zvezde ne bi trebalo da budu tako male mase.Implikacija toga jeste da možda uopšte nije ni reč o neutronskoj zvezdi. Astronomi nagađaju da se umesto toga radi o nebeskom telu koje se zove čudna zvezda i uglavnom se sastoji od čestica poznatih kao čudni kvarkov. Nemački naučnici su svoje zaključke ostavili drugima na proučavanje.
Dvostruka provera
Nastavljajući tamo gde je posljednja stala, studija brazislkih astrofizičara vratila se na neobično malo kompaktno telo unutar HESS J1731-347 i dvostruko proverila njegovu masu, radijus i površinsku temperaturu. Upoređujući svoje rezultate s jednačinama čudne materije i spekulativnim modelima za njihovo stvaranje u supernovama, istraživači su se složili da to čudno malo nebesko telo još ima sva obeležja dosad samo hipotetske čudne zvezde. Ta studija je prihvaćena za objavu u časopisu Astronomy and Astrophysics Letters, a dotad se može pronaći u naučnom repozitorijumuarXiv.
Još nije jasno kako superkompaktno nebesko telo, sastavljeno većinom od čudnih kvarkova, nastaje iz supernove, iako neki modeli sugerišu da se materija kvarkova tipično razvija od samog početka kolapsa zvezde.
Kvarkovi su temeljne čestice koje se grupišu u trio i stvaraju barione. Dva poznatija primera ovih grupa su nuklearne čestice protoni i neutroni. Koncentrišite dovoljno energije na bilo kojem mestu i ti snopovi kvarkova mogu nadvladati sile koje ih vežu da se poslože u nešto manje strukturirano. Stavite sve to pod dovoljan pritisak i ti bi se kvarkovi mogli predstaviti kao novi oblik materije koji bi se u potpunosti nazvao kvarkovska materija.
Misterija nastanka
Još nije jasno kako superkompaktno nebesko telo, sastavljeno većinom od čudnih kvarkova, nastaje iz supernove, iako neki modeli sugerišu da se materija kvarkova tipično razvija od samog početka kolapsa zvezde. U prilično jedinstvenim uslovima, nešto uzrokuje dominaciju ove materije, oslobađajući još više energije u kolapsu da se otrese više mase nego inače, ostavljajući taj višak kvarkova iza sebe.
Revidirane procene starosti i površinske temperature XMMU J173203.3-344518 u studiji brazilskih astrofizičara, zajedno s radijusom i malom masom rečenog nebeskog tela, u skladu su sa uslovima hlađenja koji upućuju na njegov čudan sastav.S druge strane, to ne znači da se može isključiti neko prihvatljivije objašnjenje, ali to astronomskoj zajednici daje još više razloga da okrene svoje teleskope kaXMMU J173203.3-344518, s obzirom da je reč o značajnom kosmičkom slučaju.
Preuranjeno je prihvatiti bilo kakav jači zaključak, iako je ovo važan slučaj i druga bi otkrića mogla pridoneti celokupnoj slici, poručuju na kraju autori najnovije studije.
(Zimo)
