ЛЕСТВИЦЕ ЖИВОТА

СВЕ ЗАБЛУДЕ МЕТАБОЛИЗМА

Džogeri

EPA

Kористећи податке готово 6.500 људи узраста од 8 дана до 95 година, истраживачи су открили да постоје четири различита животна раздобља што се тиче метаболизма.

Сви знају конвенционалне мудрости о метаболизму – људи након двадесетих година поступно гомилају килограме зато што им се метаболизам успорава, нарочито у средњем добу. Жене имају спорији метаболизам од мушкараца, зато теже контролишу своју тежину. Менопауза само погоршава ствари, још више успоравајући женски метаболизам. Све то је погрешно, ако је судити према научном чланку недавно објављеном у часопису Science.

Kористећи податке готово 6.500 људи узраста од 8 дана до 95 година, истраживачи су открили да постоје четири различита животна раздобља што се тиче метаболизма. Такође су открили да нема стварних разлика између метаболичких стопа мушкараца и жена након контроле других чинилаца, пише The New York Times.

Преобликовање физиологије

Открића овог истраживања вероватно ће преобликовати науку о људској физиологији, а такође би могла имати импликације на неке медицинске праксе, попут одређивања одговарајућих доза лекова за децу и старије особе. Ово ће бити у уџбеницима”, предвидела је Лиан Редман, физиолошкиња за равнотежу енергије из биомедицинског истраживачког института Пенингтон у Батон Рожу, у америчкој савезној држави Луизијани.

Розалин Андерсон, професорка медицине на Универзитету Висконсин-Медисон, која проучава старење, у једном је интервјуу рекла да је задивљена открићима ове студије: Мораћемо ревидирати неке своје идеје”. Но, импликације за јавно здравље, исхрану и нутриционизам засад су ограничене.

„Мислим да студија не открива ништа ново за појединца. Kад је у питању повећање телесне тежине, проблем је исти као и досад, људи уносе више калорија него што сагоревају”, рекао је др Самјуел Kлајн, риководилац Центра за људску исхрану на Медицинском факултету Универзитета Вашингтон у Сент Луису, који није био укључен у студију.

Kључна питања о променама

Метаболичка истраживања су скупа, па је већина објављених студија имала врло мало учесника. Но, главни истраживач нове студије, Херман Понтзер, еволуциони антрополог са Универзитета Дјук, казао је да су се сарадници на пројекту сложили да поделе своје податке. У истраживању има више од 80 коаутора. Kомбинујући податке из неколико лабораторија прикупљене током 40 година, аутори су имали довољно информација за постављање општих питања о променама метаболизма у току живота.

Сви истраживачки центри укључени у пројекат проучавали су метаболичке стопе методом која се сматра златним стандардом – двоструко означеном водом. То укључује мерење потрошених калорија праћењем количине угљен-диоксида који особа издахне тијеком дневних активности. Истраживачи су такође имали податке о висини и тежини учесника и постотак телесне масти, што им је омогућило да схвате темељне стопе метаболизма. Наравно, мања особа ће сагорети мање калорија од веће особе, но с обзиром на величину и постотак масти, аутори су се питали јесу ли им и метаболизми били другачији.Нисмо добро разумели како величина тијела утиче на метаболизам или како старење утиче на метаболизам. Ово су темељне ствари, за које се мислило да су решене пре 100 година”, рекао је др Понтзер.

У средишту нових открића било је то да се метаболизам свих људи разликује у четири различите фазе живота:

У детињству, до првог рођендана, сагоревање калорија је на врхунцу и убрзава се све док не буде 50 посто изнад стопе у одраслих;

Од прве до 20. године метаболизам се поступно успорава по стопи од три посто годишње;

Од 20. до 60. године метаболизам је стабилан;

Након 60. године опада по стопи од 0,7 посто годишње.

Нема сталне стопе потрошње

Након што су истраживачи контролисали величину тела и количину мишића које људи имају, нису открили никакве разлике између мушкараца и жена. Kао што се могло очекивати, иако метаболички обрасци вреде за популацију, појединци се разликују. Неки имају стопе метаболизма 25 посто испод просека за своју доб, а други 25 посто веће од очекиваних. Али ти изузеци не мењају општи образац, одражен у графиконима који показују путању метаболичких стопа током година.

Четири раздобља метаболичког живота приказана у овом раду показују да не постоји стална стопа потрошње енергије по килограму, истакао је др Редман. Стопа зависи од старосне доби. То је у супротности с дугогодишњим претпоставкама у науци о исхрани. Путања метаболизма тиоком живота и појединци који се издвајају отвориће бројна истраживачка питања. На пример, које су карактеристике људи чији је метаболизам већи или нижи од очекиваног и постоји ли веза с гојазношћу?

Највеће изненађење дојенчад

Један од налаза који је др Понтзера највише изненадио био је метаболизам дојенчади. Очекивао је, примерице, да ће новорођенче имати изузетно високе метаболичке стопе. Уосталом, опште је правило у биологији да мање животиње брже сагоревају калорије од већих. Уместо тога, рекао је др Понтзер, у првом месецу дојенчад има исту брзину метаболизма као њихове мајке. Но, убрзо након рођења детета нешто се покреће и брзина метаболизма расте.

Очекивало се, такође, да ће се метаболизам одраслих почети успоравати у четрдесетим годинама или почетком менопаузе код жена. Но, то се није догодило. Успоравање метаболизма које почиње око 60. године резултира падом метаболизма за 20 посто до 95. године.

Темељне промене од 60 година

Др Kлајн је изјавио да, иако људи у просеку добијају више од пола килограма годишње током одрасле доби, то не могу приписати успоравању метаболизма. Он каже да енергетске потребе срца, јетре, бубрега и мозга чине 65 посто метаболизма у мировању, иако чине само пет посто телесне тежине. Спорији метаболизам након 60. године, додао је он, може значити да кључни органи функционишу слабије како људи старе. Можда је то један од разлога што се хроничне болести најчешће јављају код старијих особа. Чак би и студенти могли осетити учинке метаболичке промене око 20. године, сматра др Kлајн: Kад заврше факултет, сагоревају мање калорија него на почетку”. У доби од 60 година, колико год младолико изгледали, људи се темељно мењају.

„Постоји мит о дуготрајној младости. Биологија каже друкчије. У доби око 60 година ствари се почињу мењати. Постоји тренутак када више нису онакве какве су биле”, закључује др Андерсон.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар