Rezultati na testovima inteligencije su sve bolji, da li su današnji ljudi stvarno sve pametniji?
Od algoritama koji čine da nalozi na društvenim mrežama funkcionišu do tehnologije za praćenje raznih parametara svakodnevnog života u pametnim satovima, svet nikada nije izgledao tako tehnološki napredan. Zbog toga bi se moglo pretpostaviti da su ljudi iz generacije u generaciju sve pametniji. Da li je to stvarno tako? Ovo pitanje promišljaju mnogi naučnici, posebno s obzirom na to da se u 20. veku prosečan rezultat na testovima inteligencije širom sveta znatno povećao, posebno na Zapadu.
Porast koeficijenta inteligencije (IQ) iznosio je oko tri poena po deceniji – što bi praktično značilo da živimo s više genijalaca na planeti neko ikada ranije. Ova tendencija rasta u nauci je poznata kao „Flinov efekat” (po američkom profesoru Džejmsu Flinu), čemu su doprineli bolja zdravstvena nega, bolja ishrana, dostupnost obrazovanja, uslovi rada i razvijena tehnologija. U 19. veku, na primer, industrijalizacija je proizvela velike, prenaseljene gradove u kojima su uslovi života bili užasni, a smrtnost ogromna. Ali poboljšanje uslova stanovanja, zdravlja i brige o deci, sa sve dostupnijim obrazovanjem i postepenim usavršavanjem od krajnje jednostavnih fizičkih poslova do intelektualno zahtevnijih, doveli su do toga da ljudi žive duže i zdravije.
Istraživanja sugerišu da postoji nešto kao „gradijent mortaliteta koeficijenta inteligencije”, to jest da pametniji ljudi često žive duže.Čak i u zemljama koje nisu završile s postindustrijskim razvojem potvrđuju hipotezu da su pristup obrazovanju, uslovi stanovanja i kvalitet ishrane glavni faktori koji su doveli do rasta koeficijenta inteligencije stanovništva.Na primer, istraživanje sprovedeno u podsaharskoj Africi otkrilo je da tamo nije došlo do pojave „Flinovog efekta” jer bolji uslovi života još nisu dostupni svima.
Međutim, poslednjih 30 godina bilo izveštaja da je došlo do smanjenja postignuća na testovima inteligencije u nekim zemljama. Zato se naučnici pitaju, da li su ljudi stvarno dostigli vrhunac inteligencije, pre svega na Zapadu?Da li su sve pametniji?
Koeficijent inteligencije ili testovi inteligencije mere sposobnost logičkog mišljenja i brzinu upotrebe novih informacija i logike. Testovi procenjuju kratkoročno i dugoročno pamćenje kroz zagonetke i testiraju sposobnost osobe da se priseti informacija.Iako se rezultati na testovima inteligencije već neko vreme sve bolji, istraživanja govore da može doći do „obrnutog Flinovog efekta”, da će se trend rasta u budućnosti usporavati.
U Norveškoj, na primer, otkrilo je da su muškarci rođeni pre 1975. godine pokazali očekivani pozitivni „Flinov efekat” od tri poena za svaku narednu deceniju.Ali kod rođenih posle uočen je stalni pad koeficijenta inteligencije, što je na kraju dovelo do sedam poena razlike između generacija –utvrđen je trend pada od 0,2 poena godišnje.I druge studije između 2005. i 2013. godine, u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Francuskoj, takođe su pokazale slične rezultate. Teško ih objasniti, ali se pretpostavlja da su verovatno povezani s načinom na koji deca uče u školama.
Drugačija nastava
U posmatranom periodu dogodili su se veliki pomaci u pogledu čitanja ozbiljne literature i učenja napamet – tehnike memorisanja zasnovane na ponavljanju – na metode naučnog pristupa rešavanju problema koji se sada koristi u nastavi na zapadnim zemljama.One su „usredsređene na učenike”, a kombinuju se sa usvajanjem socijalnih veština i timskim radom, uz podsticanje učenika da razvijaju emocionalnu inteligenciju.Ukupan uticaj ovog pristupa može da podstakne na efikasniji rad, ali manje naglašava pojedinačne veštine koje se mere testovima inteligencije. U tom smislu, čini se da postojeći testovi inteligencije više nisu merodavni.
Neki naučnici pretpostavljaju i da su i niski prehrambeni standardi uticali na ovaj pad. Stanovništvo se više hrani, ali pogrešnim namirnicama.Migracije iz siromašnih delova planete, zajedno sa, trendom da što neko ima viši nivo inteligencije to ima manje dece, takođe su razmatrani kao jedan od mogućih uzroka ovog pada.
(Izvor RTS)
