SUNČEVA AVLIJA

VEOMA PIJANA KOMETA

Wikipedia/Martin Stojanovski

„46P/Wirtanen ima jedan od najviših iznosa alkohola i aldehida izmerenih u bilo kojoj kometi do sada. To nam govori o načinu na koji su se molekuli ugljenika, kiseonika i vodonika raspoređivali u ranom Sunčevom sistemu, kada je stvorena”, rekao je planetarni naučnik Nil Delo Ruso sa Univerziteta Džon Hopkins.

Možda niste znali, ali komete su često alkoholična nebeska tela. Naime, kada se približe našem Suncu i ugreju, počinju izbacivati alkoholna jedinjenja u svemir. Izgleda da su jedne sklonije alkoholu od drugih. Naučnici su nakon analize atmosfere (kome) komete 46P/Wirtanen, koja je projurila unutrnjim predelom Sunčevog sistema 2018. godine, uočili abnormalno veliku” količinu alkohola.

„46P/Wirtanen ima jedan od najviših iznosa alkohola i aldehida izmerenih u bilo kojoj kometi do sada. To nam govori o načinu na koji su se molekuli ugljenika, kiseonika i vodonika raspoređivali u ranom Sunčevom sistemu, kada je stvorena”, rekao je planetarni naučnik Nil Delo Ruso sa Univerziteta Džon Hopkins.

Redovni gost

Kometa 46P/Wirtanen prilično je redovan posjetilac unutrnjeg dela Sunčevog sistema. Okrene se oko Sunca svake 5,4 godine, pri čemu ponekad dođe toliko blizu Zemlje da je na noćnom nebu možemo videti golim okom, piše Science Alert.

U toku svoje poslednje posete, u decembru 2018., prišla našoj planeti je na blizinu od 11,6 miliona kilometara, odnosno oko 30 puta više od prosečne razdaljine između Zemlje i Meseca. Astronomi su iskoristili ovu priliku da bi je proučavali koristeći se spektografom Near-Infrared Spectrograph (NIRSPEC) zvezdarnice Kek. Pomoću ovog uređaja analizirali su sunčevu svetlost koja prolazi kroz komu komete da bi utvrdili njen hemijski sastav.

Šta nam može reći koma?

Kome nam mogu mnogo reći o spoljašnjem delu Sunčevog sistema. Komete se od asteroida razlikuju po tome što su sastavljene od raznolikih smrznutih jedinjenja. Asteroidi su, pak, većinom kamena ili metalna nebeska tela. Tokom većeg dela putovanja kometa ta jedinjenja su smrznuti, no kada se ona dovoljno približi Suncu led počinje da sublimira (prelazi iz krutog stanja u gasovito) i pritom da izbacuje prašinu s površine i stvara prašnjavu i gasoviti omotač.

Taj materijal čini repove gasa i prašine, po kojima su komete poznate i kojima mogu zahvaliti na svojoj lepoti. Budući da je ovaj materijal bio smrznut u kometi od vremena kada je ona formirana, iz ranog razdoblja Sunčevog sistema, kada sublimira nudi informacije o sastavu iskonskog oblaka gasa iz kojeg je nastao i sam Sunčev sistem. U 46P/Wirtanen-a nalazili su se: acetilen, amonijak, etan, cijanovodična kiselina, metanol i voda.

S visokom temperaturom

NIRSPEC je, takođe, izmerio temperaturu kome i došao do zanimljivog otkrića – bila je toplija nego što bi je moglo zagrejati Sunce.Ustanovili smo da se temperatura vodenog gasa u komi nije značajno smanjivala sa udaljenošću od jezgra, što podrazumijeva mehanizam zagrevanja”, rekla je astronomkinja Erika Gib sa Univerziteta Misuri.

Za sada nije poznato o kakvom se zagrevanju radi, ali postoji nekoliko pretpostavki. Primerice, sunčevo zračenje moglo je jonizovati neke molekule u komi blizu jezgra, što bi rezultiralo oslobađanjem elektrona. Ti bi se elektroni zatim mogli sudariti s drugim molekulama i na njih preneti energiju koja se oslobodila kao toplota.

Druga mogućnost jeste da su se čvrsti komadići leda odlomili i odmakli od jezgra pre procesa sublimacije, oslobađajući energiju tokom sudara.

Na kometama su pronađeni sastojci koji su potrebni za razvoj života, pa bi proučavanje ovih svemirskih zaleđenih grudvi moglo biti od velike važnosti ne samo za razumevanje nastanka Sunčevog sistema, već i za potragu za vanzemaljskim životom.

„Ovakve studije kometa su uzbudljive jer služe kao temelj za pitanje od milion dolara – jesmo li sami u svemiru?” rekao je astronom Greg Dopman iz opservatorije Kek. Istraživanje pod imenom First Comet Observations with NIRSPEC-2 at Keck: Outgassing Sources of Parent Volatiles and Abundances Based on Alternative Taxonomic Compositional Baselines in 46P/Wirtanen objavljeno je u časopisu The Planetary Science Journal.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar