MEĐU IZMEĐU

TANGO „CRNIH RUPA”

Kruže jedna oko druge (Ilustracija Džoš Valenzuela)

Kruže jedna oko druge (Ilustracija Džoš Valenzuela)

Kada biste ih objedinili, premašile bi oko 15 milijardi puta masu našeg Sunca, a jedna oko druge načine krug za otprilike 24.000 godina.

Šta se dogodi s „crnim rupama” kada se jedna drugoj približe. Ništa naročito, započnu svojevrsni „kosmički tango”. Upravo su astronomi prvi put opazili  dve supermasivne koje obigravaju jedna oko druge, stotinama miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.

Pomenuto otkriće plod je istraživanja na Unniverzitetu Novi Meksiko (SAD), koje je potrajalo duže od dve decenije, a iziskivalo je neverovatno precizna merenja. Razumevanje prirode takvih zbivanja pomoći će, kako se očekuje, boljem razumevanju nastanka i menjanja galaksija i kosmosa.

Istraživači su strpljivo tragali za parom supermasivnih „crnih rupa” na spojevima dveju galaksija. Ali to je bila samo pretpostavka, valjalo je potkrepiti je valjanim dokazima. I tako su došli do traženog para u galaksiji nazvanoj 0402+379, oko 750 miliona svetlosnih godina od nas. Kada biste ih objedinili, premašile bi oko 15 milijardi puta masu našeg Sunca, a jedna oko druge načine krug za otprilike 24.000 godina.

„Crne rupe” nije nimalo lako proučavati, jer ih nije moguće neposredno posmatrati. Uočavaju se jedino posredno, a to znači privlačenjem obližnje materije. U ovom slučaju astronomi su koristili niz od deset radio-teleskopa (VLBA, Very Long Baseline Array). Merenjem učestalosti (frekvencija) radio-signala iz „crnih rupa” uspeli su nacrtaju njihove putanje. Tako su ustanovili da kruže jedna oko druge.

Još od objave teorije opšte relativnosti Alberta Ajnštajna, astronomi su zadivljeni supermasivnim „crnim rupama”. Iako su skoro otkrili nekoliko novih, one su i dalje u velikoj meri malo poznate.

Supermasivne „crne rupe” veoma mnogo utiču na sudbinu okolnih zvezda, a i same galaksije u kojoj se nalaze.

Naučni članak koji ovo opisuje objavljen je „Astrofizičkom čaopisu”, a pre pojave štampanog izdanja već je dostupan u elektronskom obliku u časopisu bez recenzije „Arhiv”

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar