Svetlost koja zvuči, i to prvi put. Upravo to su učinili naučnici sa Univerziteta Sidnej (Australija). Svoj poduhvat upoređuju sa hvatanjem munje u vidu grmljavine, najavljujući primenu u optičkim (svetlosni) računarima koji će 20 puta u brzini nadmašiti sadašnje laptopove. Kako?
Podatke će, umesto sadašnjih elektrona, obrađivati fotoni. Kodiranje informacija u svetlosne čestice se odavno obavlja u optičkim vlaknima. Ali naterati računarski čip (mikroprocesor) da ih prihvati i obradi u fotonima nije nimalo lako. Zašto? Zato svetlost je suviše brza, pa današnji čipovi nisu u stanju da je pročitaju.
Australijski istraživači su izabrali postupak usporavanja svetlosti pretvaranjem u zvuk. Da bi računari koristili podatke dostavljene svetlošću, a to znači veoma velikom brzinom, bez ikakvog otpora i zagrevanja i smetnji izazvanih elektromagnetskim zračenjem, oni u čipu moraju da se uspore, preusmere i uskladište za dalju upotrebu. To je postignuto pomoću memorijskog sklopa koji zvučne i svetlosne talase prenosi u fotonski mikročip.
Svetlost nije postala zvuk već je svetlost naterala materijal kroz koji prolazi da proizvede zvuk.
Ovi primeri će poslužiti ljudima da shvate kako je nastala kreacija svega što je kreirano od samog Kreatora. Naime, Kreator je kreirao preko Njegove Reči a Reč je samo još jedno od mnogih imena za ono što zovemo Duh ili Sveti Duh.
Ukratko: Po izlasku iz svetova čiste svesti ili čistog Duha, programski je došlo do razdvajanja na duhovnu Svetlost i duhovni Zvuk. Tom prilikom su sa sobom poneli tačno određene programe. šematske planove i kodove prema kojima su spustali svoje oscilacije (vibracije) i onda međusobno započeli određene reakcije u kreiranju materije, energgije, prostora i vremena.
Ovo kaže da prvog praska uopšte nije bilo. Ali o ovome drugom prilikom…