МРТАВ УГАО

СРПСКА НАУКА СЕ ЦИТИРА

САНУ (Wikipedia)

САНУ (Wikipedia)

„Захваљујући великом ангажовању истраживачке заједнице, наука Републике Србије се високо позиционира на међународним ранг-листама, што недвосмислено говори о потенцијалу који земља има у овој области и о њеној међународној конкурентности. На основу рангирања 234 земље које обавља SCImago Journal&Country Rank, Србија је у 2020. години заузела 56. место у свету.

Ексклузивно

  1. У 2020. години финансирање научноистраживачког рада у Републици Србији се одвијало кроз „Програм институционалног финансирања”, што је одређено новим Законом о науци и истраживањима („ Службени гласник РС“, број 49 од 8. јула 2019) и Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања” („Службени гласник РС”, број 10 од 10. фебруара 2021).
  1. Поред институционалног, наука у Србији подржана је и кроз пројекте који се финансирају преко Фонда за науку. Фонд за науку Републике Србије је основан у марту 2019. године. Упоредо с подизањем кадровског и организационог капацитета, Фонд за науку је отворио пет програма и одобрио финансирање 177 пројеката на којима учествује 809 истраживача: a. Програм за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС). За финансирање је одобрено 59 пројеката; b. Програм сарадње српске науке са дијаспором: ваучери за размену знања. За финансирање су одобрена 92 пројекта; c. Програм за развој пројеката из области вештачке интелигенције за финансирање је одобрено 12 пројеката; d. Специјални програм истраживања COVID-19 – за финансирање је одобрено 14 пројеката и e. Програм ИДЕЈЕ за који се пријавило више од 9.000 истраживача.
  1. И поред тога што издвајања за науку и технолошки развој нису ни приближно била довољна, остварени су значајни резултати рада у 2020. години. У 2020. години остварено је укупно 24.978 резултата научног рада које препознаје Правилник о поступку, начину вредновања и квантификованом исказивању научноистраживачких резултата истраживача. Треба напоменути да у укупном броју резултата истраживања има и дупликата који су настали у оним случајевима када су коаутори на радовима истраживачи из различитих НИО.

 

  1. За анализу успешности научне продукције коришћени су библиометријски индикатори, дефинисани базама Web of Science (WoS) и Scopus које покривају највећи број најзначајнијих часописа у већини научних области. Спроведена евалуација објављених резултата показала је да је у 2020. години објављено више од 8.500 научних радова у међународним научним часописима који се реферишу на поменутим базама (тачно 7.670 радова у WoS бази, односно 8.527 радова у Scopus бази, бројање вршено 26. маја 2021. године), што је више од 1.270 радова годишње на милион становника или 0,7 радова годишње по једном фул-тајм финансираном истраживачу (11.001 ФТИ у 2020), што је у нивоу развијенијих земаља ЕУ. У истом периоду су остварена 325 различита, нова техничка решења и 202 патента, соја, сортe или расe, на међународном или националном нивоу (М91+М92). Током 2020. године докторирало је 388 истраживача ангажованих на пројектима, а на свим универзитетима у земљи одбрањено је 810 докторских дисертација, чиме је у знатној мери увећан истраживачки хумани потенцијал земље.
  1. На основу анализе постигнутих резултата у 2020. години, може се констатовати следеће: У научноистраживачким резултатима доминирају научни радови. Укупни број објављених радова у 2020. је за око 9% мањи у односу на 2019. годину, пре свега због драстичног пада броја конференцијских радова услед пандемије ковида 19, видети слике 3.3 и 3.4. Од укупног броја остварених резултата 54,5% чине научни радови објављени у међународним или националним часописима са рецензијом. Од укупног броја научних радова 41,5% чине радови категорије М20. У врхунским међународним часописима – (радови категорије М21а и М21), публиковано је 13% од укупног броја М20 научних радова који потичу из Републике Србије. Цитираност радова који потичу из Републике Србије је у порасту али још заостаје за европским просеком, видети слику 3.2.

Доминантни резултати у областима друштвених и хуманистичких наука су радови објављени у домаћим часописима категорије М24 и радови монографског карактера (М10). Број резултата који могу бити од значаја за привреду је низак. Од укупног броја свих остварених резултата патенти и техничка решења (М90 и М80) чине 2,1%. Техничка решења обухватају 325 резултата научноистраживачког рада, док су 202 патенти, сојеви, сорте или расе, на међународном или националном нивоу. Ови подаци су скоро 50% бољи од истих у 2019. години, али још увек недовољни да би значајније утицали на привредне токове.

  1. Током претходних шест година средства за науку су била испод 0,5% БДП-а. У 2017. години за науку је потрошено 0,4% БДП-а, а у 2018. само 0,37% (званично), односно 0,35% (стварно). У 2019. години званично је за науку и технолошки развој издвојено 0,4% БДП-а, а стварно 0,37% БДП-а. У 2020. години званично је за истраживање и развој утрошено 0,46% БДП-а, а стварно 0,30% БДП-а. Наведени проценат издвајања за науку и технолошки развој показује значајно заостајање Србије у односу на земље ЕУ и неке државе из региона (Словенија, Хрватска).


