SRPSKI REČNIK S DVA IMENA

Predlog Uređivačkog odbora jeste da se Rečnik srpskog književnog i narodnog jezika SANU radi u digitalnoj verziji, na osnovu pripremnih radnji koje su obavljene, a da Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU nastavi da se izrađuje po dosadašnjoj koncepciji.

Dr Rada Stijović

Prošle godine izašla je iz štampe 21. knjiga Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU, koju sam, s razlogom, ovde naslovila kao Rečnik srpskoga jezika. Njena pojava, kao i svih prethodnih, predstavlja praznik u srpskoj, i uopšte slovenskoj, kulturi i nauci.

Ovaj tom donosi nešto više od 7.600 obrađenih reči (od pogdekad(a) do pokupiti), sa mnoštvom značenja, podznačenja, značenjskih nijansi i brojnih ustaljenih obrta i izraza. Zajedno sa rečima obrađenim u prethodnih dvadeset tomova, Rečnik SANU dosad broji gotovo 250.000 odrednica. Kada bude završen, to će biti najobuhvatniji i najobimniji rečnik te vrste u slovenskom svetu i među najobimnijima u Evropi.

U skladu sa koncepcijom Rečnika da u njemu bude predstavljeno celokupno jezičko blago srpskog jezika u poslednja dva veka i u ovoj knjizi će se naći građa iz pisanih izvora od Dositeja i Vuka, ali i Vukovih oponenata Jovana Rajića, Pavla Solarića, Milovana Vidakovića, Jovana Hadžića i dr. pa sve do savremenih stvaralaca najnovijeg vremena. Među izvorima Rečnika od prvog toma se nalaze i imena višedecenijskih izgnanika iz srpske kulture, nekada „nepodobnih” i nepoželjnih – Grigorija Božovića, Dragiše Vasića, Slobodana Jovanovića, Justina Popovića, Nikolaja Velimirovića i drugih.

I ovaj tom donosi arhaične reči poput pogruziti i podvoumiti, ali i tvorenice 21. veka, kao što je podkast.

Donosi i veliki broj dobro poznatih reči kao, npr., podići i podloga, ali među čijim značenjima će biti mnogo nepoznanica (prva od njih ima čak 63 značenja). Dobar deo knjige zauzimaju reči iz narodnih govora (podrug ’muž’, podvučigrm’zmija’), kao i izrazi poput podbrusiti jezik, podviti ruke,sačuvati se zlog pogleda. Iznenadiće nas reč Pokrižak, u čijoj osnovi je leksema križ, a govori se u Jadru, Rađevini i Lještanskom. Obradovaće se borci za jezik rodne ravnopravnosti kad pročitaju da su još u 19. veku zabeležene reči kao poglavarka i podzakupnica. Saznaćemo i šta je pravilno, a šta nije sa stanovišta književnojezičke norme.

Ono što se često previđa kada se govori o ovom rečniku jeste činjenica da se u njemu nalaze prave male naučne studije, u kojima se rešavaju jezički problemi koji do tog trenutka uopšte nisu bili proučeni, a ponekad ni primećeni. Mnoga lingvistička rešenja su zabeležena prvo na stranicama ovog rečnika, a tek potom su se našla u gramatikama, udžbenicima i drugim rečnicima i priručnicima.

Pet tomova

Rečnik SANU stoji u temeljima moderne srpske leksikografije. S osloncem na njega urađeni su šestotomni i jednotomni rečnik Matice srpske, gotovo svi dijalekatski rečnici, nekoliko frazeoloških, zatim rečnici jezika pisaca, a radi se i Rečnik slavenosrpskog jezika. O Rečniku SANU ubedljivo svedoče reči akademika Pavla Ivića da je to „najsavesnije rađen rečnik toga tipa kod Slovena”.

Inicirajući ovaj veliki poduhvat davne 1888. godine znameniti Stojan Novaković istakao je činjenicu da su sve evropske akademije u prvi plan stavljale brigu o jeziku i izradi rečnika. Ta briga o jeziku kao o najprečem nacionalnom zadatku postojala je i u Srpskoj kraljevskoj akademiji i, kada su se stekli uslovi, ona je rezultirala kapitalnim leksikografskim ostvarenjem, koje je označilo novu epohu u srpskoj leksikografiji.

Nažalost, nastajanje ovog monumentalnog dela neprestano je sputavano svim krizama i nesrećama koje su naš narod zadesile u dvadesetom stole­ću. To je bio jedan od najkrupnijih razloga zbog kojih je od Novakovićevog predloga da se otpočne sa prikupljanjem građe za Akademijin rečnik pa do početka realizacije ovog velikog projekta prošlo više od sedam decenija. To je, između ostalog, razlog i zašto su od prvog do dvadeset prvog toma prošle 62 godine. U međuvremenu je naš jezik prošao kroz fazu srpsko-hrvatske jezičke zajednice, pa od srpskog postao srpskohrvatski, da bi se devedesetih godina prošlog veka vratio svom prvobitnom imenu.

