Studija brazilskih naučnika, nedavno objavljena, pokazuje da ta životinja, već smatrana najpametnijim beskičmenjakom, ima dve faze sna koje se smenjuju vrlo slično kao kod čoveka, a možda čak sanjaju.
Hobotnica je nesvakidašnje stvorenje, i to ne samo zbog osam krakova, tri srca, plave krvi, mastila, sposobnosti skrivanja i tragične činjenice da ugine nakon parenja.Studija brazilskih naučnika, nedavno objavljena, pokazuje da ta životinja, već smatrana najpametnijim beskičmenjakom, ima dve faze sna koje se smenjuju vrlo slično kao kod čoveka, a možda čak sanjaju.To otkriće, kažu istraživači, daje nove dokaze da hobotnica ima složenu i sofisticiranu neurobiologiju na kojoj počiva podjednako sofisticirani raspon ponašanja, dok istovremeno pruža dublji uvid u evoluciju sna, presudnu biološku funkciju.
Menjaju boju spavajući
Od ranije se zna da hobotnice spavaju i da pri tome menjaju boju.U novom istraživanju naučnici su proučavali posebnu vrstu hobotnice Octopus insularis u laboratorijskim uslovima. Utvrdili su da su promene boje povezane s dva različita stanja spavanja – „tihim snom” i „aktivnim snom”.Tokom tihog sna hobotnica je bila mirna, s bledom kožom i stisnutim zenicama. Za vreme „aktivnog sna” menjala se boja kože i pokreti očiju uz stiskanje pipaka i tela uz trzaje mišića.
„Ako hobotnice sanjaju, malo je verovatno da se radi o kompleksnim simboličkim zapletima kao kod čoveka”.
Uočeno je da se ti ciklusi ponavljaju u toku spavanja. „Tihi san” je prosečno trajao oko sedam minuta. Nakon toga sledio je „aktivni san” u trajanju kraćem od minuta.Ti su ciklusi nalikovali, kažu istraživači, na smene faza spavanja kod čoveka, sisara, ptica i gmizavaca – REM faze sna obeležene brzim pokretima očiju i non-REM faze sna.Šta bi to hobotnice mogle sanjati?
U REM fazi sna zbivaju se živopisni snovi dok se oči brzo kreću, disanje postaje neujednačeno, srce brže kuca i mišići se paralizuaju da ne bi delovali na osnovu snova. Non-REM faza sna obeležena je dubljim spavanjem i s manje snova. Rukovoditeljka studije Silvija Medeiros kaže da otkriće ukazuje da možda hobotnice snevaju ili imaju neko iskustvo slično snovima.
„Ako hobotnice sanjaju, malo je verovatno da se radi o kompleksnim simboličkim zapletima kao kod čoveka”, kaže Medeiros, doktorandkinja neuronaukau Institutu za mozak Saveznog univerziteta Rio Grande do Norte. „Aktivan san’kod hobotnice vrlo kratko traje, od nekoliko sekundi do jednog minuta. Ako u toj fazi ima snova pre se radi o nečemu nalik na kratak video–isečak ili čak GIF”, dodaje Medeiros.
Evolucija sna
Naučnici nastoje da bolje razumeju poreklo i evoluciju sna. Zbog toga što je poslednji zajednički predak kičmenjaka, među kojima čoveka, i glavonožaca, uključujući hobotnicu, živeo pre više od pola milijarde godina, malo je verovatno da su slični obrasci sna stvoreni pre njihovog evolucijskog razlaza, kažu istraživači.To bi značilo da se taj sličan obrazac spavanja pojavio nezavisno u dve grupe.
Ranija istraživanja pokazala da hobotnice, s najcentralizivanijim nervnim sistemom među beskičmenjacima, imaju izuzetne sposobnosti učenja, uključujući sticanje prostornih i društvenih znanja, i sposobnost rešavanja problema.
„Istraživanja spavanja i snova kod hobotnica daje nam tačku za psihološka i neurobiološka upoređivanja s kičmenjacima, jer hobotnica poseduje neke sofisticirane kognitivne odlike koje vidimo samo kod nekih kičmenjaka, ali sa znatno drukčijom arhitekturom mozga”, kaže koautor studije Sidarta Ribeiro, osnivač Instituta za mozak. On dodaje da su ranija istraživanja pokazala da hobotnice, s najcentralizivanijim nervnim sistemom među beskičmenjacima, imaju izuzetne sposobnosti učenja, uključujući sticanje prostornih i društvenih znanja, i sposobnost rešavanja problema.
„Saznanja kako organizmi tako različiti, kao što su čovek i hobotnica, dele temeljne odlike poput ciklusa spavanja otvaraju nove puteve istraživanja kognitivnih sposobnosti životinja i puteve za razumevanje opštih načela koja utiču na oblikovanje mozga u tim zajednicama vrlo inteligentnih bića”, zaključuje Silvija Medeiros.
(Izvor Indeks)
