КОСМИЧКО ТКАЊЕ

СВЕТЛО НА КРАЈУ ВАСИОНЕ

Pablo Carlos Budassi/Wikimedia Commons

Pablo Carlos Budassi/Wikimedia Commons

Галаксија GN-z11 је најстарија и најдаља за коју знамо. Њен црвени помак који износи z=11,9 говори да је од нас удаљена око 32 милијарде светлосних година!

Најдаље што постоји, а ми можемо са астрономским инструментима да детектујемо, јесте галаксија GN-z11. Налази се у Великом медведу. Дистанце јако далеких објеката мере су помоћу црвеног помака. Што је посматрани објекат даљи то таласне дужине електромагнетног зрачења (а ту спада и светлост) расте до чега долази због ширења свемира.

(Из чланка Црвени помак далеких галаксија”

Исто је и са електромагнетним таласима. Kада нам се објекат који их емитује приближава они се сабијају и обрнуто. Пошто црвено светло има већу таласну дужину од плаве, када објекат иде од нас светлосни зрак се издужује, а тиме и помера ка црвеном делу спектра. Црвени таласи имају највећу таласну дужину (у видљивом делу спектра) и свако растезање таласа значи померање таласне дужине ка црвеном делу спектра.)

Е сад, црвени помак галаксије GN-z11 говори да је то најстарија и најдаља галаксија за коју знамо. Њен црвени помак који износи z=11,9 говори да је од нас удаљена око 32 милијарде светлосних година! И још једном: 32 милијарде светлосних година. А свемир је иначе стар 13,7 милијарди година. Kако је то могуће објаснићемо после.


Гал
аксија GN-z11 (оквир на слици)

Откуд овај назив галаксији? Он потиче од њене локације у пољу галаксија GOODS-North и броја црвеног помака: значи GN + z11. А ово GOODS је акроним од Great Observatories Origins Deep Survey (што би се могло превести као: Дубинско истраживање великих опсерваторија), а ради се о комбинацији података три велика Насина телескопа: Хабл, Спицер и Чандра, у сарадњи с другим великим опсерваторијама света.

Галаксију је запазио тим који је проучавао податке са телескопа Хабл и Спицер. Она је настала врло брзо након настанка самог свемира, неких 400 милиона година после Великог праска.

Подаци до којих су научници могли доћи говоре да је ова галаксија неправилна, четири пута мања од Млечног пута, да има само 1% његове масе и да формира нове звезде по убрзаној стопи – двадесет пута брже него што их настаје у нашој галаксији. Њен пречник би требало да износи око 4.000 светлосних година с могућношћу велике грешке од 2.000 светлосних година.

С једне стране, све ово је врло непрецизно и непоуздано, али, с друге, задивљујуће је што су научници уопште у стању да такав објекат детектују, а затим и да било шта о њему закључе.

Наравно са сваким открићем у астрономији отварају се многа питања која чекају одговор. Рецимо, научници сада покушавају да схвате како је могуће да се у тако раном добу свемира уопште формирала толико велика галаксија. То, како кажу, представља велик изазов неким садашњим теоријским моделима настанка галаксија.

Не крају, да одговоримо на питање с почетка чланка.

Ова галаксија је настала свега 400 милиона године након Великог праска што значи да је њеној светлости било потребно 13,4 милијарди година да стигне до нас. Толико времена је та светлост путовала, а ипак она је од нас удаљена не тих 13,4 милијарде светлосних година, већ много више: 32 милијарде светлосних година. Још више збуњује када се каже да је наш видокруг ограничен на време протекло од Великог праска. Kако је све ово могуће?

Свемир се шири, галаксије се удаљавају једна од друге, па се и током читавог времена од настанка свемира галаксије крећу све даље од нас. За тих 13,4 милијарде година од када је настала, галаксија GN-z11 се удаљавала од нас па је растојање од нас до ње сваким даном све веће и веће и зато оно данас износи, како је речено, 32 милијарде светлосних година.

Ох, како је астрономија интересантна.

(Извор Астрономски магазин)

О аутору

Stanko

Оставите коментар