PANDORINA KUTIJA

UŽASNA BUDUĆNOST

278 pregleda

„Naša poruka možda nije popularna, a doista je zastrašujuća”, pišu istraživači u vlastitom osvrtu u časopisu Conversation.No naučnici moraju biti iskreni i tačni ako žele da čovečanstvo razume veličinu izazova s kojima se suočavamo.”

Nakon desetleća neaktivnosti i neuspešnih pokušaja da se uspore klimatske promene, zagađenje i ubrzano smanjivanje bioraznolikosti, civilizacija stoji na rubu grozne budućnosti koju je ozbiljno potcenila, upozorio je međunarodni tim naučnika u novom istraživanju objavljenom minule sedmice.Razmere pretnji biosferi i svim njenim životnim oblicima – uključujući čovečanstvo – zapravo su toliko velike da ih je teško shvatiti čak i dobro upućenim stručnjacima”, ističu u časopisu Frontiers in Conservation Scienceistraživači, predvođeni ekologom Korijem Bradšoom sa Univerziteta Flenders u Australiji.

Autori tumače da je čak stručnjacima, budući da uglavnom imaju uvide samo u ograničena područja svoje ekspertize, teško shvatiti razmere problema s kojima se suočava naša civilizacija. Naravno, još mnogo teže je laicima.Prosečni ljudi imaju poteškoća u shvatanju veličine ovog gubitka, uprkos stalnoj eroziji tkiva ljudske civilizacije”, pišu autori.Pritom napominju da je razlog zbog kojeg se grandioznost njihovih reči može činiti preteranom činjenica da su ulozi o kojima govore u svom radu neverovatno visoki.

Iako, kažu, dobro znaju da će njihove procene biti opovrgavane, napadane i ismejavane, znanje o njima ne oslobađa ih odgovornosti za deljenje vesti.Naša poruka možda nije popularna, a doista je zastrašujuća”, pišu istraživači u vlastitom osvrtu u časopisu Conversation.No naučnici moraju biti iskreni i tačni ako žele da čovečanstvo razume veličinu izazova s kojima se suočavamo.”

17 uglednih univerziteta

U objavljenom istraživanju analizirano je više od 150 studija, a na njemu je radilo 17 vodećih naučnika, uključujući neke sa Univerziteta Flenders, Univerziteta Stanford i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.U njemu tim opisuje vjerojatne buduće trendove smanjenja biološke raznolikosti, masovnog izumiranja, klimatskih promjena i zagađenja toksičnim tvarima.Problemi povezani s ljudskom potrošnjom i rastom stanovništva gotovo će se sigurno pogoršavati tokom sledećih decenija. Šteta će se osećati vekovima i preti opstanku svih vrsta, uključujući našu”, poručuju autori.

Prepreke u suočavanju

Naučnici tumače da su u svojem istraživanju prvo nastojali utvrditi u kojoj meri stručnjaci shvataju razmere pretnji biosferi i njenim životnim oblicima, uključujući čovečanstvo.Na nesreću, njihovi rezultati pokazali su da će budući uslovi u okolini biti daleko opasniji nego što stručnjaci trenutno veruju.To je u velikoj meri zbog toga, ističu, što se akademci uglavnom specijalizuju za jednu disciplinu, što znači da su im često nepoznati složeni sistemi u kojima postoje problemi planetarnih razmera i njihova moguća rešenja.

Osim toga, upozoravaju, moguće pozitivne promene mogu sprečiti vlade koje odbijaju ili ignorišu naučne savete, a i nerazumevanje ljudskog ponašanja, kako u redovima tehničkih stručnjaka tako i među kreatorima politika.Na sve to treba dodati ljudsku pristranost prema optimizmu – sklonost mišljenju da će loše stvari verovatnije zadesiti druge nego nas same – koja podrazumeva da mnogi ljudi po svojoj prirodi potcenjuju postojeću ekološku krizu.

Nažalost, brojevi ne lažu

U svojem istraživanju tim je posebno analizirao trenutno stanje globalnog okoline. Problema ima previše da bi se predstavili na jednom mestu, međutim, autori su izdvojili ključne:

Biomasa vegetacije prepolovljena je od poljoprivredne revolucije pre oko 11.000 godina. Ukupno gledano ljudi su izmenili gotovo dve trećine Zemljine površine.

Tokom posljednjih 500 godina dokumentovano je oko 1.300 izumiranja vrsta, a još mnogo više ih nije zabeleženo. Brojnost populacija životinjskih vrsta smanjila se za više od dve trećine samo u poslednjih 50 godina, što sugeriše da predstoji još izumiranja.

Globalno preti izumiranje za oko milion biljnih i životinjskih vrsta. Danas je kombinovana masa svih divljih sisara manja od jedne četvrtine mase pre nego što su ljudi počeli da kolonizuju planetu. U mnogim krajevima ubrzano nestaju i insekti.

U poslednjih 300 godina nestalo je oko 85% svetskih močvarnih područja, a više od 65% okeana ugroženo je u nekoj meri.

U manje od 200 godina prepolovljene su površine živog koralnog pokrivača u grebenima, dok su se količinr morske trave tokom prošlog stoleća smanjivale za 10% u svakoj deceniji. Značajno se proredilo oko 40% šuma velikih algi, dok se broj velikih riba grabljivicau stotinak godina smanjio na manje od 30%.

Glavne kategorije promena životne sredine izražene su u postocima u odnosu na netaknute osnovne vrednosti. Crvena označava postotak oštećenih, izgubljenih ili na drugi način pogođenih kategorija; zelena označava postotak netaknutog, preostalog ili nepromenjenog.

Ključne pretnje

Ljudska populacija do danas je dosegla 7,8 milijardi, što je dvostruko više ljudi nego što ih je bilo 1970. godine, a do 2050. verovatno će dostići oko 10 milijardi. Više ljudi podrazumeva veću nesigurnost u opskrbi hranom, uništavanje tla, povećanje zagađenja plastikom i pad biološke raznolikosti.Velika gustina stanovništva, takođe, čini pandemije verovatnijima. Ona uzrokuje prenaseljenost, nezaposlenost, manjak stambenih prostora i pogoršanje infrastrukture, a može izazvati sukobe koji vode do pobuna, terorizma i rata.


(Pexels/Harrison Haines)

U osnovi, ljudi su stvorili ekološku Poncijevu shemu, upozoravaju autori. Potrošnja, izražena kao postotak Zemljine sposobnosti da se sama obnovi, porasla je sa 73% u 1960. na više od 170% danas.Zemlje s visokom potrošnjom, poput Australije, Kanade i SAD, koriste više jedinica fosilnih goriva za proizvodnju jedne energetske jedinice hrane. Stoga će se u bliskoj budućnosti povećati potrošnja energije, pogotovo kako u svetu raste brojnost srednje klase.

Tu su i klimatske promene. Čovečanstvo je u ovom stoleću već premašilo globalno zagrevanje od 1°C i gotovo će sigurno premašiti 1,5°C između 2030. i 2052. Čak i ako sve države potpisnice Pariskog sporazuma ratifikuju svoje obaveze, do 2100. godine prosečna temperatura narašće između 2,6°C i 3,1°C u odnosu na predindustrijsku.


(Unsplash)

Politička nemoć

Autori nadalje upozoravaju da je njihovo istraživanje utvrdilo da su globalne politike veoma nedostatne u rešavanju navedenih egzistencijalnih pretnji.Osiguravanje budućnosti Zemlje zahteva razborite i dugoročne odluke. Međutim, to ometaju kratkoročni interesi i ekonomski sistemi koji omogućuju da se bogatstvo koncentriše u rukama malog broja pojedinaca.

Naučnici ističu da se u svetu beleži porast desničarskih populističkih čelnika s antiekološkim programima, tako da su u mnogim zemljama aktivisti koji se bore za zaštitu okoline označeni kao teroristi”. Zaštita okoline sve se više predstavlja kao politička ideologija, umesto da se na nju ispravno gleda kao na univerzalan način samoodržanja.

Primerice, finansirane kampanje za širenje dezinformacija usmerenih protiv klimatskog delovanja i zaštite šuma štite kratkoročnu dobit, uz tvrdnje da su značajne mere zaštite okoline preskupe, dok pritom ignorišu širu cenu neaktivnosti. Uglavnom, čini se da je verovatnoća da će se poslovna ulaganja dovoljno menjati da se izbegne ekološka katastrofa vrlo mala.

Moguće promene kursa

Autori studije napominju da su potrebne temeljite promene da bi se izbegla opisana grozna budućnost.Konkretno, mi i mnogi drugi predlažemo:

– Ukidanje privrednog rasta kao večnog cilja;

– Otkrivanje stvarnih troškova proizvoda i aktivnosti prisiljavanjem onih koji nanose štetu okolini da plaćaju njegovu obnovu, primerice, određivanjem cene emisije ugljen-dioksida;

– Brzo eliminisanje fosilnih goriva;

– Regulisanje tržišta suzbijanjem monopolizacije i ograničavanjem neprimerenog korporacijskog uticaja na politiku;

– Nadjačavanje korporacijskog lobiranja političkih predstavnika;

– Obrazovanje i osnaživanje žena širom sveta, što treba uključiti da im se daje nadzor nad planiranjem porodice.”


(Pixabay)

„Iako je u poslednje vreme bilo više poziva naučnoj zajednici da glasnije komunicira svoja upozorenja čovečanstvu, ona nisu bila dostatna da bi odgovarala razmerima krize. Stoga je na stručnjacima svih disciplina koje se bave budućnošću biosfere i ljudskim blagostanjem da izbegavaju suzdržanost i ulepšavanje golemih izazova koji su pred nama i da govore kako stvari stvarno stoje. Sve drugo u najboljem je slučaju zavaravanje ili nemar, a u najgorem slučaju potencijalno smrtonosno za čovečanstvo”, zaključuju naučnici.

(Izvor Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar