KOSMIČKO TKANJE

SVEMIR VRUĆ, VRUĆ, VRUĆ

Pixabay

Srednja temperatura gasa u svemiru porasla je više od deset puta u proteklih deset milijardi godina i da je sada dostigla oko dva miliona stepeni Kelvina – približno četiri miliona stepeni Farenhajta.

Svemir je sve topliji, otkrilo je novo istraživanje. Studija pod nazivom The Cosmic Thermal History Probed by Sunyaev –Zeldovich Effect Tomography objavljena skoro u Astrophysical Journal-u, ispitivala je termalnu istoriju univerzuma proteklih 10 milijardi godina. Obznanjeno je da je srednja temperatura gasa u svemiru porasla više od 10 puta u tom vremenskom razdoblju i da je sada dostigla oko dva miliona stepeni Kelvina – približno četiri miliona stepeni Farenhajta, piše Universe Today.

„Kako univerzum evoluira, gravitacija uvlači tamnu materiju i gasove u galaksije i jata galaksija. Povlačenje je silovito – toliko nasilno da se sve više gasova sudara i zagreva.

„Naše novo merenje pruža direktnu potvrdu osnovnog rada Džima Piblesa, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 2019. godine, koji je izložio teoriju o tome kako se u kosmosu formira struktura velikih razmera, rekao je Ji-Kuan Čiang, vodeći autor knjige studija i istraživač iz Centra za kosmologiju i fiziku astročestica Državnog univerziteta Ohajo (SAD). Struktura kosmosa velikih razmera odnosi se na globalne obrasce galaksija i jata galaksija na skalama većim od pojedinačnih galaksija. Nastaje gravitacionim kolapsom tamne materije i gasa.


Ji-Kuan Čiang (
OSU)

„Kako univerzum evoluira, gravitacija uvlači tamnu materiju i gasove u galaksije i jata galaksija, rekao je Čiang. „Povlačenje je silovito – toliko nasilno da se sve više gasova sudara i zagreva. Nalazi su, kaže Čiang, pokazali naučnicima kako da nadgledaju napredovanje formiranja kosmičke strukture proverom temperature” kosmosa. Istraživači su koristili novu metodu koja im je omogućila da procene temperaturu gasa daleko od Zemlje – što znači daleko u prošlost – i uporede je s gasovima bližim Zemlji i bliskim sadašnjem vremene. Sada su potvrdili da se kosmos vremenom zagreva usled gravitacionog kolapsa kosmičke strukture, i da će se zagrevanje verovatno nastaviti.

Da bi razumeli kako se temperatura svemira vremenom menjala, koristili su podatke o svetlosti širom kosmosa, prikupljene u dve misije – Planck i the Sloan Digital Sky Survey. Planck je misija Evropske svemirske agencije, uz veliko učešće NASA; Sloan prikuplja detaljne slike i spektre svetlosti iz kosmosa.

Kombinovali su podatke iz dve misije i procenili rastojanje vrućih gasova blizu i daleko merenjem crvenog pomaka”, pojma koji astrofizičari koriste za procenu kosmičke starosti u kojoj se posmatraju udaljeni objekti. (crveni pomak” ime je dobio po načinu na koji se talasne dužine svetlosti produžavaju. Što je nešto dalje u univerzumu, to je njegova talasna dužina svetlosti duža. Naučnici koji proučavaju kosmos nazivaju to produženje efekta crvenog pomaka”).

Svemir se zagreva zbog prirodnog procesa formiranja galaksija i struktura. To nije povezano sa zagrevanjem na Zemlji.

Koncept crvenog pomaka” deluje zato što je svetlost koju vidimo od objekata udaljenijih od Zemlje starija od svetlosti koju vidimo od objekata bliže Zemlji – svetlost udaljenih objekata prešla je duže putovanje da bi došla do nas. Ta činjenica, zajedno sa metodom za procenu temperature iz svetlosti, omogućila je istraživačima da izmere srednju temperaturu gasova u ranom univerzumu – gasove koji okružuju dalje objekte – i uporede je sa srednjom temperaturom gasova bliže Zemlji – gasovi danas.

Istraživači su otkrili da ovi gasovi u svemiru dostižu temperaturu od oko dva miliona stepeni Kelvina – oko četiri miliona stepeni Farenhajta, oko objekata bliže Zemlji. To je oko 10 puta veća temperatura gasova oko objekata dalje i dalje u prošlost. Svemir se, smatra Čiang, zagreva zbog prirodnog procesa formiranja galaksija i struktura. To nije povezano sa zagrevanjem na Zemlji. „Ovi fenomeni se dešavaju u veoma različitim razmerama”, rekao je on. „Oni uopšte nisu povezani.”

Pomenuta studija je završena u saradnji sa istraživačima Kavli institutu za fiziku i matematiku univerzuma Univerziteta Džon Hopkins i Instituta za astrofiziku Maks Plank.

O autoru

Stanko

1 komentar

  • Proces zagrevanja nastaje zbog novonastale barjonske materije u međugalaktičkom prostoru.Kada se u sistem “stvori”nova materija(proces transformisanja prostor-vreme u materijalnu česticu) onda se i energija sistema menja naviše.Proces je ipak stabilan i temperatura neće rasti večito nego pre oscilovati.Univerzum nije nastao iz velikog praska,on takođe nije ni statičan ali jeste večan i stalno promenjljiv”istovremeno se sabija i širi”a ne naizmenično.

Ostavite komentar