„Na osnovu teorije pretpostavlja se da inaktivacija deluje tako što ultraljubičasti zraci B (UVB ili srednjeg dometa) pogađaju RNK virusa i oštećuju ga”, Paolo Lucato-Feđic sa Kalifornijskog univerziteta.
Tim naučnika pozvao je na detaljnija istraživanja u vezi sa tim kako sunčeva svetlost inaktivira koronavirus nakon što su shvatili da postoji očigledna razlika između najnovije teorije i eksperimentalnih rezultata.Mašinski inženjer Paolo Lucato-Feđic sa Kalifornijskog univerziteta, sa svojim kolegama, primetio da je virus u eksperimentima inaktiviran čak osam puta brže nego što je predviđao najnoviji teorijski model, piše Science Alert.
„Na osnovu teorije pretpostavlja se da inaktivacija deluje tako što ultraljubičasti zraci B (UVB ili srednjeg dometa)pogađaju RNK virusa i oštećuju ga”, objasnio je Lucato-Feđic.Ali, neslaganje ukazuju na to da se događa još nešto, i da bi otkrivanje toga moglo da bude korisno za upravljanje samim virusom.UV zraci u DNK i RNK se lako apsorbuju, što može da dovede do stvaranja veza koje je teško popraviti.Ali nisu svi UV zraci iste dužine. Duži UV talasi, nazvani UVA, nemaju dovoljno energije da izazovu probleme virusu. Upravo su UVB talasi srednjeg dometa odgovorni za ubijanje mikroba i izlaganje sopstvenim ćelijama riziku od oštećenja prilikom izlaganja suncu.
U julu 2020. testirani su efekti ultraljubičaste svetlosti na SARS-CoV-2 u simuliranoj pljuvački. Zabeležili su da je virus inaktiviran kada je bio izložen simuliranoj sunčevoj svetlosti između 10 i 20 minuta.
Pokazalo se da je kratkotalasno UVC zračenje efikasno protiv virusa kakav je koronavirus. Ali, ova vrsta UV zračenja obično ne dolazi u kontakt s površinom Zemlje zahvaljujući ozonskom sloju.„UVC zračenje odlično je za bolnice”, rekla je Džuli Mekmari, koautorka i toksikolog Državnog univerziteta Oregon i dodala:„Ali u drugim okruženjima, u kuhinjama ili podzemnim železnicama, UVC zračenje bi u komunikaciji sa česticama stvorilo štetni ozon.”
U julu 2020. eksperimentalnim istraživanjem testirani su efekti ultraljubičaste svetlosti na SARS-CoV-2 u simuliranoj pluvački. Zabeležili su da je virus inaktiviran kada je bio izložen simuliranoj sunčevoj svetlosti između 10 i 20 minuta. „Prirodna sunčeva svetlost može da bude efikasna kao dezinficijens za kontaminirane neporozne materijale”, zaključili su u radu.Lucato-Feđic i njegov tim upoređivali su te rezultate sa teorijom o tome kako je to postigla sunčeva svetlost, koja je objavljena samo mesec dana kasnije, i videli su da se brojke ne poklapaju.
Ova studija otkrila je da je virus SARS-CoV-2 tri puta osetljiviji na UV na sunčevoj svetlosti od gripa tipa A, sa 90 odsto čestica koronavirusa koji su inaktivirani posle samo pola sata izlaganja podnevnoj sunčevoj svetlosti tokom leta. Poređenja radi, na zimskoj svetlosti čestice mogu danima da ostanu netaknute. Zasebni tim istraživača zaključio je da sunčevi zracidurektno fotohemijski oštećuju RNK molekule virusa.
Ovakav efekat snažnije se postiže svetlostima kraće talasne dužine, kao što su UVC i UVB. Kako UVC ne dolazi u kontakt sa zemljinom površinom, svoje proračune izloženosti svetlosti zasnovali su vali su na srednjetalasnom UVB delu ulstraljubičastog spektra.„Eksperimentalno uočena inaktivacija u simuliranoj pljuvački osam puta je brža nego što je teorijom predviđeno”, napisali su Lucato-Feđic i njegove kolege.„Dakle, naučnici još ne znaju šta se tačno događa”, rekao je Lucato-Feđic.
Istraživači sumnjaju da je moguće da, umesto da direktno utiče na RNK, dugotalasni UVA možda deluje sa molekulima u simuliranoj pljuvački na način koji ubrzava inaktivaciju virusa. Nešto slično se vidi u pročišćavanju otpadnih voda, gde UVA reaguje s drugim supstancama stvarajući molekule koje oštećuju viruse.
Ako se UVA može iskoristiti za suzbijanje SARS-CoV-2 2, jeftini i energetski efikasniji izvori svetlosti specifični za talasnu dužinu mogli bi da budu od koristi za povećanje sistema za filtriranje vazduha sa relativno malim rizikom po ljudsko zdravlje. „Naša analiza ukazuje na potrebu za dodatnim eksperimentima da bi se odvojeno testirali efekti određenih talasnih dužina svetlosti i sastava medija koji se koristi u eksperimentu”, zaključuje Lucato-Feđic.
S obzirom na sposobnost ovog virusa da ostane suspendovan u vazduhu duže vreme, najsigurnije sredstvo za njegovo izbegavanje je držanje fizičke distance i nošenje maski u situacijama i prostorima gde držanje distance nije moguće.Ova analiza objavljena je u Journal of Infectious Deseases.
(Izvor N1)
