LESTVICE ŽIVOTA

VAKCINE SPASAVAJU DECU

EPA

Radi se o vrednoj proceni i najvećoj dosad sprovedenoj studiji, koja se temelji na programima cepljenja protiv virusa hepatitisa B, hemofilusa tipa B (bakterije koja uzrokuje meningitis dece), humanog papilomavirusa, japanskog encefalitisa, ospica, rotavirusa, rubeole, žute groznice, meningokoka i pneumokoka.

Vakcine se smatraju jednim od najvećih postignuća u medicini. Naučne projekcije pokazuju da je od početka stoleća spaseno 37 miliona dečjih života u zemljama nižih i srednjih prihoda zahvaljujući cepljenju protiv 10 čestih bolesti, piše portal ScienceAlert. Šaviše, do 2030. taj bi se broj mogao udvostručiti, ističu naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Lancet.

Bez pristupa određenim cepivima koja, primerice, štite od ospica, rotavirusa, HPV-a ili hepatitisa, izgledi da će đeca rođena 2019. u tim zemljama umreti pre petog rođendana bili bi, čak, 45 posto veći.

Manja smrtnost

Razlika u zdravstvenom smislu između cepljenih i necepljenih osoba vidljiva je i u odrasloj dobi. Naime, nove projekcije pokazuju da će smrtnost dece koja su rođena u tim državama 2019. i vakcinisana su protiv navedenih bolesti, u starijoj i odrasloj dobi biti 72 odsto niža. Naša studija ističe u kolikoj je meri velika korist za javno zdravstvo sprovedu li se programi cepljenja u zemljama nižih i srednjih prihoda”, rekao je epidemiolog Nil Ferguson sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Izračunavanje spasenih života cepljenjem nezahvalan je i nesavršen posao, no to ne znači da nije vredan pokušaja, kažu naučnici. I ovaj model ima svoja ograničenja pošto mnoge zemlje nemaju celovite i konzistentne podatke o broju oboljelih i umrlih.

No radi se o vrednoj proceni i najvećoj dosad sprovedenoj studiji, koja se temelji na programima cepljenja protiv virusa hepatitisa B, hemofilusa tipa B (bakterije koja uzrokuje meningitis dece), humanog papilomavirusa, japanskog encefalitisa, ospica, rotavirusa, rubeole, žute groznice, meningokoka i pneumokoka.

I devojke, takođe

Šesnaest nezavisnih istraživačkih grupa primenilo je različite modele za svaki od tih patogena i rezultati pokazuju da će u životnom veku osoba rođenih između 2000. i 2030 godine vakcinisanjem protiv njih biti sprečeno 120 miliona smrti. Od toga 96 miliona otpada samo na cepiva protiv ospica i hepatitisa.

Zapravo, novi model pokazuje da bi se s povećanjem vakcinisanja devojaka protiv HPV-a spasilo više njihovih života po cepljenoj osobi nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti imunizacije.

Rezultati se uvelike slažu s prethodnim procenama po kojima su cepiva spasila živote gotovo 20 miliona dece u 73 najsiromašnije zemlje sveta od 2001. godine, dok je sama vakcina protiv ospica zaslužna za 20 miliona izbegnutih smrti na globalnom nivou. Procenjujući koliko bi veća bila smrtnost bez programa cepljenja, studija ističe i u kolikoj je meri ključno zadržati visok nivo vakcinisanja”, rekla je jedna od autorki Kejti Gejtorp.

Zadržavanje statusa quo statusa je deo slike.

Prioritet je širenje dostupnosti cepiva, posebno kad su posredi ona novija. Po mišljenju lekara, rak gelića materice eliminisao bi se do kraja stoleća kad bi se protiv HPV-a vakcinisao dovoljan broj mladih. Zapravo, novi model pokazuje da bi se s povećanjem vakcinisanja devojaka protiv HPV-a spasilo više njihovih života po cepljenoj osobi nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti imunizacije.

Programi vakcinacije protiv nekih oblika pneumonije su se, takođe, pokazali vrlo delotvornim i trebalo bi se proširiti u siromašnim zemljama. Ta cepiva, zbirno poznata kao PCV (konjugirana pneumokokna cepiva), imaju najveći učinak na spasavanje života dece mlađe od pet godina. I oni nedvosmisleno deluju i potrebno je samo pobrinuti se da svi imaju pristup, zaključili su naučnici u Lancet-u.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar