MEĐU IZMEĐU

SVEMIR LIČI NA MOZAK

Ilustracija

Astronomi su pokušali da utvrde razlike i sličnosti dva najsloženija nama poznata sistema, mada u potpuno različitim razmerama – svemira i njegovih galaksija i mozga i njegovih neuronskih ćelija. Ispostavilo se da su sličnosti mnogo veće nego što se moglo pretpostaviti.

Okupljeni u timu, astorfizičari, neurolozi i neurohirurzi otkrili su da su, i pored toga što su razmere neuporedive, strukture mozga i svemira izuzetno slične. U nekim aspektima, ova dva sistema izgledaju sličnija jedan drugom, nego delovima koji ih čine. Navodi se da izuzetno različiti fizički procesi dovode do vrlo sličnih složenih i organizovanih struktura. Na primer, ljudski mozak deluje zahvaljujući mreži od skoro 70 milijardi neurona koji ga zajedno čine. Pretpostavlja se da svemir ima najmanje 100 milijardi galaksija.


Deo svemira

Oba sistema su organizovana u složenu tkanje ili mrežu povezanu dugim nitima i čvorovima koji ih povezuju. Ovi čvorovi se uočavaju na slikama i svemira i mozga, što objašnjava neke očigledne sličnosti. Takođe, u oba sistema, ove mreže čine samo 30 odsto mase. U svakom od njih oko 70 odsto mase zapravo čine delovi za koje se čini da su pasivni: moždana tečnost i tamna materija svemira. Da bi bolje istražili te sličnosti, istraživači su upoređivali način formiranja tih galaktičkih tkanja sa delovima mozga. Želeli su da razumeju kako se ono širilo kroz ove dve potpuno različite mreže.


Deo mozga

„Izračunali smo spektralnu gustinu oba sistema. Ovo je tehnika koja se često koristi u kosmologiji za proučavanje prostorne raspodele galaksija, objašnjava Franko Vaca, astrofizičar sa Univerziteta u Bolonji koji je radio na ovoj studiji zajedno sa neurohirurgom Albertom Feletijem sa Univerziteta u Veroni. „Naša analiza je pokazala da raspodela fluktuacije unutar neuronske mreže malog mozga na skali od 1 mikrometara do 0,1 milimetra prati istu progresiju raspodele materije u kosmičkoj mreži, ali, naravno, na većoj skali koja ide od 5 milion do 500 miliona svetlosnih godina.

Takođe su ispitali načine povezivanja mreža neutrona i galaksija – ponovo pronalazeći primetne sličnosti, pri čemu su sistemi izgledali sličniji jedni drugima nego delovima koji ih sačinjavaju. Da bi to učinili, uporedili su prosečan broj veza između svakog od čvorova i način na koji se grupišu. „Još jednom, strukturni parametri su identifikovali neočekivani nivo saglasnosti. Verovatno se povezanost dve mreže razvija sledeći slične fizičke principe, uprkos upadljivoj i očiglednoj razlici između fizičkih moći koje regulišu galaksije i neurone, navodi Alberto Feleti.

„Ove dve složene mreže pokazuju više sličnosti od onih koje dele kosmička mreža i galaksija ili neuronska mreža i unutrašnjost neuronskog tela, dodaje istraživač. Članak u kome su objavljeni ovi nalazi: Kvantitativno poređenje između neuronske mreže i kosmičke mreže, objavljen je u časopisu Frontiers of Physics.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar