Naučnici su bili u prilici da vide bljesak svetlosti zvezde koju je progutala „crna rupa. Ovaj veoma redak i neobičan događaj „plimskog poremećaja” zabeležili su teleskopi širom sveta.
Bila je ovo najbliža smrt zvezde koju su astronomi uspeli da vide, a omogućila imje da se bolje upoznaju s burnim kosmičkim zbivanjima. Iako su srećnim sticajem okolnosti uspeli da ulove trenutak zvezdane smrti u tmini „crne rupe”, astronomi su imali dovoljno podataka da razumeju kako taj proces teče.Kada se zvezda isuviše približi „crnoj rupi”, neizmerna sila, takozvana plimska sila (koja povezuje Sunce i Mesec, na primer) – posledica snažnog gravitacionog polja „crne rupe” – prvo rastegne, a zatim povuče zvezdu toliko jako da se ona pocepa.
Ovaj događaj „plimskog poremećaja” (tidal disruption event – TDE) oslobađa izuzetno snažan bljesak svetlosti pre nego što se ostaci raspadnute zvezde rasprše oko horizonta „crne rupe”. Međutim, taj bljesak svetlosti često, bar delimično bude zaklonjen oblakom prašine, što otežava proučavanje finih detalja.Novi TDE, prvi put primećen u septembru prošle godine, koji su astronomi nazvali AT2019qiz, sada omogućava timu koji predvodi astronom Met Nikol sa Univerziteta u Birmingemu u Velikoj Britaniji da rasvetli poreklo ove prašine.
Ujedno, ovo je jedan od onih kosmičkih fenomena koje je nemoguće predvideti – samo treba uporno posmatrati i istraživati nebo i sačekati da se upali. To se upravo dogodilo sa AT2019qiz i astronomi su brzo okrenuli svoje teleskope ka malom delu neba u sazvežđu Eridan i srcu spiralne galaksije udaljene 215 miliona svetlosnih godina. „Odmah smo usmerili komplet zemaljskih i svemirskih teleskopa u tom pravcu da bismo videli kako nastaje bljesak”, objašnjava Tomas Vivers sa Univerziteta u Kembridžu. Dok se zvezda raspada, raspada se na rezance, odnosno „špagetifikuje” se, a duge tanke niti usisava „crna rupa”.
Svetlosna baklja nakon gutanja zvezde
Svetlosni bljesak nastaje kao rezultat snažnih gravitacionih sila i frikcionih uticaja zvezdanog materijala. Ove dve sile uzajamno stvaraju toliko visoku temperaturu da njen bljesak može da zaseni celu galaksiju domaćina.Od tog početnog bljeska, cela pojava traje nekoliko meseci, a profesor Nikol i njegov tim su pažljivo posmatrali i planirali njegovo nestajanje kroz više svetlosnih talasnih dužina, uključujući uljtraljubičasto, radio, optičko i rendgensko zračenje, što je bila još jedna srećna okolnost koja je išla na ruku istraživačima.„Posmatranja su pokazala da je zvezda imala približno istu masu kao naše Sunce i da je oko polovine toga usisala crna rupa, koja je preko milion puta masivnija”, objašnjava profesor Nikol.
Zahvaljujući brzini kojom je usmerena pažnja na sam događaj i neposrednu blizinu i širem spektru posmatranja od uobičajenog, istraživači su, takođe, utvrdili da je nastala prašina sastavni deo ovog fenomena, a ne zasebna pojava.„Ovo je prvi slučaj direktnog dokaza odlivanja gasa koji objašnjava kako optičke, tako i radio-talase zabeležene u prošlosti”, navodi astronom Edo Berger iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku.„Do sada se o prirodi ovih talasa žestoko raspravljalo, ali ovde vidimo da su ta dva režima povezana kroz jedan proces.”
Nestajanje zvezde u „crnoj rupi”
Početkom godine, istraživački tim je potvrdio da su se neki ostaci postradale zvezde uskovitlali i uvukli u „crnu rupu” kao, na primer voda u odvodni slivnik. Nekoliko godina ranije, utvrđeno je da je mlaz plazme koji izbaci „crna rupa”, srazmeran masi zvezde koju je progutala. A deo zvezde koji je izbegao da bude usisan pokazuje da „crna rupa” može da rasporedi svoje obroke i da se redovno hrani milijardama godina. Video snimak pogledajte ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=AKCp-1OGGP4&feature=emb_title
(Izvor RTS)