Novakovićeva zamisao o Rečniku književnoga narodnog jezika srpskog pretočena je u fazi zajedništva u ideju o Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, koji se pod tim nazivom izrađuje do danas. Mada je prvobitna građa dopunjena delima hrvatskih pisaca, rečnik nije postao manje rečnik srpskog jezika, jer je ostao veran prvobitnoj zamisli da se u njemu prezentuje književni jezik vukovskog tipa i srpski dijalekti sa celokupnog štokavskog govornog područja. Kajkavska i čakavska leksika, koja je uglavnom beležena u delima nekog hrvatskog pisca, više je nego zanemarljiva. Za potrebe ovog članka pregledala sam deset tomova Rečnika, koji imaju preko sto hiljada reči, i u njima sam uočila osam kajkavskih i dve čakavske odrednice.

Zanemarljive su odrednice potvrđene samo hrvatskim izvorima, a i za njih se u postojećoj građi mogu naći druge potvrde. Kada se govori o izvorima, treba imati u vidu da su u njima nezaobilazni, npr., Maretićeva Gramatika i Rječnik Ivana Broza i Franje Ivekovića, koji su napisani na osnovu Vukovih i Daničićevih sabranih dela, zatim dela M. Đ. Milićevića, M. Šapčanina, M. Ljubibratića i svega nekoliko Hrvata, što dovoljno govori o njihovom jeziku.

U procesu osavremenjivanja i ubrzavanja izrade Rečnika SANU, autorski kolektiv Rečnika pristupio je 2016. godine njegovoj digitalizaciji, ali i digitalizaciji izuzetno vredne i obimne građe na osnovu koje on nastaje i koja, osim toga, predstavlja i izvanredan izvor za jedan, vremenski i prostorno, sveobuhvatan korpus srpskog jezika ekavskog i ijekavskog izgovora, kako književnog jezika u poslednja dva veka, tako i srpskih narodnih govora beleženih širom štokavskog narečja od sredine 19. veka do danas.

Taj posao je priveden kraju, kao i većina pripremnih poslova za digitalizovanu verziju Rečnika. U saradnji sa informatičkim timom osmišljen je koncept razvoja elektronskog izdanja, koji podrazumeva leksikografsku bazu u koju se pohranjuju rečnički članci, zatim anotirani korpus, kao i veb-aplikaciju za pregledanje pohranjenih i izradu novih rečničkih članaka. Zasad je raščitano i u leksikografsku bazu smešteno pet tomova Rečnika.

Četvorogodišnji rad

Rečnik i građa u digitalizovanom obliku omogućiće brzu izradu i drugih rečnika u elektronskom ili papirnom obliku, kako savremenog književnog jezika, tako i pojedinih narodnih govora, zatim školskih rečnika, terminoloških rečnika, rečnika za mobilne telefone itd.Do svih navedenih rezultata došlo se četvorogodišnjim radom autorskog kolektiva Rečnika SANU, što svedoči da kolektiv ima snage da planirano završi u predviđenom roku, nimalo ne zaostajući u svojim osnovnim zadacima – autorski kolektiv je 21. tom papirne verzije izradio za dve godine, što je brže od onoga na šta ga obavezuje Ministarstvo prosvete i nauke.

Dostupna dvovekovna građa iz brojnih izvora, ispisana na milionima listića, lakše pregledanje dosad objavljenih tomova, savremeno ekscerpiranje nove građe, kao i rad na elektronskom izdanju, omogućili su autorskom kolektivu RečnikaSANU da pristupi osmišljavanju Rečnika srpskog književnog i narodnog jezika SANU. Posle detaljne analize sadržaja i odabira izvora, urađena je, i februara prošle godine predata, Ogledna sveska, u kojoj se, pored izvora, na 230 strana donose reči od A do akademski. Sadržaj je obogaćen novom leksičkom građom, novim, savremenim izvorima i primerima i usklađen sa savremenim pravopisom.

Predlog Uređivačkog odbora jeste da se Rečnik srpskog književnog i narodnog jezika SANU radi u digitalnoj verziji, na osnovu pripremnih radnji koje su obavljene, a da Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU nastavi da se izrađuje po dosadašnjoj koncepciji i sa dosadašnjom građom (osavremenjavanom svakako) u papirnoj verziji. Ovim bi se pomirili suprotstavljeni stavovi – jedan, da rečnik započet pod jednim imenom treba pod tim imenom i završiti, pogotovo kad je pređen veći deo puta, i drugi, da se treba vratiti izvornom Novakovićevom nazivu rečnika. Konačan sud o svemu treba da daju merodavni. Kolektiv je spreman. Čeka saglasnost i obećanu pomoć.

(Izvor Politika)