КОСМИЧКО ТКАЊЕ

ВАНЗЕМАЉЦИ И ЦРНЕ РУПЕ

Crna rupa

Getty Images

Астрономи имају нову претпоставку како открити ванземаљске цивилизације, а кључну улогу у томе имају – црне рупе.

Једно од највећих питања о свемиру јесте: Јесмо ли сами као технолошки напредна цивилизација? То подиже и друга питања попут оних ако ванземаљци постоје негде у свемиру, како изгледа њихова технологија, још важније је како је можемо открити? Нова студија покушала је одговорити на нека од тих питања, ако је реч о технологији ванземаљаца која представља нешто што зовемо Дајсоновом сфером и ако је та сфера постављена не око звезде, већ ни мање, ни више – око црне рупе.

У овој студији разматрамо извор енергије јако развијене тип II цивилизације или тип III цивилизације. Њима би био потребан енергетски извор моћнији од њиховог Сунца, написали су, између осталог, научници у поменутој студији која је обављена у научном часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Акрециони диск, корона и релативистички млазеви могли би бити потенцијални извори енергије за тип II цивилизацију. Наши резултати сугеришу да акрециони диск црне рупе, чија маса је на нивоу звездане и чак при ниским Едингтоновим размерама, може дати стотину пута више светлости него примарна звезда, пише у студији.

Технологија корак даље

Kонцепт Дајсонове сфере датира из 60-тих година протеклог столећа, а популарисао га је физичар Фриман Дајсон као потенцијално решење које решава проблем потрошње енергије која надилази могућности планете на којој живи нека цивилизација. Реч је о замишљеној технологији која је изграђена око неке звезде у облику мегаструктуре и која користи енергију те звезде као извор енергије за целу цивилизацију. Оно по чему би се таква мегаструктура у свемиру могла открити јесте инфрацрвено зрачење које Дајсонова сфера отпушта у облику топлоте, тако је барем сугерисао сам Дајсон.


Фриман Дајсон (
Wikipedia)

Дајсонов концепт су корак даље одвели научници с Тајвана, предвођени астрономом Тагер Ју-Јанг Хсјаом с националног универзитета Цингуа. Наиме, они су поставили питање шта ако се Дајсонова сфера изгради око црне рупе, да ли би радила и како бисмо је мигли открити из нашег угла свемира, односно са Земље?

Градити око црних рупа – да или не?

Црне рупе су најпознатије по својем изразито моћном гравитационом пољу које прогута све што му се приближи довољно близу и више исту ствар не пушта напоље (барем астрономи засад нису открили супротно). Стога се намеће логично питање да ли је уопште паметно скупљати енергију од такве свемирске звери и на који начин. Испоставља се да постоји неколицина процеса у екстремној околини око црне рупе из којих је могуће прикупљања енергије.

Тајвански научници су проучили те процесе, односно акрециони диск материјала који се врти око црне рупе и који је суперзагрејан трењем до више милиона Целзијусових степени, затим Хокингово зрачење, односно теоретско зрачење које отпуштају црне рупе које је први предложио физичар Стивен Хокинг. Ту су и други потенцијални извори енергије, попут сферичне акреције, короне намагнетисане плазме између унутрашњњег руба акреционог диска и руба хоризонта, па и млазеви који се избацују при релативистичким брзинама с полова активних црних рупа.

Довољно за супернапредну цивилизацију

Хсјао и колеге су успели докучити, на темељу модела црних рупа чије масе су 4, 5 и 20 милиона пута веће од масе нашег Сунца, да би сфера око црне рупе коју чини констелација сателита, могла делотворно прикупљати енергију из дела наведених процеса. За поређење, супермасивна црна рупа у нашој галаксији има масу 4 милиона пута већу од нашег Сунца. Највише светла може се прикупити из акреционог диска, који даје светлост и до 100.000 пута већу од Сунца, што је довољно да задовољи енергетске потребе типа II цивилизације, закључили су астрономи.

Додају да, ако би Дајсонова сфера прикупљала и остале типове енергије, а не само електромагнетско зрачење, примерице и кинетичку енергију поменутих млазева с полова црних рупа, укупна прикупљена енергија била би отприлике већа још пет пута. Такве мегаструктуре могле би се открити на вишеструким таласним дужинама, сматрају тајвански научници. Топлије Дајсонове сфере биле би, на пример, видљивије на ултраљубичастом спектру, а хладније на инфрацрвеном, баш као што је и сам Дајсон предвидео.

Лакше рећи него открити

Но, црне рупе и саме одашиљу енормне количине зрачења на оба споменута спектра, па би откривање Дајсонове сфере око њих било лакше рећи него учинити. Стога тајвански научници предлажу узимање у обзир и других мерења, попут промена у сјају, обзиром да на црну рупу у врло малој количини утиче и гравитација саме Дајсонове сфере, но довољно да послужи као траг за откривање те мегаструктуре.

(Извор Зимо)

О аутору

Stanko

Оставите коментар