Profesor dr Duško Bjelica je prvoplasirani na Google Scholar po citiranosti na Univerzitetu Crne Gore, sa 11.675 citata. Prema podacima sa ovog svetskog veb pretraživača naučnih radova, objavljenih do 11. decembra 2020. godine, on je na 12. mestu u svetu u medicisnko-sportskim naukama.
Dr Esad Kučević
Voleo je sport, više od muzike. Jednog i drugog, profesor Duško Bjelica se privremeno ili povremeno odrekao, bolje reći distancirao zbog nauke. Iako je znao da ona ne donosi formulu za sreću, ali uteha je kao i citiranje, najmanje pola sreće.
Nemirno i inspirativno. Poput Geteovog Fausta, koji za razliku od ove najave ima trostruki uvod. Monumentalni doktor Faust i Đavo diskutuju za koju cenu bi naučnik prodao svoju dušu. Smioni doktor, u potrazi smisla, priznaje da bi za trenutak sreće koji bi ga nagnao da, slično Arhimedu iz Sirakuze, uzvikne da ne prođe nikad, jer je tako lep, rado pao u ambis i ostao okovan za vek vekova. Za tren apsolutne sreće večno prokletstvo. Nečastivi prihvata dogovor i promoviše Fausta u oličenje sveobuhvatne inteligencije, dok Đavo da bi opravdao ne samo ime, nego što jeste bivši smenjeni arhanđeo buntovnik, ne priznaje ni Božju svemoć.
Naravoučenije, ničije nije ništa. Kao u Parmenidovoj izreci: „Biće jeste, a nebiće nije”. Vođen tom poukom, proverbijalni profesor dr Duško Bjelica, prvoplasirani na Google Scholar po citiranosti na Univerzitetu Crne Gore, sa 11.675 citata. Prema podacima sa ovog svetskog veb pretraživača naučnih radova, objavljenih do 11. decembra 2020. godine, on je na 12. mestu u svetu u medicisnko-sportskim naukama.
Dotični redovni profesor Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje i predsednik Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore, autor ili koautor više od 200 radova u međunarodnim časopisma i 56 knjiga – naučnih i stručnih monografija i udžbenika. Dobitnik je nagrade sportskog komiteta Huan Antonio Samaran u Barseloni 2007.godine, glavni urednik međunarodnog časopisa Montenegrin Journal of Sports Science and Medicine, koji se nalazi u 53 indeksnih međunarodnih baza. Univerzitetski je predavač na fakultetima za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu, Mostaru, Tuzli, Sarajevu…
Ordenovan zbog bibliografije veće od biografije, profesor Bjelica, nehajno priznaje da mu najviše prija antropometrija. Tamo „đe se gusle čuju, a sutra ne umire nikad”, svakodnevnom stručnom orijentacijom i profesionalnom satisfakcijom dokazuje da je život više od srebrnih slova i brojeva na drvenom krstu. Naročito, u morfološkoj antropometriji, metodološki posvećenoj merenju dimenzija ljudskog tela i poređenju dobijenih rezultata. Tradicionalno, dragocenoj u biomedicinskim naukama, školskoj medicini i pedagoškom vaspitanju budućih akademskih građana, zbog doprinosa objektivnom ocenjivanju opšteg razvoja osnovaca, srednjoškolaca i studentske populacije. Konačno, u sveukupnom cilju razvoja i vrednovanja trenažnog procesa.
Ljudi nisu zatočenici sudbine, nego sopstvenog uma, ako antropološki rezultati, dobijeni na osnovu 39 linearnih mera, afirmišu morfološke kvalitativno-kvantitativne razlike, čak i kod jednojajčanih blizanaca.
Uprkos povratku vere u antropometriju, professor Duško Bjelica nije pronalazač, nego naučnik. U suštini, činovnik klupske discipline i izrazite intuicije za čovekove mere. Pre i posle svega, zdravo radoznao za praktičnu kvantifikaciju morfoloških osobina i funkcionalnih sposobnosti. Pored ostalog, u fokusu njegovih longitudinalnih istraživanja je uzročno-posledični odnos, zavisnost donedavno nepravedno zapostavljene istraživačke metode antropologije od prirodne i socio-ekonomske sredine. Gotovo, koliko i uslovljenost od nasleđa.
Duško Bjelica (lična arhiva)
Prirodno i ispravno. To su ključne reči u životnom vokabularu profesora Bjelice, zbog porodičnih običaja i karaktera antropometrijskih, fiziognomskih i biometrijskih varijabli, opredeljenog timskom radu, u kome su već stasali njegovi naslednici. Pod dirigentskom palicom dr Bjelice, iz uloge njegovih bivših asistenata, na svetskoj mapi po citiranosti su markirani prof. dr Stevo Popović, doc. dr Jovan Gardašević, doc. dr Bojan Mašanović i dr Ivan Vasiljević. Svi sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Nikšiću, originalnog izvorišta i ishodišta u osnaživanju akademskog obrazovanja i suočavanju sa izazovima iz modernog vatrometa naučnih vizija.
Najnoviji primer je regionalna studija. Na uzorku od 150.651 osnovca, od 6 do 9 godina iz 25 zemalja, utvrđeno je da je nivo fizičke aktivnosti, ali i nivo adekvatnog vremena provedenog ispred ekrana i vremena spavanja heterogen području u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Danskoj, Francuskoj, Gruziji, Italiji, Kazahstanu, Litvaniji, Letoniji, Malti, Crnoj Gori, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Rusiji, San Marinu, Španiji, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Turskoj.
Istraživanje u okviru Evropske inicijative za nadzor gojaznosti dece (COSI), odnosno jedinstvenog sistema za praćenje trendova prekomerne težine i gojaznosti u okviru Svetske zdravstvene organizacije (WHO), utvrdilo je da se 79,4% dece aktivno igralo više od jednog sata svakog dana, 53,9% nije bilo član sportskog ili plesnog kluba, dok je 50,0% svakodnevno hodalo ili se prevezlo biciklom do škole. U studiji, objavljenoj u prestižnom svetskom časopisu Obesity Facts 60,2% dece bilo je ispred ekrana manje od dva sata dnevno, dok je 84,9% osnovaca spavalo, između 9 i 11 sati tokom noći.
Takođe, obelodanjene su specifične dečje navike. Utvrđene su izrazite razlike kod dece, ali je u zaljučku apelovano da kreatori politika i druge zainteresovane strane, uključujući i školske administratore i roditelje, treba da utiču na povećanje mogućnosti da deca učestvuju u svakodnevnim fizičkim aktivnostima i da potraže rešenja koja bi uticala na smanjivanje prekomernog vremena provedenog ispred ekrana i smanjenog trajanja sna. Naravno, sve u cilju poboljšanja sveukupnog fizičkog i mentalnog zdravlja.
Kao prilog, da se ne zaboravi, da zdravlja i znanja nikad nije dosta.
Slavodobitnički kvintet profesora Duška Bjelice bere lovorike širom Balkana. Samonikli ili neslavno slavni, pristali na regionalnu defanzivu po kojoj imaju neuporedivo više naučne imovine, nego domovine, podavno već prevazišli ambijent u kome žive i rade, uz odjek večernjih zvona, u stilu Džejna Ostina, horski poručuju: „Nas najviše definiše, ono što radimo”.
Indirektno, to je priznanje adrenalinske zavisnosti od antropometrije. Najviše, od digitalnih aparata najnovije tehnologije, ali uz tradicionalno poverenje u kaliper, pelvimetar, kranometar ili klizni šestar. Bez obzira što u vremeplovu od Vinče do Silicijumske doline, što bi rekli arheolozi iznova i po ko zna koji put dokazuju da nije lako živeti, između neolita i klauda.
Zato je svrstavanje među svetske velikane za dr Duška Bjelice još jedno u nizu upoznavanja samog sebe. Dokaz pripadnosti najelitnijoj naučnoj zajednici, koja prepoznaje i slavi davanje, ispred neuporedivog primanja. Šampionskim otiscima po kojima se više od sto godina upravo daktiloskopija, kao metoda otisaka prstiju, najvažnija metoda identifikacije individua i nezamenjiva etapa forenzičke antropometrije razlikuje od nagrađene misije da se „adrenalin, u mirnodopsko vreme, drži pod kontrolom”.
U fiziološko-antropološkoj težnji da se učini što biti ne može, profesor Bjelica sa saradnicima je definisao paradigmatičnost i arhivirao apstencijalnu krizu. Ljudi nisu zatočenici sudbine, nego sopstvenog uma, ako antropološki rezultati, dobijeni na osnovu 39 linearnih mera, afirmišu morfološke kvalitativno-kvantitativne razlike, čak i kod jednojajčanih blizanaca.
Među mnogim neizvesnostima, izvesno je da antropometrija nije utopija. Nije ni legendarno obećanje Atlantide i stalna pretnja da će se ona dogoditi. Uz Bonapartino podsećanje da samo dve sile – strah i interes ujedinjuju ljude.
Antropometrija se događa. Pozicionirana na svetskom tronu, u šampionskom znaku broja i soja. Zahvaljujući pre svega prof. dr Dušku Bjelici i njegovim višegodišnjim i brojnim istomišljenicima, pretečama, sledbenicima i naslednicima u Srbiji, Albaniji, Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini…
Primer i iskustvo, dostojni divljenja. Da u susret nauci, ne odlazimo u svet, nego svet dolazi kod nas.
(Foto autora Sandžačke)
