ПАНДОРИНА КУТИЈА

ВАКЦИНА И ВИШАК СМРТИ

Pixabay

Pixabay

Дакле, цепљење неће потпуно заштитити од високозаразног соја делта, али може врло добро заштитити од хоспитализације и смрти, што је најбоље види на примеру Велике Британије.

Kада се воде расправе о ковиду-19, често се потеже питање колико је он стварно смртоносан. То није најисправнији начин гледања на озбиљност болести јер у рачуницу треба узети и друге чиниоце, међу осталима, заразност, хоспитализација и здравствене последице које узрокује, а краткорочно не морају имати смртан исход. Чак и ако све сведемо на смртност, двоумљење не нестаје. Неки указују на то да морталитет међу зараженима (IFR) није особито висок те да варира од државе до државе.

У децембру 2020. метаанализа објављена у European Journal of Epidemiology проценила је да се смртност у неким земљама, као што су Француска, Холандија, Нови Зеланд и Португал, кретала између од 0,5% до 1%, а у неколико других земаља, као што су Аустралија, Енглеска, Литванија и Шпанија, од 1% до 2%, а у Италији око 2,5%. Стручњаци тумаче да IFR зависи од више чинилаца, као што су удео средовечних и старијих у популацији, удео људи с коморбидитетима и социјални статус и етничка припадност. Познато је да Италија има један од највећих удела старијих у популацији (око 23%).

Kада се већ током пандемије често потезало поређење ковида-19 с грипом, подсетимо да према Светској здравственој организацији (WHO) од сезонског грипа у свету годишње умре од 290.000 до 650.000 људи.

Смрти с ковидом и од ковида

Неки, склони умањивању озбиљности ковида-19, сматрају да се у смрти од ковида-19 убрајају и бројне смрти с ковидом. Један од разлога за такву тезу јестр чињеница да се начин на који се бележе смртни случајеви од ковида-19 разликује од земље до земље. У неким земљама се сваки смртни случај који се догоди у две седмице након потврђеног ковида-19 броји као смрт од ковида-19.

С друге стране, стручњаци су у току пандемије упозоравали да постоје бројне земље у којима су многи смртни случајеви прошли испод радара здравственог система, јер се смрти од болести попут упале плућа, коју у време пандемије углавном узрокује ковид-19, или смрти од срчаних болести, не приписују ковиду-19. Штавише, ковид-19 може бити главни узрок смрти пацијента чак и након више седмица или месеци од тестирања.

Такође, постоје земље за које се основано сумња да су због политичких или економских разлога пријављивале мање смрти од ковида-19 него што их је стварно било.

Вишак смртности мера болести

Због свега наведеног, стручњаци сматрају да је тзв. вишак смрти боља мера од укупне пријављене смртности од ковида-19. Њиме се мере додатни смртни случајеви у одређеном раздобљу у поређењу с бројем који би се очекивао у истом раздобљу на темељу података од пет или више ранијих година, а не зависи од тога како се бележе смртни случајеви од ковида-19.

Наравно, неће све смрти које су вишак у неком одређеном раздобљу бити узроковане ковидом-19. Због тога се уобичајено користе модели којима се искључују други могући узроци, попут недоступности здравствене бриге или пораста депресије. На исти начин процењује се и смртност сезонског грипа.

Велика студија вишка смртности

Једну квалитетну студију на тему вишка смртности, објављену у часопису eLife, спровели су Аријел Kарлински са Хебрејског универзитета у Израелу и Дмитриј Kобак са Универзитета у Тибингену у Немачкој. У уводу студије аутори тумаче да су прикупили седмичне, месечне или тромесечне податке о смртности од свих узрока из 103 земље и територије, који су били јавно доступни и редовно ажурирани у базама као што је Eurostat (за европске земље). На темељу њих израчунали су вишак смртности у свакој земљи током пандемије.

„Утврдили смо да је у неколико најтеже погођених земаља (Перу, Еквадор, Боливија, Мексико) вишак смртности био изнад 50% од очекиваног годишњег морталитета. Истовремено, у неколико других земаља (Аустралија, Нови Зеланд) смртност је током пандемије била испод уобичајене, вероватно због мера друштвеног дистанцирања које смањују смртност од других вирусних болести које нису повезане с ковидом-19. Надаље, открили смо да, иако многе земље врло прецизно пријављују смртне случајеве од ковида-19, неке знатно потцењују смрти од ковида-19 (нпр. Никарагва, Русија, Узбекистан), понекад чак за два реда величине (Таџикистан). Наши резултати истичу важност отвореног и брзог извештавања о смртности од свих узрока за праћење пандемије”, истакли су Kарлински и Kобак.

Чиниоци који придоносе вишку

Аутори у студији тумаче да се вишак смртности у току пандемије ковида-19 може представити као збир неколико различитих чинилацаа:

Вишак смрти = (А) смрти непосредно узроковане инфекцијом ковидом-19 + (B) смрти узроковане колапсом здравственог система због пандемије + (C) вишак смртности од неких природних узрока + (D) вишак смртности од неприродних узрока + (Е) вишак смртности узрокован екстремним догађајима као што су ратови, природне катастрофе и сл.


(Unsplash)

Аутори тврде да, када се сви чиниоци анализирају, докази показују да је допринос фактора (C) негативан, а допринос фактора (D) мали, па верују да мере закључавања (lockdown) и социјалног дистанцирања смањују – а не повећавају – стопу смртности, барем краткорочно.

„Чини се да је допринос фактора (B), барем у развијеним земљама, мали па се, у одсутности ратова и природних катастрофа, може очекивати да ће вишак смртности представљати доњу границу стварног броја смртних случајева од ковида-19. Другим речима, претпостављамо да би, кад год се смртни случајеви од ковида-19 савршено броје, требало да премаше вишак смртности. То смо доиста приметили у неколико земаља с јаким епидемијама ковида-19, али с прецизним евидентирањем смрти од ковида, примерице у Белгији, Француској и Немачкој”, пишу аутори.

Kарта, направљена на темељу података прикупљених у студији, показује да је Бугарска је забележила чак 480 више смрти на 100.000 становника, Македонија 470, Србија 430, Русија 420, Албанија 350, Пољска 320, Чешка 320, Словачка 320, Румунија 310, Црна Гора 290, БиХ 270 и Мађарска 260. С друге стране, Нови Зеланд је, чак, забележио негативан вишак смртности од -40 на 100.000, Норвешка -20, Јужна Kореја -10, Аустралија -10, Данска 0, Исланд 0, а Финска 20.

Италија, пак, бележи вишак од 230, САД 200, Велика Британија 170, Шпанија 190, Португалиј 190, Словенија 190, Белгија 140, Аустрија 120, Француска 110, Шведска 90 и Немачка 60.

Шта из свега закључити?

Kако верно показују графикони Worldmeter, Велика Британија у новом таласу бележи знатно мању смртност на број заражених него што је то био случај у претходним таласима. То очито може захвалити високом постотку вакцинисаних, особито старијих и ризичних. Дакле, цепљење неће потпуно заштитити од високозаразног соја делта, али може врло добро заштитити од хоспитализације и смрти.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар