Čovečanstvo će potrošiti sve raspoložive obnovljene prirodne rezerve na Zemlji za 2020. do subote, prema naučnicima koji ističu da je taj tmurni prag ove godine dosegnut nešto kasnije nego prethodne godine zbog toga što je pandemija koronavirusa usporila nekontrolisano trošenje prirodnih rezervi.
Dan prebačaja na Zemlji označava dan na koji je čovečanstvo potrošilo sve biološke rezerve koje je Zemlja u stanju obnoviti od godine do godine. Taj dan događa se od 1970-ih sve ranije i ranije, prema mreži Global Footprint Network.Mreža je izračunala da je ta tačka ove godine dosegnuta 22. avgusta u poređenju s prošlom godinom kada je dosegnuta 29. jula, što označava redak slučaj preokretanja trenda nakon što je pandemija zaustavila život i izazvala privremeni pad emisije gasova „staklene bašte”i seče šuma.To predstavlja smanjenje od 9,3 posto ljudskog uticaja u odnosu na godinu.No, to nije nešto što treba slaviti, kazao je čelnik te mreže Matis Vakernagel.
„To nije posledica svesne odluke, nego katastrofe”, dodao je. Naučnici izračunavaju dan na koji čovečanstvo potroši sve prirodne rezerve koje Zemlja uspe obnoviti od godine do godine proučavajući ljudsku potrošnju i potrebe za hranom, energijom, prostorom za domaćnstva i puteve i kapacitete planete za apsorpciju globalne emisije gasova „staklene bašte”, kaže Vakernagel.
Čovečanstvo troši 60 posto više od onog što se može obnovitiUpoređujući sa stvarno raspoloživim obnovljivim prirodnim izvorima na Zemlji, mreža je izračunala da čovečanstvo troši 60 posto više od onog što se može obnoviti. „To je kao s novcem – možemo trošiti više od onog što smo zaradili, no ne doveka”, upozorava Vakernagel.
Prema studiji pandemija je izazvala 14,5 postotno smanjivanje emisije ugljikova dioksida u poređenju s prethodnom godinom, a seča šuma pala je 8,4 posto zbog očekivanog pada potražnje. aNučnici ističu da je pandemija izazvala velike poremećaje u poljoprivredi i na tržištu, no zaključuju da je ukupni učinak na smanjenje razmera uticaja čovečanstva na planeti mali.Global Footprint Network navodi da su kratkoročno zbog napora u kontroli pandemije moguće promene u potrošačkim navikama i poziva da se iskoristi ova prilika bez presedana da se razmisli od o tome „kakvu budućnost želimo”.
Prvi čovek WWF Internationala,Marko Lambertini, kaže da je pandemija najteže pogodila najranjivije i vratila fokus na „naš neodrživ i razorni odnos s prirodom u kojem mnogo toga propada”. On je pozvao da se razmišlja o tome da ekonomski razvoj ne mora biti praćen uništavanjem okoline. „Možemo se razvijati, ali ne na štetu naše planete zbog toga što znamo da planeta u krizi znači društvo u krizi i ekonomiju u krizi”, dodao je.
(Izvor Indeks)
