Vuhanski koronavirus zatiče Kinu u nezgodnom trenutku, ali odgovor vlasti i celog društva na novonastalu epidemiju bio je brz, koordinsan i efikasan.
Pepe Eskobar
Predsednik Si Đinping je na sastanku koji je održan početkom minule nedelje u Pekingu doslovno rekao generalnom direktoru Svetske zdravstvene organizacije Tedrosu Gebrejesusu da je epidemija koronavirusa „đavo” i da „ne možemo dopustiti đavolu da se sakrije”. Gebrejesus sa svoje strane nije mogao a da ne pohvali Peking zbog njegove izuzetno brze, koordinisane strategije reagovanja – koja uključuje brzu identifikaciju sekvence genoma. Kineski naučnici su već predali ruskim kolegama genom virusa, a i brze testove koji su u stanju da ga identifikuju u ljudskom organizmu u roku od dva sata. Rusko-kineska vakcina je u fazi izrade.
Đavo se, naravno, uvek krije u detaljima. Za samo nekoliko dana, na vrhuncu najgušćeg perioda putovanja u godini, Kina je uspela da izoluje urbano okruženje od preko 56 miliona ljudi, uključujući megalopolis Vuhan i tri obližnja grada. Ovo se, kada je u pitanju javno zdravlje, doslovno dogodilo prvi put u istoriji. Vuhan, sa rastom BDP-a od 8,5 odsto godišnje, značajan je poslovni centar za Kinu. Leži na strateškom raskršću reka Jangcekjang i Han i na železničkom raskršću takođe – između ose sever-jug koja povezuje Gvangžu i Peking i ose istok-zapad koja povezuje Šangaj i Čengdu.
Za vreme svinjskog gripa u Sjedinjenim Država tokom 2009. godine – gde je bilo 55 miliona zaraženih i 11.000 mrtvih Amerikanaca – CDC-u je trebalo više od mesec i po dana da osmisle sredstvo za identifikaciju.Kinezima je trebalo samo nedelju dana da od prvog uzorka pacijenta završe vitalnu identifikaciju i sekvenciranje koronavirusa
Dok je premijer Li Kećang poslat u Vuhan, predsednik Si je posetio strateški važnu južnu pokrajinu Junan, gde je ohrabrio ogroman vladin aparat da pojača mehanizme kontrole i sanitarne prevencije da bi se ograničilo širenje virusa. Koronavirus zahvata Kinu u izuzetno osetljivom trenutku – nakon (neuspešne) taktike vođenja hibridnog rata prikazane u Hongkongu; nakon američke protajvanske ofanzive; trgovinskog rata koji je daleko od toga da bude okončan potpisivanjem dokumenta o „prvoj fazi” sporazuma budući da se protiv „Huaveja” planira još sankcija; pa čak i atentata na general-majora Kasema Solejmanija, koji je u konačnici povezan i sa širenjem „Inicijative pojas i put” u jugozapadnoj Aziji (na potezu Iran-Irak-Sirija). Šira slika pokazuje totalni informacioni rat i neprestano isticanje Kine kao „pretnje” – koja je sada metastazirala, u rasističkom tonu, kao biološka pretnja. Dakle, koliko je Kina ranjiva?
Narodni rat
Već skoro pet godina u Vuhanu radi maksimalno obezbeđena biolaboratorija koja je posvećena izučavanju visokopatogenih mikroorganizama, a osnovana je u partnerstvu sa Francuskom nakon epidemije SARS-a. Magazin „Pririoda” (Nature) je 2017. godine upozoravao na rizik od širenja patogenih uzročnika iz ove laboratorije. Ipak, nema dokaza da se to moglo dogoditi.
U pogledu upravljanja krizama, predsednik Si je pokazao da je dorastao situaciji – osiguravajući da se Kina protiv koronavirusa bori sa gotovo potpunom transparentnošću (premda kineska cenzura interneta ostaje na snazi). Peking je kategorički upozorio čitav vladin aparat da ne pokušava nikakvo zataškavanje problema. Veb-stranica „Global tajmsa” u realnom vremenu, na engleskom jeziku, dostupna je svima. Svako ko se ne trudi dovoljno suočiće se sa ozbiljnim posledicama. Možemo zamisliti šta bi u tom slučaju čekalo šefa partije u Hubeju, Đanga Ćaolianga.
Stanovnik Vuhana sa zaštitnom maskom
U objavi koja je postala viralna širom Kine protekle nedelje, ističe se: „Mi, stanovnici Vuhana, zaista smo ušli u fazu narodnog rata protiv novog virusnog zapaljenja pluća”; i mnogi ljudi, „uglavnom članovi Komunističke partije” su bili određeni kao „volonteri i posmatrači u okviru uličnih jedinica”. Ključna stvar je to što je vlada naredila svima da sa „Vi-četa” (WeChat) skinu i instaliraju aplikaciju Wuhan Neighbors. Ona određuje „adresu našeg karantinskog doma putem satelitskog pozicioniranja, a zatim prati organizaciju udruženih zajednica i volontera. Tako će naše društvene aktivnosti i informativne objave biti povezane u jedinstven sistem.”
Teoretski, to znači da će „svako ko razvije groznicu prijaviti svoje stanje putem mreže što je pre moguće. Sistem će odmah pružiti onlajn dijagnozu, locirati i registrovati vašu adresu karantina. Ako treba da posetite lekara, vaša zajednica će vam organizovati automobil da vas pomoću volontera pošalje do bolnice. Istovremeno, sistem će pratiti vaš napredak: hospitalizaciju, lečenje kod kuće, otpuštanje, smrt itd.” Dakle, ovde imamo milione kineskih građana, potpuno mobilisanih u okviru onoga što se rutinski naziva „narodnim ratom”, koji koriste „visoku tehnologiju da se bore protiv bolesti”. Milioni ljudi takođe izvlače sopstvene zaključke, poredeći ovo sa upotrebom softverskih aplikacija za borbu protiv policije u Hongkongu.
Biogenetička zagonetka
Pored upravljanja krizama, brzina kineskog naučnog odgovora bila je zadivljujuća – i očigledno ne u potpunosti cenjena u okruženju totalnog informacionog rata. Uporedite kineski učinak sa američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), verovatno najboljom agencijom za istraživanje zaraznih bolesti na svetu, sa godišnjim budžetom od 11 milijardi dolara i 11.000 zaposlenih.
Tokom epidemije ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine – razmatrajući je sa maksimalnom urgentnošću budući da je imala stopu smrtnosti od 90 odsto – CDC-u je trebalo najmanje dva meseca od dobijanja prvog uzorka pacijenta do identifikovanja kompletne genomske sekvence. Kinezi su to uradili za nekoliko dana. Za vreme svinjskog gripa u Sjedinjenim Država tokom 2009. godine – gde je bilo 55 miliona zaraženih i 11.000 mrtvih Amerikanaca – CDC-u je trebalo više od mesec i po dana da osmisle sredstvo za identifikaciju.
Kinezima je trebalo samo nedelju dana da od prvog uzorka pacijenta završe vitalnu identifikaciju i sekvenciranje koronavirusa. Istog časa oni su publikaciju o tome deponovali u genomsku biblioteku za neposredan pristup celoj planeti. Na osnovu ove sekvence, kineske biotehnološke kompanije su proizvele validne pisane radove u roku od nedelju dana – takođe prve u svetu. Da i ne govorimoi o sada već čuvenoj izgradnji potpuno nove, savremene bolnice u Vuhanu u rekordnom roku samo za lečenje žrtava koronavirusa. Žrtve neće plaćati svoje lečenje. Pored toga, program „Zdrava Kina 2030”, koji predstavlja reformu zdravstvenog sistema, biće osnažen.
Medicinsko osoblje uVuhanu(Hector Retamal/AFP/Getty Images)
Koronavirus otvara pravu Pandorinu kutiju u oblasti biogenetike. Ostaju ozbiljna pitanja o iskustvima in vivo testiranja u kojima saglasnost „pacijenata” neće biti potrebna – imajući u vidu kolektivnu psihozu oko koronavirusa koju su prvobitno razvili zapadni korporativni mediji, pa i sama SZO. Koronavirus bi mogao da postane izgovor za genetske eksperimente putem vakcina. U međuvremenu, uvek je prosvetljujuće da se setimo Velikog kormilara Mao Cedunga. Za Maoa su dve glavne političke varijable bile „nezavisnost” i „razvoj”. To podrazumeva potpuni suverenitet. A budući da Si deluje odlučno da dokaže da je suverena država-civilizacija u stanju da pobedi u naučnom „narodnom ratu”, to baš i nije znak „ranjivosti”.
(Izvor Novi Standard)
