АРГУСОВ ПОГЛЕД

СРБИЈА НА РАСКРШЋУ

Дом Народне скупштине (Википедија)

Када анализирамо од кога може бити угрожена безбедност Србије и од кога нас може штитити, онда је то у оба случаја од НАТО алијансе или од неке њене чланице. Ако до тога дође НАТО нас неће заштитити као што није заштитио интересе Грчке у спору са Турском.

 Проф. др Синиша Боровић

Проф. др Синиша Боровић

Без обзира на то како НАТО алијанса себе декларише и како је загоровници представљају својим народима, то је једини војни савез који постоји у свету, а намењен је за ширење утицаја оружаном силом, развијених западних земаља на челу са САД на подручја изван њихових граница. НАТО служи као ударна песница западног капитала за овладавање слабијим државама и поробљавање њихових народа ради овладавања њиховим природним ресурсима и простором.

НАТО функционише као сила
ван закона, устава и правних
норми: нису поштовани ни
национални устави чланица, ни
међународне правне норме, ни ОУН.

Откако је формиран, НАТО је намењен против некога и такав и остао. И убудуће ће опстајати перманентно дествујући силом и притиском против, углавном малих и слабих, али стално имајући за циљ велике земље и њихове ресурсе. Нема дилеме, ако би био довољно јак, у покорности би држао цео свет што је и недавно покушао да легализује и замени ОУН.

НАТО ратује са дистанце супериорном технологијом, и то увек против неупоредиво слабијих противника, али му нико не суди за злочине и прекомерну употребу силе. НАТО ратови су, углавном, рушилачки, уз првенствено наношење огромне материјалне, културне и еколошке штете нападнутом народу, а убијање цивилног и недужног становништва проглашава колетералном штетом јер им људско биће није светиња па га и не штеде.

НАТО функционише као сила ван закона, устава и правних норми: у свим агресивним ангажовањима нису поштовани ни национални устави земаља чланица, ни међународне правне норме, нити ОУН. Формално одлуке у НАТО алијанси доносе се консезусом уз притисак најмоћнијих чланица, али је све наглашеније залагање утицајних земаља да се одлуке не доносе консензусом, већ да се формализује пракса да веће земље имају већи утицај, а да се мале чланице маргинализују.

НАТО своју моћ базира на нуклеарном и офанзивном оружју које инсталира на локацијама које контролише по својој стратегијској процени и без сагласности, а често и без знања парламента и грађана земаља чланица.

НАТО снаге нису спремне да ратују ни с регуларном армијом просечне земље, зато су смислиле образложење да НАТО не ратује него да интервенише.
Вишегодишње ратовање у Авганистану против најпримитивније војске Талибана, која брани своју земљу и свој поредак, компромитован је мит о „најуспешнијем војниом савезу у историји”. САД су незадовољне учешћем осталих чланица, а НАТО већ тражи формулацију да оправда очити пораз и бесмислено уништавање једне земље и цивилизације без остварења иједног прокламованог наводног циља због кога је започео ратна дејства и у Авганистану и у Ираку.

Чланство у НАТО је, дугорочно
гледано, веома скупо. НАТО
своје чланице стимулише на
убрзани техничко-технолошки раст
јер он из тога црпи своју моћ.

Техничко-технолошки развој САД и западних земаља диктира потребу убрзане производње, а она је условљена убрзаном потрошњом. Убрзана потрошња је највећа у домену ратних сукоба. Интерес капитала који надилази интересе хуманог друштва увек ће настојати да створи такав амбијент.

Кад се НАТО извуче из Авганистана и Ирака, вероватно ће кренути на Јемен или Иран, или Северну Кореју, или неку другу земљу да оправда смисао свог постојања код својих налогодаваца.

Чланство у НАТО је дугорочно гледано веома скупо. НАТО своје чланице стимулише на убрзани техничко-технолошки раст јер он из тога црпи своју моћ. Раст и развој не иде у смеру жеље и интереса народа земље нове чланице, јер ће оне у војном, па и привредном смислу, имати и развијати само оно што је потребно НАТО алијанси.

Ако се пође од претпоставке да слобода, сувереност и независност немају цену јер нису економске категорије, онда је бесмислена свака рачуница о издвајању за безбедност чланица НАТО и војно неутралне слободне земље.

Уништавање Србије
Од свих европских народа НАТО алијанса је једино брутално бомбардовала и уништавала српски народ на свим историјским и етничким просторима на којима је вековима живео: као суверен, или као конститутивни народ. Коначном бруталном агресијом на СРЈ 1999. године НАТО је покушао разорити српску земљу и покорити српски народ или барем отети им територије са којих је могуће даље ширење, што је остварио привременом окупацијом КИМ. Та тежња остаће све док постоји НАТО, а најпожељније би било да се ми сами предамо и замолимо да нам опросте што су нам разорили земљу и побили људе и да нас уз нове уцене и уступке прими у своје чланство.

Када анализирамо од кога може
бити угрожена безбедност Србије
и од кога нас може штитити, онда је
то у оба случаја од НАТО алијансе
или од неке њене чланице.

На бази вишегодишњег искуства у приближавању ЕУ, евентуална добровољна кандидатура за чланство у НАТО довела би до низа нових условљавања који би у коначном билансу за грађане Србије били штетни или неприхватљиви. Српски народ у својој држави живи у миру и равноправности са својим грађанима, сународницима, националним мањинама, а НАТО је перманентно у рату с појединим исламским земљама. Свако учешће Србије у таквим ратовима погоршаће међунационалне односе у Србији и постати мета међународног екстремизма.

Ако НАТО алијанса на нашој територији инасталира своје нуклеарно и друго офанзивно наоружање са знањем или без знања националног парламента, а није искључено да оно у Бондстилу већ не постоји, онда ће нуклеарни акциденти, били случајни или као последица дејства других сукобљених нуклеарних сила по тада легитимним циљевима на нашим локацијама, трајно довести до контаминирања и ово мало преостале земље од Србије која НАТО агресијом 1999. године није оштећена.

Када анализирамо од кога може бити угрожена безбедност Србије и од кога нас може штитити, онда је то у оба случаја од НАТО алијансе или од неке њене чланице. Ако до тога дође НАТО нас неће заштитити као што није заштитио интересе Грчке у спору са Турском. НАТО је увек на страни своје важније чланице.

Нато војници на Космету (Википедија)

Нато војници на Космету (Википедија)

Отуда још више зачуђује залагање појединаца и владиних и невладиних организација који се формално залажу за равноправност, решавања конфликата дипломатијом и слично, што упорно пропагирају улазак Србије у алијансу која сукобе решава ратом.

Плаћени походи
Многе новопримљене чланице ушле су из страха или су доведене у позицију да нису имале бољу алтернативу, али свакако би биле срећније да НАТО није опстао на геополитичкој сцени. Србија никада није била члан ниједног војног блока, па је блоковска логика и култура супротна српској вери и култури.

Понашање суседних земаља не може служити Србији за пример, јер су се неке од њих увек сврставале уз јаче. Зна се да су биле уз Аустроугарску, Хитлерову Немачку, а сада уз НАТО. Своје „вражје дивизије” и друге јединице слале су на братску Русију и братску Србију, а то би урадиле и у будућности. Неке суседне земље, исте вере као ми, не примају да би својом оружаном силом ојачале НАТО снаге, већ да на услугу стављају свој простор, инфраструктуру и ресурсе.

Велике и богате чланице сада радије плаћају НАТО походе него што шаљу своје војнике, а мале земље ће морати да дају своје људе јер неће моћи да плаћају НАТО ратовања.

Када би Србија и постала чланица, сигурно њене НАТО јединице не би штитиле интресе Србије у јужној српској покрајини КИМ (ни у саставу мултинационалних снага) нити ће српски генерал постати командант у Бондстилу (иако је та база бесправно инсталирана на српској територији), укључујући генерале који су већ добровољно индивидуално приступили НАТО-у.

Ми као православни хришћани никада не би требало да се добровољно прикључимо једном таквом колективном злу и да тако заувек изгубимо барем симпатије наших традиционалних православних пријатеља. Показало се да и поред све снисходљивости, попустљивости и губљења националног достојанства нисмо на другој страни створили нове искрене пријатеље, већ доживљавамо само нове уцене, понижења и отимања.

Закаснело питање
Питање за Србију неутралност или НАТО касно је постављено. Имало је смисла поставити га док је постојала СРЈ коју су чиниле Црна Гора и Србија са КИМ. Ако би то био гарант очувања СРЈ, имало је смисла правити компромис у вези с другим интересима српског народа. За Србију то је сада касно, а НАТО није више перспективно удружење.

Народна скупштина да постави
компас с казаљком од најсеверније
до најјужније тачке српске земље
и да север и југ знају где је осовина
и тачка ослонца.

Европске земље размишљају о властитом концепту одбране, а Русија најављује нови универзални концепт безбедности. Јача Кина, а постепено се стварају други политичко економски савези, који у перспективи могу имати и безбедоносну компоненту. Глобализација као концепт новог светског поретка није успела и рационална државна руковоства се враћају очувању својих националних интереса.

Како нека земља може и против своје воље бити уведена у НАТО? Корумпирање руководства и лобиста из финансијских центара моћи доводи земље у позицију да буду војно уцењене, финансијски, имовински, политички, духовно, а све више и физички окупиране експертима, институција, туђим удружењима, утицајем на јавно мњење преко контроле медија или разградњом непослушних народа и држава.

Бомбардовање Београда 1999. (Википедија)

Бомбардовање Београда 1999. (Википедија)

У етничким регијама или окрузима изазивају се кризе, па долазе посматрачи и међународне НАТО снаге да их решавају, а од растављених држава склапају се нове целина. Ако НАТО овлада регијама које му омогућују стабилност у позадини и неометано ширење у планираном смеру, сваки референдум остатка државе постаје ирелевантан.

Партнерство за мир и војна неутралност довољан су оквир за даљи стабилан, рационалан и уравнотежен развој државе Србије, њене одбране и међународне сарадње. Модерна и борбено способна српска народна војска и становништво оспособљено за одбрану основни су гарант стабилности и опстанка српске државе на својој територији, па и свега осталог што је у интересу њеног мирног развоја од привреде и културе до вере.

Да ли је Србија данас на раскрсници? Србија је увек на некаквој раскрсници, али је на главној раскрсници 6. октобра промашила пут и непогрешиво се упутила у погрешном смеру. Данас Србија треба да застане и да се поново оријентише и то како би ми војници рекли: да изврши географску, топографску и тактичку оријентацију у простору и времену и по свим сегментима друштва.

То фигуративно значи да Народна скупштина постави компас с казаљком од најсеверније до најјужније тачке српске земље и да север и југ знају где је осовина и тачка ослонца, а да они који седе у Скупштини престану северни део казаљке усмеравати према западу, јер ће Србија остати и без севера као што је привремено остала без југа.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар