MEĐU IZMEĐU

STRES S ČOVEKA NA PSA

Ilustracija (Gugl)

 

Pored sopstvenog stresa usled posete veterinaru, vožnje kolima, petardi, usisivača ili odlaska na izložbe i takmičenja, psi su postali pravi sunđer i za osećanja vlasnika, posebno hroničan stres.

Ova bolest modernog doba nije zahvatila samo ljude, već i njihove sve češće ljubimce – pse. Kao čovekov saputnik, pripitomljavan više desetina hiljada godina, pas se prilagodio mnogo čemu – od pet frizera i kabanica do popodnevnih dremki u sofi i redovnih obroka koji u zdele padaju gotovo “s neba”.

Stoga rezultati najnovije studije, objavljene u časopisu Naturekoji prvi put ukazuju na povezanost između hroničnog stresa kod ljudi i njihovih ljubimaca, možda, na prvi pogled, i ne iznenađuju previše. Nakon što je prvobitno ustanovljeno da se akutni stres i kod ljudi i među životinjama izuzetno lako prenosi, grupa istraživača želela je sada da ispita uticaj hroničnog stresa vlasnika na psihu njihovih ljubimaca.

Po završetku ispitivanja ispostavilo se da je jedino raspoloženje vlasnika bilo odgovorno za anksioznost kod psa. Drugim rečima, vlasnik sa velikom količinom kortizola u kosi imao je i psa sa velikom količinom ovog hormona u krznu.

Za potrebe istraživanja, sprovedenog u Švedskoj, ispitivano je 58 vlasnika i 58 pasa, od čega 33 šetlanska ovčara i 25 border kolija. Svaki od njih najpre je popunio sopstveni test ličnosti (Big Five Inventory), a potom i pseći (Dog Personality Questionnaire). Nakon toga, od svakog para uzet je uzorak kose odnosno krzna, a psi su dodatno dobili i ogrlice za kontinuirano praćenje nivoa aktivnosti.

Kako bi pratili nivo stresa i kod jednih i kod drugih tokom nekoliko meseci, tim predvođen zoologom, Linom Rot, sa Linkoping Univerziteta u Švedskoj, merio je koncentraciju kortizola poznatog i kao „hormona stresa“ koji se usled dugoročnog stresa taloži u kosi odnosno krznu. Pored toga, učesnici su redovno popunjavali upitnike o svom mentalnom stanju kao i ponašanju ljubimca.

Rotin tim pratio je čitav niz varijabli poput razlika u nivou aktivnosti i načinu života tokom letnjih i zimskih meseci. Međutim, po završetku ispitivanja ispostavilo se da je jedino raspoloženje vlasnika bilo odgovorno za anksioznost kod psa. Drugim rečima, vlasnik sa velikom količinom kortizola u kosi imao je i psa sa velikom količinom ovog hormona u krznu.

Interesantno je da pomenuti odnos nije funkcionisao u obrnutom smeru. Naime, istraživači nisu pronašli dokaze anksioznosti ili nervoze vlasnika u slučajevima kada su njihovi psi bili izloženi hroničnom stresu, navedeno je u studiji objavljenoj u časopisu Scientific ReportsNasuprot tome, psi su reagovali na suptilne promene u mirisu vlasnika, nervozu, grickanje noktiju i razdražljivost.

 „U početku sam bila prilično iznenađena ovakvim rezultatima. Međutim, činjenica je da je čovek centar sveta svog psa dok ljudi, sa druge strane, imaju i druge segmente života”, navodi Rot za „Nacionalnu geografiju”.

(Izvor CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar