MEĐU IZMEĐU

ULOGA „F” I „V” U GOVORU

205 pregleda

Način današnjeg govora većine ljudi delimično je oblikovan time koliko davno su njihovi preci prestali da jedu žilavo, sirovo meso.

Poznato je da jezici evoluiraju sa razvojem i promenama društva ali su zvuci koje izgovaramo oblikovani položajem donje vilice, a on zavisi od načina žvakanja hrane, navodi se u studiji koja objavljenoj u časopisu„Sajens”. Lingvistika se najčešće fokusira na kulturne faktore, ali prema rečima jednog od autora istraživanja „jezik je i biološki fenomen”.

Zaključak: grupe koje su duže opstale
kao zajednice lovaca-sakupljača
mnogo manje koristiti suglasnike od društava koja
su ranije prešla na poljoprivredu.

„Ne mogu se potpuno razdvojiti kultura i biologija”, rekao je lingvista Baltazar Bikel. Naučnici su analizirali lobanje ljudi iz kamenog doba i današnjih ljudi i radili simulacije uticaja različitog položaja donje vilice na sposobnost usta da proizvedu različite zvukove. Analiza je rađena na bazi od oko 2.000 jezika, više od četvrtine koji se danas koriste, da bi se ustanovilo koji zvuci se koriste manje ili više i gde.

Zaključak je da će grupe koje su duže opstale kao zajednice lovaca-sakupljača mnogo manje kor istiti suglasnike od društava koja su ranije prešla na poljoprivredu.

Mekša hrana drugačije pozicionira donju
vilicu i menja zvuke koji se lako izgovaraju.

Pre nego što su društva počela da uzgajaju biljke i da kuvaju hranu, drevni ljudi su žvakali žilavo, sirovo meso, što je bilo veoma naporno za vilice i zube. Lobanje ljudi iz kamenog doba ne izgledaju kao današnje lobanje, budući da se zubi u gornjoj i donjoj vilici potpuno preklapaju dok se kod većine današnjih ljudi gornji zubi nalaze ispred donjih kada su usta zatvorena.

Mekša hrana ne samo da drugačije pozicionira donju vilicu već i menja zvuke koji se lako izgovaraju. Na primer, tako je mnogo lakše izgovoriti slova „f” i „v”. Naučnici su ispitali 52 jezika iz takozvane indoevropske grupe, što obuhvata dijalekte od Islanda do Indije, i zaključili da su se „f” i „v” s protokom vremena pojavljivali u sve više jezika.

Ideju da je poljoprivreda oblikovala jezik prvi je pre više decenija izneo američki lingvista Čarls Hoket, ali nikada nije pokušao da je dokaže.

(Izvor Beta)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar