Objekat za koji su astronomi mislili da je crna rupa je, u stvari, bila samo pretpostavka koja se oslanjala na nekoliko neproverenih podataka.
Prema novim podacima dva tima astronoma, svemirski objekat udaljen 1.120 svetlosnih godina od Zemlje, za koji su naučnici mislili da je crna rupa, zapravo je nešto sasvim drugo – sistem od dve zvezde, gde jedna usisava život iz druge.Astronomi su i zvanično potvrdili da su pogrešili, ali to ih nije razočaralo jer su dobili jedinstvenu priliku da istraže šta se dešava sa ovakvim „vampirskim”zvezdama. Inače, objekat za koji su astronomi mislili da je crna rupa je, u stvari, bila samo pretpostavka koja se oslanjala na nekoliko neproverenih podataka.
Imali su priliku da posmatraju par zvezda u veoma specifičnoj fazi, neposredno pre njihovog zvezdanog penzionisanja – u trenutku kada je jedna od zvezda izvukla energiju iz svog suseda, kao neka vrsta kosmičkog vampira.
Kada su ga prvi put otkrili osamdesetih godina, astronomi su mislili da je u pitanju jedan objekat koji se brzo okreće i označili su ga kao Bi zvezdu HR 6819. Decenijama kasnije, pažljivije posmatranje je otkrilo da nije u pitanju samo jedan svemirski objekat već da se u njegovoj orbiti, svakih 40 dana, relativno blizu, pojavljuje još jedan.Pre dve godine, istraživači iz Evropske južne opservatorije su tvrdili da ukoliko se radi o Bi zvezdi, da bi ona trebalo mnogo brže da se rotira, što ih je navelo na ideju da postoji dodatna masa koja je usporava.
Studije su od tada dovele u sumnju pretpostavku da se radi o crnoj rupi, međutim, smatralo se da partnerski objekat ima daleko manju masu od one do koje se došlo proračunima. Jer saputnik manje mase ne bi imao snage da pomeri Bi zvezdu iz orbite, a isključivalo se postojanje i trećeg objekta.
Nisu odustali
Ipak, pretpostavka da se tako neverovatno blizu nas nalazi crna rupa zaintrigirala je naučnike da nastave istraživanja, bar dok se hipoteza potpuno ne isključi. Zato su dva tima istraživača udružila snage da prikupe potrebne podatke.
Ključna razlika između ova dva scenarija bila je pitanje prostora. Da postoje tri objekta – nevidljiva crna rupa, sjajna zvezda glavne sekvence i blistava Bi zvezda – rastojanje između dva svetleća objekta bilo bi značajno veće. Ako postoje samo dva objekta, trebalo bi da budu mnogo bliža.„Morali smo da se okrenemo drugoj strategiji posmatranja da bismo opredelili između dva scenarija koja su predložila dva tima”, kaže glavni istraživač Abigejl Frost, astrofizičar sa Katoličkog univerziteta u Livenu (Belgija).
Instrumenti su otkrili da ništa ne sija na većoj udaljenosti od oko 100 mililučnih sekundi, već je utvrđeno da su zvezde sasvim blizu jedna drugoj, na samo jednu mililučnu sekundu.Drugim rečima, to znači da tu nema crne rupe, već da su to samo dve obične zvezde u binarnom odnosu, poput bašte i sadnice.
Jedinstvena prilika
To što su u pitanju dve obične zvezde, za astronome i astrofizičare ne znači da one nisu zanimljive. Imali su priliku da posmatraju par zvezda u veoma specifičnoj fazi, neposredno pre njihovog zvezdanog penzionisanja – u trenutku kada je jedna od zvezda izvukla energiju iz svog suseda, kao neka vrsta kosmičkog vampira.„Uhvatiti tu fazu nakon interakcije je izuzetno teško jer jako kratko traje”, napominje Frost.
„Ovo naše nalaze vezane za HR 6819 čini veoma uzbudljivim, jer predstavlja savršenog kandidata za proučavanje kako ovaj vampirizam utiče na evoluciju masivnih zvezda, a zauzvrat na formiranje njihovih povezanih fenomena, uključujući gravitacione talase i nasilne eksplozije supernove.”
Naravno, imati crnu rupu veličine zvezde odmah niz ulicu bila bi blagodat za astronomiju. Ali zvezdani vampir i njegova žrtva na našem pragu su i dalje otkrića koja će astronomima reći mnogo o čudnim načinima na koji naš univerzum funkcioniše.
(Izvor RTS)
