Dvanaesta po redu promocija nauke i obrazovanja, pod imenom „Fizi Bizi Fest”, održana je 26. novembra u prostorijama Gimnazije „Veljko Petrović”.
Dr Ladislav Fekete
Preko 250 malih i velikih ljubitelja nauke oprobalo se u tome da svoje znanje i ljubav za nauku prenesu na više stotina posetilaca ovog naučno-popularnog događaja. Postavke iz hemije, fizike, biologije, informatike, tehnike i tako redom zainteresovale su i one od četiri, i one od 104 godine!Na ovogodišnjem Fizi Bizi-ju mogao se viditi Sunčev sistem svojim očima, napraviti sapun, držati vatra na svom dlanu, posmatrati hologram, itd. Nakon dve godine onlajn druženja, ponovo su se učesnici i posetioci okupili uživo, jer upravo tako se i najbolje može osetiti energija i duh ovog lepog Festivala. Krug saradnika se širi, te su ove godine Sombor upoznali gosti iz Kovina, Novog Sada, Stare Pazove, Beograda, Bora. Festival su prepoznali i van granica naše države, pa su učesnici iz Hrvatske dragi gosti već nekoliko godina unazad! A u onlajn okruženju pridružili su se i učesnici iz Crne Gore i Makedonije!
Plakat
Bogat program naučno-edukativnih postavki i naučno-popularnih predavanja svrstava ovaj događaj među najznačajnije u Srbiji po sadržaju, obimu i dugovečnosti. Zahvalnost za održavanje Festivala dugujemo Centru za razvoj obrazovanja „Planeta”i Fondaciji Gimnazije „Veljko Petrović”, koji su uz podršku Grada Sombora, Centra za promociju nauke, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Gimnazije „Veljko Petrović”omogućili da ovaj fantastičan događaj bude dostupan besplatno baš svakom posetiocu željnom znanja!
Izložba
U susret 12. festivalu nauke i obrazovanja u Somboru, u saradnji sa Gradskim muzejom, 22. novembra 2022. godine otvorena je izložba „Fizi Bizi i Tesla”. Na izložbi su predstavljene neke od Teslinih značajnijih patentnih prijava, nekoliko eksponata iz Zbirke starih učila Pedagoškog fakulteta u Somboru, koja su činila aparaturu za Tesline eksperimente sa strujama visoke frekvencije i napona, a i Teslin transformator, savremno školsko učilo pomoću koga je posetiocima demonstriran ogled sa visokofrekventnim strujama i savremenim gasnim cevima – neonskim i tzv. štedljivim sijalicama. Izložba je bila otvorena do 28. novembra, a posetili su je mnogi učenici, naročito na dan samog Festivala.
Još jedan segment 12. festivala nauke i obrazovanja „Fizi Bizi Fest” činila su sjajna naučno-popularna predavanja namenjena različitim uzrastima, koja su se odvijala u svečanoj sali Gimnazije „Veljko Petrović”. Teme predavanja, u skladu sa sloganom „Energija treba svima, u prirodi je uvek ima”, obuhvatale su različite aspekte energetske tranzicije, održivog razvoja i obrazovanja za održivi razvoj. Kao i prethodnih godina pozivu organizatora odazvali su se predavači iz renomiranih obrazovnih, naučnih i privrednih institucija.
Ladislav Fekete
Seriju predavanja otvorio je dr Ladislav Fekete, predsednik Fondacije gimnazije „Veljko Petrović”, zaposlen u preduzeću Hipol doo iz Odžaka, pitanjem „Da li je vodonično doba čovečanstva siva, plava, zelena ili zlatna?”. On je podsetio da se zalihe fosilnih goriva ubrzano smanjuju i iscrpljuju, ali i da je svet na pragu budućnosti čiste energije i da definitivno ulazi u vodonično doba. Energetsku tranziciju nazvao je uzbudljivom, jer će stimulisati neviđene ekonomske prilike i stvoriti više miliona potpuno novih radnih mesta.
Prof. dr Marija Bošnjak Stepanović sa Pedagoškog fakulteta u Somboru govorila je o obrazovanju za održivi razvoj koje ima ključnu ulogu u promeni stavova i ponašanja pojedinaca, a i obrazovanju građana koji će moći da se nose sa izazovima razvoja savremenog društva i održivog razvoja u zadavoljavanju sadašnjih potreba, a da ne ugroze kvalitet života ili, čak, opstanak budućim naraštajima na našoj planeti.
Mirna Stojanović, Danijel Markić
Gostujući predavači iz Vinkovaca (Hrvatska), prof. Danijel Markić i prof. Mirna Stojanović iz Tehničke škole „Ruđer Bošković”, svojim predavanjem su skrenuli pažnju da postoji mnogo malih, sitnih stvari koje mi, pojedinci i porodice, možemo učiniti u očuvanju okoline, a da uštedimo novac iz kućnog budžeta. Predstavili su projekat realizovan u njihovoj školi kroz zadatak kojim su poučavali učenike kako jednostavno mogu proveriti potrošnju energije u svojim domovima i smisliti plan kako da budu energetski efikasni.
Dr Slobodan Ružić iz Preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalting Energy Saving Group doo, u okviru teme „Energija naša nasušna” naglasio je da strateške aktivnosti u našem energetskom sektoru treba da budu osmišljene tako da se trajno obezbedi dovoljno energije za sve potrošače, stabilnost cena na ekonomski opravdanom nivou i razuman nivo energetske nezavisnosti. On je izneo svoje viđenje kakvu ulogu u ispunjavanju tih ciljeva treba da imaju privatni i državni kapital, a kakvu tržište energije, kao i u kojoj meri koristiti ugalj, prirodni gas, obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju.
Nemanja Gavrilov
Prof. dr Nemanja Gavrilov govorio je o „Solarnom kolačiću”, načinu na koji istraživači na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu kopiraju prirodu i prave veštački list, čemu je prethodio uvod o količinama energije koju dobijamo od Sunca, koliki deo te energije koristimo, kako priroda radi za nas i koracima u ciklusu fotosinteze.
Sa mogućnostima i teškoćama na putu energetske tranzicije posetioce je upoznao doc. dr Zoran Simendić, a na osnovu svog bogatog iskustva tokom rada u Elektrodistribucij Srbije i na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. On je naglasio da se strateški cilj energetske tranzicije u osnovi svodi na dekarbonizaciju sektora energetike uz široko korišćenje obnovljivih izvora energij i da je to dugotrajan proces koji treba da bude: efikasan, pravedan i ekološki prihvatljiv.
Miodrag Krmar
Prof. dr Miodrag Krmar iz Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, uz pregledno izložene osnovne činjenice o razvoju i načinima upotrebe nuklearne energije, uz naučno potkrepljenu argumentaciju, stavio nas je pred dilemu iz naslova predavanja „Neportebna ili zelena: nuklearna energija”.
U izlaganju prof. dr Miluna Babića iz Akademije inženjerskih nauka Srbije bilo je reči o tehnologijama za proizvodnju vodonika i mogućnostima za podsticanje industrijskog razvoja, razlozima za ubrzane pripreme za masovno korišćenje vodonika i donošenje vodoničnih strategija, a i o bilateralnim međunarodnim projektima u vezi vodonične tranzicije.
VinGreengrupa iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, koju čine dr Tatjana Trtić-Petrović i njene doktorandkinje Dajana Lazarević i Jasmina Mušović, predstavile su zelenu hemiju kao put ka održivom razvoju i njene principe koji direktno utiču na održivi razvoj hemijskih procesa. One su prikazale rezultate ekstrakcije tehnološki kritičnih elementata i farmaceutski aktivnih jedinjenja sa jonskim tečnostima i eutektičkim smešama, kao ekološki prihvatljivim rastvaračima.
Predavanja su bila izuzetno dobro posećena i izazvala su odlične reakcije posetilaca, koji su ih okarakterisali kao vrlo korisna, sa mnoštvo informacija o kompleksnim temama vezanim za energetske resurse predstavljene na razumljiv način.
Posebnu pažnju posetilaca privukli su somborski osnovci koji su predstavili svoja mala naučna istraživanja. Nagrađene radove iz hemije prikazale su učenice 8. razreda osnovne škole „Nikola Vukićević” iz Sombora.Hana Repman je predstavila svoj rad pod nazivom „Hemija slatkiša”, pri čemu je dala prikaz načina izrade različitih vrsta čokolada. Rad učenice Anđele Kosić „Hemijski suncobran”govori o razlikama organskih i neorganskih UV filtera, dok je Nađa Zđelar svojim istraživanjem odgovorila na pitanje „Da li je ovaj sok od višanja pravi?”. Tema rada Simone Janošević bila je „Hemija svemira”, dok je učenica Lara Vukićević prikazala rad pod nazivom „Mikroalge kao prehrambeni proizvod budućnosti”. Učenice su sprovele istraživanja pod mentorstvom oko 20 naučnica i naučnika Univerziteta u Novom Sadu, i uz podršku profesorke hemije Jelene Zurković.
Svoj rad o temperaturskim promenama i mikroklimi gradova „Zeleni grad i njegova klima” prikazao je učenik Osnovne škole „Dositej Obradović”Nikola Maričić, pobednik prošlogodišnjeg Fizi Bizi takmičenja mladih istraživača, uz mentorstvo profesorke biologije Dragane Sekulić. U nameri da nastave putem nauke, Fondacija Gimnazije „Veljko Petrović” nagradila je svih šest učenika.
