KOSMIČKO TKANJE

TAJANSTVENI MOLEKUL

Titan (NASA)

Na Saturnovom mesecu otkriven čudan molekul kojeg nema ni u jednoj drugoj atmosferi u Sunčevom sistemu.

Titan, već prilično čudan Saturnov mesec, postao je još čudniji. Naime, astronomi su u njegovoj atmosferi otkrili ciklopropeniliden (C3H2), izuzetno redak molekul na bazi ugljenika koja je toliko reaktivan da na Zemlji može postojati samo u laboratorijskim uslovima. U stvari, taj molekul je toliko redak da nikada pre nije bio otkriven u atmosferi neke planete u Sunčevom sistemu. On može biti stabilan jedino u međuzvezdanom prostoru, a zanimljiv je i po tome što može biti građevni materijal za složenije organske molekule iz kojih bi jednog dana mogao nastati život.

Titan je već sada riznica hemijskih aktivnosti. Azot i metan se raspadaju na sunčevoj svetlosti, što pokreće kaskadu hemijskih reakcija. Mogu li te reakcije rezultirati životom, pitanje je koje već neko vreme muči naučnike.

„Na Titan gledamo kao na svemirsku laboratoriju u kojoj možemo posmatrati hemijske procese slične onima na drevnoj Zemlji kada se tek javljao život”, rekla je astrobiološkinja Melisa Trejner iz Nasinog instituta Godard za svemirske letove. Ona je jedna od vodećih stručnjaka koji će istraživati Titan pomoću sonde Dragonfly koja bi trebalo da bude lansirana 2027. godine, piše ScienceAlert.Tamo ćemo tražiti veće molekule od C3H2, ali moramo znati šta se događa i u atmosferi da bismo razumeli hemijske reakcije iza nastanka složenih organskih molekula koji kasnije padaju na površinu”, kazala je ona.

Čudan molekul

Ciklopropeniliden, koji čak i Nasini stručnjaci opisuju kao vrlo čudan mali molekul”, ne opstaje dugo u atmosferskim uslovima jer lako i brzo reagujr sa okolnim molekulima, stvarajući druga jdinjenja. Nakon što uđe u reakciju s drugim molekulima, prestaje biti ciklopropeniliden. U međuzvezdanom prostoru nema mnogo molekula; gas ili prašina koji se nalaze u njemu obično su vrlo hladni i difuzni, što znači da tamo nema previše reakcija da ciklopropeniliden može ostati u svojoj originalnoj formi.


Titan prolazi ispre d Saturna
(NASA)

No, Titan ne nalikuje međuzvezdanom prostoru. Ima znatno kiše i ugljovodoničnih jezera i atmosferu koja se pretežno sastoji od azota, s nešto malo metana. Sama atmosfera je četiri puta gušća od Zemljine (kojom takođe dominira azot). A najzanimljivije je to da naučnici smatraju da se ispod ledene površine Titana skriva ogroman okean slane vode.

Riznica molekula

Planetarni naučnik Konor Nikson i njegove kolege iz Godardovog instituta za svemirske letove u sastavu NASA 2016. godine pomoću teleskopa Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) istraživali su atmosferu Titana i tražili organske molekule. U gornjoj atmosferi meseca, visoko iznad njegove površine, otkrili su nepoznati hemijski potpis. Kada su potražili njegov hemijski profil u bazi podataka, shvatili su da se radi o ciklopropenilidenu. Logično je da se taj molekul nalazi u gornjoj atmosferi jer je on na tom području najređi, ali je još uvek misterija zašto opstaje samo na Titanu, a ne i u atmosferi neke druge planete.

„Kad sam shvatio da se radi o ciklopropenilidenu, prva pomisao mi je bila: Pa, ovo je stvarno neočekivano”, rekao je Nikson.Titan je jedinstven u Sunčevom sistemu. Izgleda da se radi o riznici novih molekula”, dodao je on. Ciklopropeniliden je od posebnog interesa za naučnike jer se radi o takozvanom prstenastom molekulu kod kojeg su tri atoma povezana u prsten. Iako se za sada ne zna ima li ciklopropeniliden neku biološku ulogu, nukleobaze DNK i RNK temelje se na sličnim prstenastim molekulima.

Titan je već sada riznica hemijskih aktivnosti. Azot i metan se raspadaju na sunčevoj svetlosti, što pokreće kaskadu hemijskih reakcija. Mogu li te reakcije rezultirati životom, pitanje je koje već neko vreme muči naučnike.

„Pokušavamo otkriti može li Titan podržavati život”, rekla je geološkinja Rozali Lopes iz Laboratorije za mlaznu propulziju pod okriljen NASA. „Želimo saznati koja jedinjenja iz atmosfere dolaze na površinu, a zatim mogu li se ona probiti kroz ledenu koru i stići u podzemni okean”, dodala je ona.

Istraživanje pod nazivom Detection of Cyclopropenylidene on Titan with ALMA objavljeno je u časopisu The Astronomical Journal.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar