MEĐU IZMEĐU

UČITI DA BI SE BIO HUMAN

200 pregleda

U Pekingu će se, od 13. do 20. avgusta, održati 24. Svetski filozofski kongres, u organizaciji Međunarodne asocijacije filozofskih društava (FISP).

Glavna tema (moto) skupa je „Učiti da bi se bio human”, a bio bi to ovoga puta poziv učesnicima da „istraže dimenzije ljudskog pred izazovima koje iskušava čovečanstvo”. Imajući u vidu upravo bogato filozofsko nasleđe u okviru različitih civilizacija i kultura tokom milenijuma do danas, a što bi – po rečima organizatora – mogla ona da ostvari kroz plodnu interakciju s svim drugim disciplinama, kako društvenim, tako i prirodnim. Čineći to dakako u „moralnom ključu”i u perspektivi tolerancije među pojedincima i narodima i očuvanja mira u svetu.

Narodna republika Kina, kao zemlja s jednom od najdužih kulturnih tradicija (filozofskom, religijskom i drugim), iskusila je poslednjih decenija i sama duboke protivurečnosti u svom društvenom razvoju: plansaka privreda, pa potom tržišna ekonomija, socijalističko uređenje nasuprot državnom kapitalizmu, jednopartijski sistem „u okviru”demokratijei drugo, da njena ekonomija danas ipak bude među dve prve u svetu. Utoliko ovoga puta i glavni grad Peking istorijski i geografski nudi povoljan okvir za sveobuhvatan dijalog filozofa na planetarnom nivou o globalnim izazovima današnjice, jednako kao i o rezultatima samih filozofskih nauka danas, na svih pet kontinenata sveta.

Recimo i to da je u okviru rada kongresa
Univerzitet u Pekingu organizovao
seminar o Karlu Marksu, a povodom
dvestote godišnjice od njegovog rođenja.

Predviđeno je da se rad kongresa odvija u okviru 5 plenarnih sednica, 10 simpozijuma, 99 sekcija po oblastima, odnosno, brojnih okruglih stolova i studentskih sesija. Zanimljivo je da su na prošlom skupu u Atini (2013.) ove brojke bile manje: 4 plenarne sednice, 7 simpozijuma, 75 sekcija. Kao što i sami nazivi, recimo, tema za plenarne sednice upućuju unekoliko kako se pomerao globalni filozofski interes između dva naučna skupa. Naime, na onom u Atini su bili to: filozofski metod, filozofija i nauke, filozofija kao praktična mudrost i filozofija i javnost, da ovoga puta budu nalazimo. ja, zajednica, priroda, duhovnost i tradicija. Ili, pak, kad je reč o oblastima, pažnju filozofske javnosti bi sad imale da privuku, recimo: kosmopolitizam, filozofija informacije, afrikanska (ima se u vidu dijaspora) filozofija, filozofija urođeničkih kultura, filozofija porodice, filozofija argumentacije i digitalne kulture, filozofija savetovanja i terapije i dr., a kojih nije bilo na prošlom kongresu.

Predviđeno je i da filozofska društva održe sastanke u okviru svojih redovnih aktivnosti. Recimo i to da je u okviru rada kongresa Univerzitet u Pekingu organizovao seminar o Karlu Marksu, a povodom dvestote godišnjice od njegovog rođenja. Inače, prvo predavanje na plenarnoj sednici, posle svečanog otvaranja, održaće profesor Hans Julius Šnajder (Univerzitet u Potsdamu) pod nazivom: „Može li pozivanje na duhovnost da premosti kulturne i religijske razlike?”

Svi su izgledi da će po broju učesnika ovo biti rekordan skup svetskih filozofa, utoliko što se održava on u Olimpijskom selu ili pak što će svečano otvaranje biti u Velikoj narodnoj skupštini (Trgu Tijenanmen), koja može da primi do 10.000 učesnika. Pomenimo i to da se svetski filozofski kongresi održavaju svake pete godine i da je prvi od bio 1900. u Parizu. (Bili su prisutni na njemu Bertrand Rasel, Anri Bergson, Anri Poenkare i drugi).

Dr Milan Tasić

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar