MEĐU IZMEĐU

UBRZANO DO DIJAMANATA

ANU

Stvorili su dve vrste dijamanata na sobnoj temperaturi upotrebom visokog pritiska koji je jednak kao da 640 afričkih slonova balansira na vrhu baletske cipele.

Dijamanti bi mogli trajati zauvek, ali to ne znači da im treba toliko da bi nastali, što potvrđuju naučnici iz Australije koji uspevaju u svojim laboratorijima stvoriti dijamante u roku od nekoliko minuta. Drago kamenje se obično stvara nakon što se ugljenik drobi i zagreva duboko ispod površine Zemlje milijardama godina, što objašnjava zašto su toliko željeni i skupoceni.

Naučnici iz Australije ubrzali su ceo postupak nastanka dijamanata, i to na sobnoj temperaturi. Reč je o međunarodnom timu istraživača koji je predvođen Australijskim nacionalnim univerzitetom (ANU) i Univerzitetom u Melburnu (RMIT). Kako objašnjavaju, stvorili su dve vrste dijamanata na sobnoj temperaturi upotrebom visokog pritiska koji je jednak kao da 640 afričkih slonova balansira na vrhu baletske cipele. Jedna vrsta dijamanta koju su stvorili slična je dragom kamenju koje se obično nosi u nakitu, dok je drugi pod nazivom lonsdaleite u stvari kamen koji se prirodno nalazi na mestu udara meteorita i tvrđi je od većine dijamanata. Ova vrsta dijamanta potencijalno može biti od pomoći pri razbijanju izuzetno čvrstih materijala na rudarskim nalazištima.


(
RMIT)

„Prirodni dijamanti obično se formiraju milijardama godina, oko 150 kilometara duboko u Zemlji, gde postoje visoki pritisci i temperature iznad 1.000 stepeni Celzijusa. Zaokret u priči je način na koji mi vršimo pritisak”, kazala je Džodi Bredbi, profesorka fizike na ANU. Sintetički dijamanti nisu ništa novo, ali su veliki izazov za naučnike. Prvi put su stvoreni u laboratoriji 1940. godine u pokušaju pronalaska jeftinijeg i ekološki prihvatljivijeg kamena.

(Izvor Kliks)

O autoru

Stanko

1 komentar

Ostavite komentar