СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

СРБИ ОСВОЈИЛИ МЕСЕЦ

Осморица величанствених (НАСА)

Освајања Месеца не би било да није било Срба! У години када се навршава тачно пола века од лета мисије „Аполо 11” на Месец, свет се сећа и осморице инжењењера са наших простора – Милојка Мајка Вуцелића, Славољуба Сема Вујића, Милисава Шурбатовића, Данила Бојића, Драгише Гише Јовановића, Петра Гајића, Вељка Гашића и Давида Вујића.

Сви су радили на програму за људско освајање Земљиног природног сателита, уочи и после тог историјског 16. јула 1969. године, када је амерички лунарни космички брод пут овог небеског тела повео посаду – Нила Армстронга, Едвина Олдрина и Мајкла Колинса. Пет дана касније, они су слетели на Месечеву површину, а остаће забележено – али и до данас, према мишљењу многих, обавијено и велом мистерије – да је Армстронг први закорачио на Месец.

Др Славољуб Вујић је био продуцент и координатор пројекта „Аполо 11”, Милисав Шурбатовић шеф инжењерске екипе, а Данило Бојић креатор шатла „Орао” за шетњу по Месецу. Драгиша Јовановић је био инжењер, као и Петар Гајић, Вељко Гашић је био саветник, а истовремено и дизајнер америчких бомбардера T-38 trainer, F-5 fighter и B-2. Давид Вујић је заступао НАСА и био задужен за односе с медијима.

Двојица српских инжењера – Милојко Мајк Вуцелић и Славољуб Сем Вујић обрели су се у Београду пре тачно 10 година. У разговору са аутором ових редова, на питање да ли је стварно било лета на Месец, одговорили су: „Како не би било када су Срби учествовали у томе!”

Осморица покрај брода „Аполо 11”

Вуцелић и Вујић су те 2009. године младим научницима у својој отаџбини пренели своја знања и свој научни ентузијазам. Доктор техничких наука Славољуб Вујић, који је себе звао Лала из Баната, рођен је близу места Јаша Томић, где се и школовао. Гимназију у Вршцу није завршио, јер је с породицом емигрирао у Америку. Тамо је радио у свим најзначајнијим програмима Министарства одбране САД, затим у НАСА, а паралелно са радом стекао је чак шест универзитетских диплома и докторску титулу. Живео је у Калифорнији са супругом Вером и троје деце.

Милојко Вуцелић рођен је у месту Гарешница, у данашној Хрватској, у породици која се у 18. веку доселила из Колашина. Средњу школу завршио је у Бјеловару и дипломирао на Машинском факултету у Загребу, а у Вршцу је похађао пилотску академију. Рано је отишао у Немачку, где је радио у „Мерцедесу”, а затим се преселио у Америку, где је наставио каријеру у „Форду”, „Цесни”, „Боингу”… Постаје затим и један од директора програма НАСА. Живео је у Охају, имао је супругу Инге, синове Николу и Александра и петоро унучади.

Од осморице наших градитеља „Апола 11”, данас је жив, и веома активан као српски патриота, само Давид Вујић. Рођен је у Мидланду 1935. године. Одрастао је, са сестром Љубицом, у породици оца Митра и мајке Милке (Тодоровић), који су се доселили у САД из Окучана и Глине пре Првог светског рата. Дипломирао је на пословној администрацији на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на Каритосу, државном универзитету Калифорније. Активан је у области војне авијације, космичких летова, система транспорта, енергије, развоја технологије, унапређења бизниса, маркетинга и политичког лобирања. Био је инжењер, масон, српски лобиста и званични портпарол НАСА и програма „Аполо 11” у САД.

После успешног слетања људске посаде на Месец, њих осморица, друштво „ћелавих орлова”, како су се духовито назвали, направила су мало славље у Калифорнији и успешно наставили своје каријере.

У отаџбини се, међутим, о њима није говорило. Иако је Јосип Броз примио америчког астронаута Френка Бормана, који га је лично информисао о томе да значајан део тима “Апола” чине и Југословени, Броз је о томе ћутао. Можда и зато што Милојко Вуцелић, у каснијем директном разговору са Титом, на његов позив, није хтео да подржи „сулуду и скупу идеју развијања свемирског програма тадашње СФРЈ”, него је иницирао посредовање између тадашњих суперсила САД и СССР у њиховом потоњем заједничком програму „Аполо-Сојуз”. 


Вуцелић и Вујић добили су велика признања за свој рад, а Милојко Вуцелић и највише америчко цивилно признање – Председничку медаљу слободе САД, јер је руководио спасавањем америчких астронаута после тешке хаварије на мисији „Аполо 13” 1970. године. Тада је у централи НАСА у Хјустону и настала чувена реченица, која је постала део историје, а коју у паници и безнађу изговарају преплашени космонаути: Houston, we have a problem! (Хјустоне, имамо проблем).

Како Бог каже

На питање да ли су Американци заиста слетели на Месец, Славољуб Вујић је једном одговорио: – То само Бог, који их је горе дочекао, може да потврди.

(Извор Новости)

ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ С МИЛОЈКОМ ВУЦЕЛИЋЕМ МОЖЕТЕ ОВДЕ ПРОЧИТАТИ.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар