СУНЧЕВА АВЛИЈА

ВЕОМА ПИЈАНА КОМЕТА

Wikipedia/Мартин Стојановски

„46P/Wirtanen има један од највиших износа алкохола и алдехида измерених у било којој комети до сада. То нам говори о начину на који су се молекули угљеника, кисеоника и водоника распоређивали у раном Сунчевом систему, када је створена”, рекао је планетарни научник Нил Дело Русо са Универзитета Џон Хопкинс.

Можда нисте знали, али комете су често алкохолична небеска тела. Наиме, када се приближе нашем Сунцу и угреју, почињу избацивати алкохолна једињења у свемир. Изгледа да су једне склоније алкохолу од других. Научници су након анализе атмосфере (коме) комете 46P/Wirtanen, којa је пројурила унутрашњим пределом Сунчевог система 2018. године, уочили абнормално велику” количину алкохола.

„46P/Wirtanen има један од највиших износа алкохола и алдехида измерених у било којој комети до сада. То нам говори о начину на који су се молекули угљеника, кисеоника и водоника распоређивали у раном Сунчевом систему, када је створена”, рекао је планетарни научник Нил Дело Русо са Универзитета Џон Хопкинс.

Редовни гост

Kомета 46P/Wirtanen прилично је редован посјетилац унутрашњег дела Сунчевог система. Окрене се око Сунца сваке 5,4 године, при чему понекад дође толико близу Земље да је на ноћном небу можемо видети голим оком, пише Science Alert.

У току своје последње посете, у децембру 2018., пришла нашој планети је на близину од 11,6 милиона километара, односно око 30 пута више од просечне раздаљине између Земље и Месеца. Астрономи су искористили ову прилику да би је проучавали користећи се спектографом Near-Infrared Spectrograph (NIRSPEC) звездарнице Kек. Помоћу овог уређаја анализирали су сунчеву светлост која пролази кроз кому комете да би утврдили њен хемијски састав.

Шта нам може рећи кома?

Kоме нам могу много рећи о спољашњем делу Сунчевог система. Kомете се од астероида разликују по томе што су састављене од разноликих смрзнутих једињења. Астероиди су, пак, већином камена или метална небеска тела. Током већег дела путовања комета та једињења су смрзнути, но када се она довољно приближи Сунцу лед почиње да сублимира (прелази из крутог стања у гасовито) и притом да избацује прашину с површине и ствара прашњаву и гасовити омотач.

Тај материјал чини репове гаса и прашине, по којима су комете познате и којима могу захвалити на својој лепоти. Будући да је овај материјал био смрзнут у комети од времена када је она формирана, из раног раздобља Сунчевог система, када сублимира нуди информације о саставу исконског облака гаса из којег је настао и сам Сунчев систем. У 46P/Wirtanenналазили су се: ацетилен, амонијак, етан, цијановодична киселина, метанол и вода.

С високом температуром

NIRSPEC је, такође, измерио температуру коме и дошао до занимљивог открића – била је топлија него што би је могло загрејати Сунце.Установили смо да се температура воденог гаса у коми није значајно смањивала са удаљеношћу од језгра, што подразумијева механизам загревања”, рекла је астрономкиња Ерика Гиб са Универзитета Мисури.

За сада није познато о каквом се загревању ради, али постоји неколико претпоставки. Примерице, сунчево зрачење могло је јонизовати неке молекуле у коми близу језгра, што би резултирало ослобађањем електрона. Ти би се електрони затим могли сударити с другим молекулама и на њих пренети енергију која се ослободила као топлота.

Друга могућност јесте да су се чврсти комадићи леда одломили и одмакли од језгра пре процеса сублимације, ослобађајући енергију током судара.

На кометама су пронађени састојци који су потребни за развој живота, па би проучавање ових свемирских залеђених грудви могло бити од велике важности не само за разумевање настанка Сунчевог система, већ и за потрагу за ванземаљским животом.

„Овакве студије комета су узбудљиве јер служе као темељ за питање од милион долара – јесмо ли сами у свемиру?” рекао је астроном Грег Допман из опсерваторије Kек. Истраживање под именом First Comet Observations with NIRSPEC-2 at Keck: Outgassing Sources of Parent Volatiles and Abundances Based on Alternative Taxonomic Compositional Baselines in 46P/Wirtanen објављено је у часопису The Planetary Science Journal.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар