ЕКОСОФИЈА

ВАКЦИНА МЕДНИХ МРАВА

Удружени рад (Википедија)

За мраве се може рећи да су заиста освојили планету. Владају ниским растињем. Има их више од сто билиона широм света. Како би превазишли највеће изазове, мрави раде заједно: оснивају колоније, граде дом и проналазе храну. Заједницу треба штитити и од неочекиваних непријатеља. За све то важан је тимски рад.

Сваку колонију оснива тек један мрав, а за само неколико месеци та заједница ће имати више десетина хиљада чланова. Међутим, да би постала велика и моћна, потребна је сарадња више краљица. За само неколико сати краљице се укопавају дубоко у земљу, у вечну таму и више никад не виде светлост дана.

Мрави имају више од четири стотине
рецептора мириса ‒ пет пута више
од било које друге врсте инсеката.
Захваљујући томе, више хиљада их
брзо стиже како би заједнички ловили.

Повлаче се у своје новоизграђене одаје у којима ће положити више хиљада јаја величине главе чиоде. Из њих ће се излећи ларве које ће за девет недеља израсти у стерилне женке-радилице са заједничким задатком ‒ да заступају интересе заједнице. Свака од њих има посебну улогу: бабице ће бринути о младунцима, ловци ће ићи у лов а војници ће их све штитити.

Ипак, прво морају да направе важан избор. Сасвим изненада мења се понашање целе колоније. Радилице почињу да насрћу на краљице и узнемиравају их тражећи и најмањи знак слабости. Испитују сваку краљицу трудећи се да открију која је најјача а онда крећу у крвави пир ‒ касапе оне слабије. И потомци краљица су међу џелатима.

У поретку (Википедија)

Али ту нема места за сентименталност ‒ важна је само снага заједнице. Раскомадаће мртве краљице и тиме нахранити ларве. Остаје само најјача и најплоднија краљица. Она је апсолутни владар.

Контрола ваздуха 

Колонија расте и више хиљада њених чланова лута подземним одајама, али сусрећу се с новим проблемом. Већина врста мравињаке гради под земљом па је веома важно обезбедити сталан доток кисеоника. Сваки неуспех скоро сигурно би значио да би се цела колонија полако угушила. Једна аргентинска врста мрава развила је посебно иновативно решење овог проблема. Мрави секачи заједнички граде дом са невероватним системом за контролу протока ваздуха.

Захваљујући величанственом дизајну, хладан ветар са површине усмерава се дубоко под земљу. Тим гради два различита система тунела. Свеж ваздух улази… а угљен-диоксид се избацује. Систем је додатно употпуњен вентилима на врху тунела, што помаже да се одржи стална температура.

Ово је идеално решење за трајан подземни дом. Војска мрава је изузетно бројна куд год да крене. Војници су потпуно слепи, пошто не могу да се ослоне на вид, мрави на челу колоне луче хемијску супстанцу која се зове феромон као јасан траг који саборци треба да следе. За дешифровање хемијског кода, мравима је потребно веома развијено чуло њуха.

Они имају више од четири стотине рецептора мириса ‒ пет пута више од било које друге врсте инсеката. Захваљујући томе, више хиљада мрава брзо стиже како би заједнички успешно ловили. Ловци имају вилице оштре као жилет којима зачас исеку плен. За само годину дана, једна колонија мрава ухвати, убије и поједе десет милиона животиња. Мрави радници вилицама секу лишће. Потом га други односе назад у колонију. Под земљом, мрави жваћу лишће да би се добила густа каша. Она се затим користи као компост за узгајање посебне врсте гљива коју мрави могу да једу. Ово раде педесет милиона година, што их чини најранијим фармерима на свету.

Више хиљада јединки, које живе веома
близу једна друге, чине колонију мрава
посебно подложном преношењу болести.

У Швајцарској су шумски мрави нарочито заинтересовани за биљне ваши. Ове мајушне зелене ваши пију слатки биљни сок. Затим шећер прераде и луче слатку медљику којом се мрави хране директно са задњег дела ваши. Они као телохранитељи штите биљне ваши од гладних грабљиваца.

Сви су браћа и сестре

Радећи заједно, мрави оснивају колоније и тако себи стварају дом и лакше проналазе храну. Али живот у заједници има и своју слабу тачку. Чврсто повезану колонију вребају велике опасности. Више хиљада јединки, које живе веома близу једна друге, чине колонију мрава посебно подложном преношењу болести. Пошто су сви мрави у њој уједно браћа и сестре, што их и генетски чини веома сличним, болест која усмрти једног до њих, лако може све да их убије. Парадоксално је што је тимски рад и овог пута решење проблема.


Сецкање листа (Википедија)

Дом који су годинама градили може бити уништен за трен ока. Да би се супротставили овој претњи, инфициране мраве односе далеко од мравињака, тако их жртвујући за добробит целе заједнице. У Аризони, медни мрави морају да се боре са инфекцијама у свим животним добима, од колевке до гроба. Чим краљица положи јаја, она се прекривају антибиотском пљувачком која их чува од оштећења.

Чак и ларве непрестано и детаљно чисте. Ако инфицирани мрав ипак уђе у колонију, дочек ће бити прилично неуобичајен. Уместо да буде одбачен, топло га дочекују и чак брину о њему. Други прихватају инфекцију добијајући малу количину гљивица. Активним прихватањем слабе инфекције у здраво тело, они изграђују отпорност на патоген. Овај процес подсећа на стару методу вакцинисања људи против малих богиња кад мало излагање болести помаже телу да развије имунитет. Тимски рад у сваком аспекту живота омогућио је мравима да у огромном броју населе планету.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар