АРГУСОВ ПОГЛЕД

СВЕКИНЕСКИ ВИРУСНИ РАТ

Ли Кећанг у Вухану (AFP/Getty Images)

Вухански коронавирус затиче Кину у незгодном тренутку, али одговор власти и целог друштва на новонасталу епидемију био је брз, координсан и ефикасан.

 Пепе Ескобар

 Председник Си Ђинпинг је на састанку који је одржан почетком минуле недеље у Пекингу дословно рекао генералном директору Светске здравствене организације Тедросу Гебрејесусу да је епидемија коронавируса „ђаво” и да „не можемо допустити ђаволу да се сакрије”. Гебрејесус са своје стране није могао а да не похвали Пекинг због његове изузетно брзе, координисане стратегије реаговања – која укључује брзу идентификацију секвенце генома. Кинески научници су већ предали руским колегама геном вируса, а и брзе тестове који су у стању да га идентификују у људском организму у року од два сата. Руско-кинеска вакцина је у фази израде.

Ђаво се, наравно, увек крије у детаљима. За само неколико дана, на врхунцу најгушћег периода путовања у години, Кина је успела да изолује урбано окружење од преко 56 милиона људи, укључујући мегалополис Вухан и три оближња града. Ово се, када је у питању јавно здравље, дословно догодило први пут у историји. Вухан, са растом БДП-а од 8,5 одсто годишње, значајан је пословни центар за Кину. Лежи на стратешком раскршћу река Јангцекјанг и Хан и на железничком раскршћу такође – између осе север-југ која повезује Гвангжу и Пекинг и осе исток-запад која повезује Шангај и Ченгду.

За време свињског грипа у Сједињеним Држава током 2009. године – где је било 55 милиона заражених и 11.000 мртвих Американаца – CDC-у је требало више од месец и по дана да осмисле средство за идентификацију. Кинезима је требало само недељу дана да од првог узорка пацијента заврше виталну идентификацију и секвенцирање коронавируса

Док је премијер Ли Кећанг послат у Вухан, председник Си је посетио стратешки важну јужну покрајину Јунан, где је охрабрио огроман владин апарат да појача механизме контроле и санитарне превенције да би се ограничило ширење вируса. Коронавирус захвата Кину у изузетно осетљивом тренутку – након (неуспешне) тактике вођења хибридног рата приказане у Хонгконгу; након америчке протајванске офанзиве; трговинског рата који је далеко од тога да буде окончан потписивањем документа о „првој фази” споразума будући да се против „Хуавеја” планира још санкција; па чак и атентата на генерал-мајора Касема Солејманија, који је у коначници повезан и са ширењем „Иницијативе појас и пут” у југозападној Азији (на потезу Иран-Ирак-Сирија). Шира слика показује тотални информациони рат и непрестано истицање Кине као „претње” – која је сада метастазирала, у расистичком тону, као биолошка претња. Дакле, колико је Кина рањива?

Народни рат
Већ скоро пет година у Вухану ради максимално обезбеђена биолабораторија која је посвећена изучавању високопатогених микроорганизама, а основана је у партнерству са Француском након епидемије SARS-а. Магазин „Пририода” (Nature) је 2017. године упозоравао на ризик од ширења патогених узрочника из ове лабораторије. Ипак, нема доказа да се то могло догодити.

У погледу управљања кризама, председник Си је показао да је дорастао ситуацији – осигуравајући да се Кина против коронавируса бори са готово потпуном транспарентношћу (премда кинеска цензура интернета остаје на снази). Пекинг је категорички упозорио читав владин апарат да не покушава никакво заташкавање проблема. Веб-страница „Глобал тајмса” у реалном времену, на енглеском језику, доступна је свима. Свако ко се не труди довољно суочиће се са озбиљним последицама. Можемо замислити шта би у том случају чекало шефа партије у Хубеју, Ђанга Ћаолианга.

Становник Вухана са заштитном маском

У објави која је постала вирална широм Кине протекле недеље, истиче се: „Ми, становници Вухана, заиста смо ушли у фазу народног рата против новог вирусног запаљења плућа”; и многи људи, „углавном чланови Комунистичке партије” су били одређени као „волонтери и посматрачи у оквиру уличних јединица”. Кључна ствар је то што је влада наредила свима да са „Ви-чета” (WeChat) скину и инсталирају апликацију Wuhan Neighbors. Она одређује „адресу нашег карантинског дома путем сателитског позиционирања, а затим прати организацију удружених заједница и волонтера. Тако ће наше друштвене активности и информативне објаве бити повезане у јединствен систем.”

Теоретски, то значи да ће „свако ко развије грозницу пријавити своје стање путем мреже што је пре могуће. Систем ће одмах пружити онлајн дијагнозу, лоцирати и регистровати вашу адресу карантина. Ако треба да посетите лекара, ваша заједница ће вам организовати аутомобил да вас помоћу волонтера пошаље до болнице. Истовремено, систем ће пратити ваш напредак: хоспитализацију, лечење код куће, отпуштање, смрт итд.” Дакле, овде имамо милионе кинеских грађана, потпуно мобилисаних у оквиру онога што се рутински назива „народним ратом”, који користе „високу технологију да се боре против болести”. Милиони људи такође извлаче сопствене закључке, поредећи ово са употребом софтверских апликација за борбу против полиције у Хонгконгу.

Биогенетичка загонетка
Поред управљања кризама, брзина кинеског научног одговора била је задивљујућа – и очигледно не у потпуности цењена у окружењу тоталног информационог рата. Упоредите кинески учинак са америчким Центрима за контролу и превенцију болести (CDC), вероватно најбољом агенцијом за истраживање заразних болести на свету, са годишњим буџетом од 11 милијарди долара и 11.000 запослених.

 Током епидемије еболе у Западној Африци 2014. године – разматрајући је са максималном ургентношћу будући да је имала стопу смртности од 90 одсто – CDC-у је требало најмање два месеца од добијања првог узорка пацијента до идентификовања комплетне геномске секвенце. Кинези су то урадили за неколико дана. За време свињског грипа у Сједињеним Држава током 2009. године – где је било 55 милиона заражених и 11.000 мртвих  Американаца – CDC-у је требало више од месец и по дана да осмисле средство за идентификацију.

Кинезима је требало само недељу дана да од првог узорка пацијента заврше виталну идентификацију и секвенцирање коронавируса. Истог часа они су публикацију о томе депоновали у геномску библиотеку за непосредан приступ целој планети. На основу ове секвенце, кинеске биотехнолошке компаније су произвеле валидне писане радове у року од недељу дана – такође прве у свету. Да и не говоримои o сада већ чувеној изградњи потпуно нове, савремене болнице у Вухану у рекордном року само за лечење жртава коронавируса. Жртве неће плаћати своје лечење. Поред тога, програм „Здрава Кина 2030”, који представља реформу здравственог система, биће оснажен.

Медицинско особље у Вухану (Hector Retamal/AFP/Getty Images)

Коронавирус отвара праву Пандорину кутију у области биогенетике. Остају озбиљна питања о искуствима in vivo тестирања у којима сагласност „пацијената” неће бити потребна – имајући у виду колективну психозу око коронавируса коју су првобитно развили западни корпоративни медији, па и сама СЗО. Коронавирус би могао да постане изговор за генетске експерименте путем вакцина. У међувремену, увек је просветљујуће да се сетимо Великог кормилара Мао Цедунга. За Маоа су две главне политичке варијабле биле „независност” и „развој”. То подразумева потпуни суверенитет. А будући да Си делује одлучно да докаже да је суверена држава-цивилизација у стању да победи у научном „народном рату”, то баш и није знак „рањивости”.

(Извор Нови Стандард)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар