USHOĐENJE UOBRAZILJE

SVEVIŠNJI ILI MUZIČAR?

180 pregleda
Bah (Wikipedia)

Da Bog nije ranije izmišljen neko bi ga morao osmisliti i to samo da bi Bah mogao da komponuje muziku posvećenu njemu.

Johan Sebastijan Bah bio je luteran (protestant), naučnici smatraju da je bio vernik, ali je utisak da mu je muzika bila važnija, dok mu je religija služila kao inspiracija. Iako je duboko razumeo religiju, utisak je da mu nije bila neophodna da bi stvarao remek-dela.Muzika se u to doba (18. vek) slušala tokom službe u crkvi pa je Bah najveći broj dela komponovao za verske potrebe. Ipak, kada je napustio Vajmar smestio se u Kofen, grad u kome je vladao kalvinistički knez Leopold od Anhalt-Ketena. Kalvinisti nisu bili skloni muzičkim akrobacijama u kući božjoj. Moglo bi se zaključiti da je Bah tako ostao bez posla. Međutim, uopšte mu nije smetalo što ne može da piše religijske komade, odmah se bacio na svetovnu muziku.

U Kofenu je napisao čuvena dela: Brandeburške koncerte, Svite za violončelo solo, Dobro temperovani klavir, Sonate i partiture za violinu, orkestarske svite, čuvenu hromatsku fantaziju i fugu u de-molu… Dakle, dela koja nisu nimalo zaostajala za kompozicijama posvećenim Bogu. Bah i Leopold su postali prijatelji. To prijateljstvo nije prekinuto sve do kneževe smrti 1728. Bah je pet godina ranije prešao u Lajpcig, gde je ponovo počeo da piše duhovnu muziku.

Bahova muzika, a posebno Misa u ha-molu” prevazilazi pojedinačne note, muzičku teoriju, čak i samu muziku. To delo vas tera da uronite u njega, da plovite tim apstraktnim predelima.

Religija je bila tema njegove muzike samo jer je bila važan deo društvenog života, a utisak je da je Bah mogao da napiše muziku čiste lepote na bilo koju temu. Ipak, pošto mu je publika bila duboko religiozna on je pisao za njih. Drugih nije bilo.

Jedno od najvećih duhovnih dela, ne samo u kompozitorovom opusu, već u istoriji muzike, jeste čudesna „Misa u ha-molu”. Bah je napisao više od 1.000 kompozicija. Pošto se bez prestanka otkrivaju nove i pridodaju njegovom opisu, teško je tačno reći koliko ih je ukupno napisao. Brojanje je u jednom trenutku stalo na 1.080 dela, a onda su u 20. veku počeli da otkrivaju izgubljena dela. Prema nekim brojanjima ima ih čak 1.500.

Bah je Misu u ha-molu” završio 1749, godinu dana pre smrti. Mnogo ranije je počeo da piše kompozicije koje će biti baza za ovo, praktično završno, kompozitorovo delo. Sve počinje 1724. godine, a majstor narednih 25 godina brusi jedno od najvažnijih dela zapadne muzike. Protestantski kompozitor uhvatio se ukoštac s najvažnijom formom katoličke muzike – misom. Taj spoj protestantizma i katolicizma doneo je svetu delo koje će postati ključna tačka zajedničkog muzičkog nasleđa svih ljudi, celog čovečanstava, ali ne odmah. Misa je morala malo da sačeka.

Šanse da svet nikada ne čuje Bahovo remek-delo bile su velike. Delo je bilo zaboravljeno i izgubljeno ceo jedan vek. Za kompozitorovog života nije izvedeno u celosti, samo su neki delovi korišćeni na nedeljnim službama. Delo je prvi put izvedeno u celini u Lajpcigu 109 godina nakon Bahove smrti. Svet se tek tada upoznao s duhovnim delom koje poništava verske razlike i uči nas da se do lepote dolazi spajanjem različitosti, a ne razdvajanjem.Bah u Misi u ha-molu” spaja dve svoje opsesije: patnju i tugu sa radošću i trijumfom. Tako još jednom spaja naizgled nespojivo.

Delo koje preporučujemo prevazilazi religiozni okvir, iako su i sadržaj i forma striktno došli iz crkvene muzike. To potvrđuje sama praksa. Misa u ha-molu” nikada nije izvođena za vreme službe, jesu neki delovi, ali delo u celini nije bilo deo religijskog obreda. Da bi delo bilo izvedeno potrebno je ispuniti neke tehničke uslove, treba okupiti veliki broj profesionalnih muzičara (što je gotovo nemoguće u crkvama), a potom raditi mesecima ili čak godinama da bi se uopšte mogla zakazati premijera. Neki horovi i orkestri su se pripremali tri godine da bi mogli da nastupe pred publikom. Misa je umetničko delo koje mogu da izvedu samo profesionalci, ali ne baš svi, već samo oni posvećeni.

Mnogi poznavaoci to delo smatraju „najvećim delom svih vremena i svih ljudi”. Muzikolog Alberto Baso je napisao:Misa u ha-molu je monumentalno delo, sinteza svih stilskih i tehničkih doprinosa koje je kantor dao muzici. Ali to je takođe zapanjujući duhovni susret svetova: katoličkog i luteranskog.”

Bahova muzika, a posebno Misa u ha-molu” prevazilazi pojedinačne note, muzičku teoriju, čak i samu muziku. To delo vas tera da uronite u njega, da plovite tim apstraktnim predelima. Bahova muzika vas može zavesti, ako joj dopustite, a kada vas uvuče unutra daće vam nešto što do sada niste iskusili – u isto vreme će vas smiriti i uznemiriti, daće vam materijala za razmišljanje, a pustiće vas da opustite um i meditirate. Bah vam ne nudi sve, on miri suprotnosti za koje ste mislili da nisu spojive.

Nije lako boriti se skoro dva sata sa suprotstavljenim svetovima, ali vredi pokušati. Ako i ne pronađete Boga, što je zvanično cilj, naći ćete Baha, što je sigurno mnogo bolje i zdravije za razvoj duha, a možda i tela.

(Pulse)

O autoru

administrator

Ostavite komentar