MEĐU IZMEĐU

UMNJACIMA VEĆA LOBANJA

123rf

123rf

Misterija izbijanja kutnjaka, koji najčešće počnu da rastu krajem maloletničkih godina, već neko vreme muči naučnike. Na Univerzitetu Arizona u SAD smatraju da su shvatili u čemu je stvar. Antropološkinja Halška Glovacka i njen kolega paleoantropolog Geri Švarc analizirali su primerke različitih lobanja da bi uporedili njihov evolucioni razvoj. Uvrstili su kosti i zube 21 vrste primata u trodimenzionalne modele i otkrili da vreme izbijanja čovekovih kutnjaka ima mnogo veze sa osetljivom ravnotežom biomehanike u lobanjama.

Naime, odrasli oblici zuba koje čovek koristi za mlevenje hrane obično izlaze iz desni u tri faze – u dobi od oko šest, 12 i 18 godina. Ostali primati odrasle kutnjake dobijaju ranije. Šimpanzama izbijaju u trećoj, šestoj i 12. godini. Žuti pavijan ima odrasle kutnjake već od sedam godina, a rezus makaki od šest, piše Science Alert. Važan faktor koji ograničava vreme pojavljivanja zuba jeste prostor. Ako čeljust nije dovoljno velika za puni niz, nema ih smisla u uguravati. Ljudi nemaju baš toliko prostora u ustima kao neki drugi primati, no to još ne objašnjava zašto se umnjaci pojavljuju toliko kasno u njihovim životima ili zašto izbijanje često stvara određene probleme.

Stručnjaci smatraju da se zapravo radi o pitanju sigurnosti.Ispostavilo se da naše čeljusti rastu vrlo sporo, verovatno zbog naše sveukupne evolucije i, u kombinaciji s našim manjim licima, to rezultira kašnjenjem kada je u pitanju mehanički siguran prostor”, rekao je Švarc. Stražnji kutnjaci kod primata nalaze se tljčno ispred dva temporomandibularna zgloba koji, za razliku od ostalih zglobova u ljudskom telu, moraju funkcionisati u savršenoj sinhronizaciji. Takođe moraju vršiti priličnu silu na jednu ili više tačaka u čeljusti da bi primati mogli gristi ili žvakati.

Ako u tom procesu neki zub bude na krivome mestu, nastala sila može imati loš uticaj na čeljust koja jednostavno nije dovoljna velika da se nosi s tim pritiskom. Zato verovatno vrste s dužim čeljustima ranije razviju odgovarajuću strukturu za rast cele zbirke zuba. Ljudi nemaju tu sreću i moraju čekati da im se lobanje razviju do te mere da sile koje đdeluju na svaki skup odraslih kutnjaka neće oštetiti rastuću čeljust.Ova studija pruža novi uvid kroz koji se mogu videti dugo poznate veze između razvoja zuba, rasta lobanje i profila sazrevanja”, rekla je Glovacka. Istraživanje pod naslovom A biomechanical perspective on molar emergence and primate life history objavljeno je u časopisu Science Advances.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar