Opijanje do besvijesti ubija moždane ćelije i povećava rizik od demencije.
Ponekad prilikom konzumiranja alkohola neki ljudi preteraju i unesu toliko pića u organizam da on to više ne može podneti. U tom trenutku alkoholizovana osoba gubi svet, a mamurluk koji je čeka sljedećeg dana mnogi je gori od obične glavobolje.Najnovije istraživanje navika opijanja, u koje je bilo uključeno 130.000 ispitanika, pokazuje da konzumacija alkohola do besvesti udvostručuje rizik za razvoj demencije kasnije u životu.Koliko je opasna čašica previše?
„Konzumacija velike količine alkohola u kratkom vremenu može dovesti do neurotoksične količine alkohola u krvi”.
Iako su naučnici ranije ustanovili povezanost između prekomerne konzumacije alkohola i demencije, još uvek nije sasvim poznato kako pijenje alkoholnih pića u biološkom smislu uzrokuje propadanje kognitivnih sposobnosti i šta tačno u tom smislu znači čašica više.Primerice, verovatno će na naše zdravlje drugačije uticati pijenje 14 čaša alkoholnog pića u jednoj večeri ili ako ih popijemo tokom dvonedeljnog perioda.
„Konzumacija velike količine alkohola u kratkom vremenu može dovesti do neurotoksične količine alkohola u krvi”, objasnio je epidemiolog Mike Kivimaki sa Univerziteta Koledž u Londonu.S obzirom na to da do sada nije detaljno istraženo kako neurotoksična količina alkohola u krvi povećava rizik od demencije, Kivimaki i njegove kolege pregledali su sedam prethodnih studija, mereći unos alkohola među ispitanicima iz Velike Britanije, Francuske, Švedske i Finske.
„Gubitak svesti zbog konzumacije alkohola povezan je s dvostrukim rizikom od demencije, bez obzira na ukupnu konzumaciju alkohola”.
Više od 96.000 ispitanika, od njih 130.000, izjavilo je da se u nekom trenutku u životu toliko napilo da je izgubilo svest. A 10.000 ih je reklo da su to iskusili u poslednjih 12 meseci.Nakon što su naučnici popratili zdravstveno stanje ispitanika, uočili su jedan uznemirujući trend, piše ScienceAlert. „Gubitak svesti zbog konzumacije alkohola povezan je s dvostrukim rizikom od demencije, bez obzira na ukupnu konzumaciju alkohola”, objašnjavaju istraživači.Specifični iznos rizika (koeficijent opasnosti) bio je približno dvostruka kod onih koji su se onesvestili zbog preterane konzumacije alkohola, čak i ako su inače pili samo umereno.
„Etanol je neurotoksičan, neposredno stiže do neurona i u visokim koncentracijama može pokrenuti patološke procese koji dovode do oštećenja mozga”.
Kao i kod svake slične pregledne studije, sami naučnici priznaju da postoje brojna ograničenja kojih treba biti svestan zbog načina prikupljanja podataka i da ovakva istraživanja mogu samo istaći korelacije u podacima, a ne definisati uzročnost.Drugim rečima, ne možemo zaključiti da će ljudi koji piju do gubitka svesti nužno kasnije u životu biti dementni; sve što studija može potvrditi jeste da su oni koji su izvestili o pijenju do besvesti bili izloženi dvostruko većem riziku od demencije.
No, stručnjaci ipak pretpostavljaju koji bi se biološki mehanizam mogao skrivati iza ove korelacije. „Etanol je neurotoksičan, neposredno stiže do neurona i u visokim koncentracijama može pokrenuti patološke procese koji dovode do oštećenja mozga”, navode autori studije.Druga mogućnost je, pišu naučnici, da bi epizode obilnog opijanja mogle pridoneti razvoju drugih zdravstvenih bolesti povezanih s demencijom, poput bolesti jetre i bubrega, dijabetesa i h oboljenja krvnih sudova.
Istraživanje nazvanoAssociation of Alcohol-Induced Loss of Consciousness and Overall Alcohol Consumption With Risk for Dementia objavljeno je u JAMA Network Open.
(Izvor Indeks)