(
Wikipedia CC 2.0)

  1. Постоји велика несразмера у финансирању појединих институција и тела односу на обим њихових послова. За Српску академију наука и уметности и Матицу српску, научне институције од највишег националног значаја, издвојено је у 2020. години укупно 87,67 милиона динара. У истој години Центар за промоцију науке финансиран је са 108 милиона динара, ЈУП „Истраживање и развој” д.о.о са 70 милиона динара, Фонд за иновациону делатност са 1.160 милиона динара, ЈП „Нуклеарни објекти Србије” са 220 милиона динара и Научно–технолошки парк Београд са 30 милиона динара.

 

  1. Укупно је у 2020.години додељено 13 стипендија истраживачима докторима наука за шестомесечно последокторско усавршавање на престижним институцијама у свету. Стипендирано је 467 студената на докторским академским студијама. Стипендиран је 31 талентовани ученик.

 

  1. Истраживање и иновације у Републици Србији су саставни елементи већине стратешких докумената који су усвојени у претходних неколико година, и самим тим, везани су за делатност већег броја министарстава. Мада, суштинску одговорност за развој науке и иновација имају у свом домену сва министарства, основни послови у овој делатности су поверени Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Због великог броја институција које су битне за развој науке и иновација и недостатка координације међу њима, укупна буџетска средства за подршку овој области се не користе делотворно и оптимално. Истраживачки систем је организован по Закону о научноистраживачкој делатности, а иновациони по Закону о иновационој делатности:

 

Највећи број научноистраживачких организација нема стратешки приступ у управљању истраживањима и усмеравању истраживања према иновацијама.

Организационе и управљачке структуре универзитета и факултета препознају две компоненте своје делатности, образовање и истраживање, али не и иновације.

Организација и управљање иновацијама није саставни део делатности највећег броја института, чак ни оних који значајан део прихода и сада остварују на тржишту.

Матични научни одбори спроводе политику праћења научноистраживачког рада истраживача и остварених резултата на пројектима, али не и иновативне делатности. Фонд за иновациону делатност је за програме суфинансирања иновација и друге програме утрошио 1.013 милиона динара. У 2020. години одобрено је 13,02 милиона евра и то 10,3 милиона евра за 70 иновативних пројеката, 0,47 милиона евра за ковид 19 позив, 0,5 милиона евра за 118 иновационих ваучера, као и 1,7 милиона евра за доказ концепта. Рад Фонда за иновациону делатност МПНТР је у 2020. години финансирало са 1.160 милиона динара.


ОИНИ Дубна

  1. Међународна сарадња се и у 2020. успешно одвијала. Настављена је реализација текућих (280) пројеката билатералне међународне сарадње и новоодобрених у 2020. години (92). Према статистичким подацима из септембра 2020. године, институције из наше земље су, почевши од 2014. године, забележиле 510 учешћa у програму Хоризонт 2020. За финансирање је уговорено 355 пројеката, са укупним буџетом од 116,2 милиона евра за институције из Републике Србије. Истраживачи из Србије учествовали су у колаборацијама ATLAS, ALICE и CMS, у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), Женева, Швајцарска, а и у пројектима у Обједињеном институту за нуклеарна истраживања (ОИНИ), Дубна, Русија.
  1. У Републици Србији акредитован је 21 центар изузетних вредности, који су у 2020. години имали запажену активност. Квантитативни извештаји резултата истраживања указују на то да је у овим центрима у 2020. години укупно објављено 679 радова највишег квалитета (М20), одбрањено 49 докторских теза, реализовано 14 патената и сродних резултата категорије М90. Сарадници центара изузетних вредности су носиоци активности на 169 међународних и 88 домаћих пројеката.
  1. Јединица за управљање пројектима ЈУП „Истраживање и развој” д.о.о.

Београд основана је одлуком Владе Републике Србије за управљање пројектом „Истраживaње и развој у јавном сектору” као једночлано друштво. Укупна сума на располагању за реализацију овог пројекта била је 420,8 милиона евра. До краја 2020. године укупно је на свим програмима реализовано 137,4 милиона евра. Остатак неутрошеног новца, намењеног науци у Србији и њеним истраживачима, који износи преко 280 милиона евра, премештен је у Канцеларију за јавна улагања Републике Србије, са непознатом наменом. За финансирање рада ЈУП „Истраживање и развој” у 2020. години из буџета МПНТР издвојено је 70 милиона динара.

ПРЕДЛОЗИ МЕРА

Научно-технолошки напредак земље је предуслов за бржи привредни развој, отварање нових радних места, пораст стопе запошљавања и општи друштвени развој. Кроз реализацију текућих истраживања и уз повећани обим међународне сарадње, очекује се даље унапређење научноистраживачког рада и иновативне делатности. Да би наука постала генератор развоја потребно је:

а. Значајно повећање квалитета научног рада и квалитета објављених научних радова, што није могуће без значајног повећања средстава за научноистраживачки рад, и то за: ● директне материјалне трошкове (материјал, трошкови учешћа на научним скуповима итд.); ● трошкове одржавања постојеће капиталне опреме и постројења (посебан програм) и ● финансирање докторских и постдокторских позиција (заустављање одлива мозгова).

b. Израда регистра истраживача у Републици Србији. Регистар мора да садржи бар основне биографске податке и списак објављених радова по категоријама. У следећој фази мора се укључити напредовање у истраживању, пројекти на којима су истраживачи били учесници и којима су руководили – како домаћим тако и међународним, број цитата без аутоцитата, Хиршов индекс, исказан допринос сваког од коаутора на раду, број патената, менторство – наводећи име кандидата и наслов тезе итд.

c. Увести стимулативне мере за објављивање чланака у истакнутим међународним часописима (Nature, Science итд.). У највећој могућој мери пружити све облике подршке талентованим и даровитим студентима и на тај начин формирати нову генерацију истраживача оспособљених да развију нове производе и нове технологије.

d. Донети Закон о националним наградама и признањима за научно стваралаштво (радни материјал о националним наградама и признањима је већ разматран и усвојен од стране Национaлног савета).

e. С обзиром на то да је Национални савет усвојио Етички кодекс, неопходно је што пре именовати Одбор за етику у складу са законом о НИД.

f. Основати Национални репозиторијум (дигитални архив) резултата научноистраживачке делатности, који би не само битно допринео повећању видљивости резултата српског истраживачког сектора у свету, већ би елиминисао тренутни хаос у евиденцији и вредновању резултата научног рада у Републици Србији.

g. Унапредити финансирање и инвестиционо опремање центара изузетних вредности тако да могу бити саставни део европске мреже центара изврсности. Довршити изградњу и опремање других центара предвиђених постојећим програмима јачања инфраструктуре (Центар изврсности Универзитета у Крагујевцу, Наноцентар и други центри чија је изградња започета, а који имају истраживачки потенцијал и повезују више истраживачких институција).

h. Успоставити регистар истраживачке опреме са дефинисаним условима коришћења, оперативном подршком за функционисање и сервисирање. Истраживачку опрему учинити доступном и малим и средњим предузећима и другим корисницима, посебно новооснованим предузећима, учесницима програма подршке за иновације.

i. Унапредити финансирање Српске академије наука и уметности и Матице српске.

j. Неопходно је да Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије, Привредна комора Србије и Институт за нуклеарне науке „Винча” заједно израде стратегију обезбеђивања индустријског повраћаја из Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), Обједињеног института за нуклеарна истраживања (ОИНИ) и Централноевропског конзорцијума истраживачких инфраструктура (ЦЕРИК), и да је поднесу Влади Србије на разматрање и усвајање. Циљ стратегије био би да сарадња Србије са те три велике међународне научне организације постане двосмерна и научно-технолошка, и да се тако учини дугорочно одрживом.

k. Неопходно је да Влада Србије, на заједнички предлог Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства финансија Србије, хитно реши све проблеме који онемогућавају трајно придруживање ФАМЕ, истраживачког постројење у Институту за нуклеарне науке „Винча”, ЦЕРИК-у, што се без икаквог објашњења одлаже већ више од седам година.

l. Као што је наведено у извештајима за 2016, 2017. и 2019. годину.


Нуклеарни објекти Србије

Национални савет сматра да Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство привреде, Министарство заштите животне средине и Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије треба да успоставе строгу заједничку контролу рада јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” (НОС), и то у складу са Уредбом о мерама безбедности нуклеарних објеката и нуклеарних материјала („Службени гласник РС” бр. 39/2014), Уредбом о утврђивању програма нуклеарне сигурности и безбедности („Службени гласник РС” бр. 39/2014) и свим релевантним ратификованим међународним конвенцијама. Први кораци у том послу треба да буду захтеви НОС-у да изради и поднесе (а) извештај о стању радијационе и нуклеарне сигурности и безбедности на локацији „Винча” и (б) програм и план решавања свих радијационих и нуклеарних проблема на локацији, са посебним освртом на могућност обнављања њиховог финансирање од стране Европске уније, преко Међународне агенције за атомску енергију. То финансирање, у износу од око 15 милиона евра, прекинуто је због упорног одбијања српске стране да се озбиљно посвети решавању тих проблема. На основу добијених докумената, та три министарства и Директорат треба да поднесу Влади на разматрање и усвајање заједнички предлог за трајно решавање тих проблема, и да потом детаљно прате реализацију донете одлуке и о томе редовно подносе извештаје Влади. Решавање тих проблема сигурно ће бити један од услова које ће Србија морати да испуни да би се придружила Европској унији.

(Скраћени извод из студиозног извештаја Националног савета за науку Србије)

О аутору

Stanko

2 коментара

  • Zanimljiv izveštaj, prepostavljam da ga nadležni zvaničnici i istraživači pažljivo čitaju, iako u to nisam sasvim uveren.

  • Da, ali ne vidim se naučnici (ili tobožnji naučnici) u nas pretrgoše da ga komentarišu. Uz izvinjenje Vama, jer ne znam da li ste naučnik.

Оставите коментар