Koristeći podatke gotovo 6.500 ljudi uzrasta od 8 dana do 95 godina, istraživači su otkrili da postoje četiri različita životna razdoblja što se tiče metabolizma.
Svi znaju konvencionalne mudrosti o metabolizmu – ljudi nakon dvadesetih godina postupno gomilaju kilograme zato što im se metabolizam usporava, naročito u srednjem dobu. Žene imaju sporiji metabolizam od muškaraca, zato teže kontrolišu svoju težinu. Menopauza samo pogoršava stvari, još više usporavajući ženski metabolizam.Sve to je pogrešno, ako je suditi prema naučnom članku nedavno objavljenom u časopisu Science.
Koristeći podatke gotovo 6.500 ljudi uzrasta od 8 dana do 95 godina, istraživači su otkrili da postoje četiri različita životna razdoblja što se tiče metabolizma. Takođe su otkrili da nema stvarnih razlika između metaboličkih stopa muškaraca i žena nakon kontrole drugih činilaca, piše The New York Times.
Preoblikovanje fiziologije
Otkrića ovog istraživanja verovatno će preoblikovati nauku o ljudskoj fiziologiji, a takođe bi mogla imati implikacije na neke medicinske prakse, poput određivanja odgovarajućih doza lekova za decu i starije osobe. „Ovo će biti u udžbenicima”, predvidela je Lian Redman, fiziološkinja za ravnotežu energije iz biomedicinskog istraživačkog instituta Penington u Baton Rožu, u američkoj saveznoj državi Luizijani.
Rozalin Anderson, profesorka medicine na Univerzitetu Viskonsin-Medison, koja proučava starenje, u jednom je intervjuu rekla da je zadivljena otkrićima ove studije: „Moraćemo revidirati neke svoje ideje”. No, implikacije za javno zdravlje, ishranu i nutricionizam zasad su ograničene.
„Mislim da studija ne otkriva ništa novo za pojedinca. Kad je u pitanju povećanje telesne težine, problem je isti kao i dosad, ljudi unose više kalorija nego što sagorevaju”, rekao je dr Samjuel Klajn, rikovodilac Centra za ljudsku ishranu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u Sent Luisu, koji nije bio uključen u studiju.
Ključna pitanja o promenama
Metabolička istraživanja su skupa, pa je većina objavljenih studija imala vrlo malo učesnika. No, glavni istraživač nove studije, Herman Pontzer, evolucioni antropolog sa Univerziteta Djuk, kazao je da su se saradnici na projektu složili da podele svoje podatke. U istraživanju ima više od 80 koautora. Kombinujući podatke iz nekoliko laboratorija prikupljene tokom 40 godina, autori su imali dovoljno informacija za postavljanje opštih pitanja o promenama metabolizma u toku života.
Svi istraživački centri uključeni u projekat proučavali su metaboličke stope metodom koja se smatra zlatnim standardom – dvostruko označenom vodom. To uključuje merenje potrošenih kalorija praćenjem količine ugljen-dioksida koji osoba izdahne tijekom dnevnih aktivnosti. Istraživači su takođe imali podatke o visini i težini učesnika i postotak telesne masti, što im je omogućilo da shvate temeljne stope metabolizma. Naravno, manja osoba će sagoreti manje kalorija od veće osobe, no s obzirom na veličinu i postotak masti, autori su se pitali jesu li im i metabolizmi bili drugačiji. „Nismo dobro razumeli kako veličina tijela utiče na metabolizam ili kako starenje utiče na metabolizam. Ovo su temeljne stvari, za koje se mislilo da su rešene pre 100 godina”, rekao je dr Pontzer.
U središtu novih otkrića bilo je to da se metabolizam svih ljudi razlikuje u četiri različite faze života:
● U detinjstvu, do prvog rođendana, sagorevanje kalorija je na vrhuncu i ubrzava se sve dok ne bude 50 posto iznad stope u odraslih;
● Od prve do 20. godine metabolizam se postupno usporava po stopi od tri posto godišnje;
● Od 20. do 60. godine metabolizam je stabilan;
● Nakon 60. godine opada po stopi od 0,7 posto godišnje.
Nema stalne stope potrošnje
Nakon što su istraživači kontrolisali veličinu tela i količinu mišića koje ljudi imaju, nisu otkrili nikakve razlike između muškaraca i žena. Kao što se moglo očekivati, iako metabolički obrasci vrede za populaciju, pojedinci se razlikuju. Neki imaju stope metabolizma 25 posto ispod proseka za svoju dob, a drugi 25 posto veće od očekivanih. Ali ti izuzeci ne menjaju opšti obrazac, odražen u grafikonima koji pokazuju putanju metaboličkih stopa tokom godina.
Četiri razdoblja metaboličkog života prikazana u ovom radu pokazuju da ne postoji stalna stopa potrošnje energije po kilogramu, istakao je dr Redman. Stopa zavisi odstarosne dobi. To je u suprotnosti s dugogodišnjim pretpostavkama u nauci o ishrani. Putanja metabolizma tiokom života i pojedinci koji se izdvajaju otvoriće brojna istraživačka pitanja. Na primer, koje su karakteristike ljudi čiji je metabolizam veći ili niži od očekivanog i postoji li veza s gojaznošću?
Najveće iznenađenje dojenčad
Jedan od nalaza koji je dr Pontzera najviše iznenadio bio je metabolizam dojenčadi. Očekivao je, primerice, da će novorođenče imati izuzetno visoke metaboličke stope. Uostalom, opšte je pravilo u biologiji da manje životinje brže sagorevaju kalorije od većih. Umesto toga, rekao je dr Pontzer, u prvom mesecu dojenčad ima istu brzinu metabolizma kao njihove majke. No, ubrzo nakon rođenja deteta nešto se pokreće i brzina metabolizma raste.
Očekivalo se, takođe, da će se metabolizam odraslih početi usporavati u četrdesetim godinama ili početkom menopauze kod žena. No, to se nije dogodilo. Usporavanje metabolizma koje počinje oko 60. godine rezultira padom metabolizma za 20 posto do 95. godine.
Temeljne promene od 60 godina
Dr Klajn je izjavio da, iako ljudi u proseku dobijaju više od pola kilograma godišnje tokom odrasle dobi, to ne mogu pripisati usporavanju metabolizma. On kaže da energetske potrebe srca, jetre, bubrega i mozga čine 65 posto metabolizma u mirovanju, iako čine samo pet posto telesne težine. Sporiji metabolizam nakon 60. godine, dodao je on, može značiti da ključni organi funkcionišu slabije kako ljudi stare. Možda je to jedan od razloga što se hronične bolesti najčešće javljaju kod starijih osoba.Čak bi i studenti mogli osetiti učinke metaboličke promene oko 20. godine, smatra dr Klajn: „Kad završe fakultet, sagorevaju manje kalorija nego na početku”. U dobi od 60 godina, koliko god mladoliko izgledali, ljudi se temeljno menjaju.
„Postoji mit o dugotrajnoj mladosti. Biologija kaže drukčije. U dobi oko 60 godina stvari se počinju menjati. Postoji trenutak kada više nisu onakve kakve su bile”, zaključuje dr Anderson.
(Izvor Indeks)
