Pošto smo zaključili da (nažalost) nema svetih gralova i zmajeva, potraga za velikim odgovorima je postala definicija naše vrste.
Draško Dragović
Podsetimo je da je oko 1900. godine, u vreme Vilijama Tomsona, prvog barona od Kelvina*, većina svetskih naučnika i mislilaca bila ubeđena da su skoro sve misterije u svetu fizike manje-više razrešene. Ostala su neka sporedna pitanja, vezana za svojstva svetlosti i zračenje crnog tela, koje je sâm Kelvin opisao kao dva tamna oblačka na čistom nebu znanja – možda nedokučiva, u suštini trivijalna, i ako ih gledaš na pravi način, dobiće oblike malih pufnastih mačića.
Jadni ljudi nisu ni mogli da pretpostave da će ta dva oblačića da donesu razorne oluje u nauci. Rešavanje problema svetlosti je dovelo do teorije relativnosti, a razumevanje zračenja je pokazalo put ka kvantnoj mehanici. Danas, nakon samo 120 godina, znamo toliko novoga! Ali u ovo vreme velikih i svakodnevnih otkrića u svim oblastima nauke, svi pomalo postajemo slični: neradoznali, samozadovoljni i mlitavi i leškarimo udobno zavaljeni u naše svakodnevice i blazirano gledamo kako se ti ludi naučnici tamo negde mačuju sa problemima radi naše zabave.
Pošto smo zaključili da (nažalost) nema svetih gralova i zmajeva, potraga za velikim odgovorima je postala definicija naše vrste. Kako je od nežive materije nastao život? Šta je san i zašto nam je toliko potreban? Zašto je vreme toliko različito od ostalih dimenzija? itd. Lord Kelvin nas je naučio da dolaženjem do pravih odgovora možemo da promenimo naše viđenje sveta, što u budućnosti može da nas uzdigne, ali i obriše. To je razlog, bez obzira na to šta drugi govorili, zbog koga je biti radoznao najhrabriji ljudski čin, pored skakanja padobranom.
Evo nekih pitanja:
Šta se nalazi u Zemljinom jezgru?
Da li je vreme iluzija?
Šta se desilo sa neandertalcima?
Kako od oplođenog jajeta postane čovek?
Zašto spavamo?
Odakle je došao život?
Zašto placebo funkcioniše?
Kako udaljene čestice komuniciraju?
Kako posmatranje može da utiče na ishod eksperimenta?
Gde su moji ključevi (Nije šala!)?
Od čega se sastoju vasiona?
Koja je svrha nekodiranih delova DNK?
Da li šume usporavaju ili ubrzavaju globalno zagrevanje?
Šta biva sa informacijama u crnoj rupi?
Šta izaziva ledena doba?
Kako mozak izračunava pokret?
Zašto su polovi suprotni?
Kako mozak stvara svest?
Zašto su osnovi fizike tako složeni?
Kako je nastao ljudski govor?
Zašto ne možemo da predvidimo vreme?
Zašto ne razumemo turbulenciju?
Zašto se (budale) zaljubljuju?
Da li je univerzum sačinjen od informacija?
Zašto neke bolesti prelaze u pandemije?
Zašto umiremo kada dođe vreme za to?
Šta je uzrok gravitacije?
Mogu li matematičari da dokažu Rimanovu hipotezu?
Zašto nam ne rastu drugi delovi tela?
Zašto još imamo velika pitanja bez odgovora?
*Britanski matematičar i fizičar (1824-1907), možda najveći naučnih svoje epohe. Sa DŽ. P. Džulom otkrio je relaciju između mehaničke energije i toplote, godine 1848. je predložio apsolutnu temperaturnu skalu koja danas nosi njegovo ime, proučavao je elekrtodinamička svojstva metala, teoriju elastičnosti i oscilatorna svojstva električnih pražnjenja. Sa nemačkim fizičarem H. L. F fon Helmholcom je odredio starost Sunca i izračunao energiju koju otpušta.
(Astronomski magazin)
