Naučnici objašnjavaju da se ova crna rupa razlikuje od do sada poznatih po tome što ne emituje moćne rendgenske zrake kojei svojom snažnom gravitacijom proždiru obližnji svemirski materijal i što nije rođena u eksploziji zvezde poznate kao supernova.
Astronomi su u galaksiji koja graniči s našim Mlečnim putem uočili kosmičku „iglu u plastu sena” – „uspavanu”, odnosno neaktivnu crnu rupu čiji nastanak, kako se čini, nije rezultat eksplozije umiruće zvezde. Naučnici objašnjavaju da se ova crna rupa razlikuje od dosada poznatih po tome što ne emituje moćne rendgenske zrake kojei svojom snažnom gravitacijom proždiru obližnji svemirski materijal i što nije rođena u eksploziji zvezde poznate kao supernova.
Supernova se događa kada masivna zvezda potroši svoje nuklearno gorivo, pri čemu jezgro postaje nestabilno pa kolabira. Crne rupe su neverovatno gusti objekti s tako snažnom gravitacijom da im čak ni obližnja tvar, svetlost ili radijacija ne mogu pobeći.
Naučnici veruju da će zvezda družbenica naposletku takođe postati crna rupa i da je moguće da će se sediniti s već postojećom.
Novootkrivena crna rupa ima masu devet puta veću od našeg Sunca, a otkrivena je u području Tarantula Nebula, delu galaksije Veliki Magellanov oblak, 160.000 svjetlosnih godina od Zemlje. Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u godinu dana – 9,5 biliona kilometara.U svojevrsnom „zvezdanom braku” sa ovom crnom rupom orbitira sjajna i vruća plava zvezda čija je masa 25 puta veća od Sunca. Radi se o tzv. binarnom sistemu nazvanom VFTS 243. Naučnici veruju da će zvezda družbenica naposletku takođe postati crna rupa i da je moguće da će se sediniti s već postojećom.
Uspavane crne rupe, za koje se veruje da su relativno uobičajene, veoma je teško uočiti jer je njihova interakcija sa okolinom zanemarljiva. „Veliki je izazov otkriti takve objekte”, kazao je astronom Tomer Senar sa Univerziteta u Amsterdamu i vodeći autor studije u časopisu Nature Astronomy. „Identifikovali smo iglu u plastu sena.”
To je prvi objekt takve vrste koji su astronomi otkrili nakon decenija istraživanja, potvrdio je Kareem El-Badri iz Harvardovog Smitsonijen centra za astrofiziku.Kako je otkrivena?Šest godina su koristili vrlo veliki teleskop u Čileu, u pustinji Atakama. VLT je naziv četiri teleskopa Evropske južne zvjezdarnice ili ESO (European Southern Observatory) smeštenih na visoravni Sero Paranal, sa ogledalima prečnika 8,2 metara.
Postoji više kategorija crnih rupa: od najmanjih, koje nastaju urušavanjem velikih zvezda na kraju njihovog životnog ciklusa, do srednjih i golemih smeštenih u središtima većine galaksija. „Crne rupe su u suštini tamni objekti koji ne emituju nikakvu svetlost. Da bismo ih otkrili, obično tragamo za binarnim sistemima u kojima se jedna blistava zvezda kreće oko drugog, neotkrivenog objekta”, objasnila je Julija Bodenštajner, postdoktorandkinja u Evropskoj južnoj zvezdarnici u Minhenu.
„Da je došlo do supernove, snaga eksplozije bi novoformiranu crnu rupu odbacila u nasumičnom pravcu i ona bi formirala eliptičnu, a ne kružnu orbitu”.
Obično se urušavanje masivnih zvezda u crne rupe povezuje sa snažnom eksplozijom supernove, no u ovom slučaju je zvezda, možda i mase 20 puta veće od Sunca, na svom izdisaju otpustila u svemir deo svojeg materijala i potom se urušila u samu sebe bez eksplozije. Naučnici to zaključuju i po njenoj skoro savršenoj kružnoj orbiti.
„Da je došlo do supernove, snaga eksplozije bi novoformiranu crnu rupu odbacila u nasumičnom pravcu i ona bi formirala eliptičnu, a ne kružnu orbitu”, smatra Senar. I takođe dodaje da je u sistemima tzv. uspavanih crnih rupa zvezda družbenica dovoljno daleko da se materijal ne akumulira oko crne rupe i potom zagreje i emituje rendgenske zrake. „Umesto toga, crna rupa je smesta proguta.”
Julija Bodenštajner ističe da su crne rupe „nemilosrdno proždrljive”, dodavši: „Treba im samo nešto dovoljno blizu da to prožderu”.
(Indeks)
