Археолози су ископали најстарију дрвену структуру, која датира од пре готово пола милиона година, што указује на то да су наши преци можда били напреднији него што се мислило. Веома добро очувана дрвена конструкција откривена је на слаповима Kаламбо на северу Замбије у близини границе с Танзанијом. Датира од пре најмање 476.000 година, много пре еволуције Homo sapiensa, према студији која описује ово откриће у часопису Nature.
Дрво има трагове посекотина што показују да су камени алати коришћени за спајање два великa трупца да би се направила конструкција, за коју се верује да је платформа, шеталиште или уздигнута насеобина изнад воде. На локалитету је, такође, нађена збирка дрвених алата, укључујући клин и штап за копање. Познато је да су у то време преци користили дрво, али у ограничене сврхе, попут паљења ватре или у лову. Лари Барам, археолог с британског Универзитета у Ливерпулу и главни аутор студије, рекао је за AFP да, према његовим сазнањима, претходни рекордер за најстарију дрвену структуру датира од пре око 9.000 година.
Он је казао да је то било случајно откриће до којег је дошло 2019. године током ископавања на локацији која се налази на обалама реке Kаламбо, изнад водопада високог 235 метара. Ретка су открића која укључују тако древно дрво, јер је оно склоно труљењу остављајући мало трагова. Али верује се да је висока вода на слаповима очувала структуру столећима. Претходна копања на налазишту Kаламбо, педестих и шездесетих година, открила су нешто дрвета, али није га било могуће тачно датирати.
Међутим, овог пута археолози су употребили нову методу названу луминисценцијско датирање, која одређује старост мерењем времена када су минерали последњи пут били изложени сунчевој светлости. Оно је открило да је структура много старија него што су мислили и да датира од најмање пре 476.000 година. Најранији докази о Homo sapiens-у датирају од пре око 300.000 година. Али фосили људског рођака Homo heidelbergensis-a, за кога се сматра да је живео пре 700.000 до 200.000 година, пронађени су у тој области.
Откриће дрвене конструкције „променило је моје мишљење о тим људима”, додао је Барам. „Трансформисали су своје окружење да би живот учинили лакшим, чак и ако су само направили платформу на којој су могли седети уз реку и обављати своје свакодневне послове. Употребили су интелигенцију, машту и вештине да би створили нешто што никад прије нису видели, нешто што никада пре није постојало.” А то указује на апстрактно размишљање и вероатно језика. Софи Аршамбо де Боне, археолошкиња с француског Униерзитета Лион 3, која није била укључена у студију, изјавила је да структура „претпоставља когнитивне способности као што су планирање и способност визуелизације готовог производа”.
(Илустрација Profimedia)
(Индекс)
