MEĐU IZMEĐU

VIĐENA POSLE STO GODINA

Fernandina (AP)

Ogromna kornjača, koja jeposlednji put primećena1906, nedavno ponovo opažena na ostrvima Galapagos u Tihom okeanu.

Vašington Tapija, direktor neprofitne organizacije Inicijativa za očuvanje džinovske kornjače Galapagos (GTRI), inače i jedan od najvernijih Fernandininih fanova, predvodio je ekspediciju koja je jednog februarskog dana videla kornjaču za koju se decenijama mislilo da je izumrla.„Za mene je to bilo najvažnije dostignuće u životu jer sam radio na očuvanju kornjača 30 godina. To je bukvalno moj Oskar”, kaže Tapija.

Međunarodna unija za očuvanje prirode
(IUCN) ju je stavila na svoju crvenu listu
uz naznaku da će do 2017. potpuno izumreti, a
od tada se vodi kao kritično ugrožena vrsta.

Tapija je na put krenuo sa četvoricom rendžera i biologom Forestom Galanteom, koji je bio domaćin i inicijator putovanja. Tog 17. februara petorka je u ranu zoru krenula u potragu za zelenim površinama na ostrvu Fernandina (po kome je kornjača i dobila ime), a koje je, kao uostalom i čitav arhipelag, vulkansko ostrvo. Fernandina je najmlađe od 14 ostrva i još je aktivan vulkan. Negde oko podneva tim je primetio nešto što je zaličilo na izmet kornjače. Ubrzo je Tapija video i svojevrsni krevet – zemlja je bila gurnuta u stranu i bilo je jasnih otisaka stopala u prljavštini – i bio ubeđen da su kornjače negde sasvim blizu.

Potom su ugledali Fernandinu, odnosno ženku vrste Chelonoidis phantasticus, za koju se misli da je oko 100 godina stara, i koja je poslednji put viđena 1906. Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) ju je stavila na svoju crvenu listu uz naznaku da će do 2017. potpuno izumreti, a od tada se vodi kao kritično ugrožena vrsta.

Tapijin tim je ženku smestio u centar za uzgoj na ostrvu Santa Kruz iz dva razloga: najpre, na području na kome je živela nije bilo mnogo hrane, a i plašili su se da je, ako je ostave na Fernandini, više nikad neće pronaći. Kornjače vole da se kreću naokolo, a ostrvo koje se prostire na oko 600 km je preveliko za eventualnu pretragu. Neravan teren, uzrokovan obilnim tokovima lave, čini lociranje životinja pravim izazovom.

Tim će takođe poslati njene DNK uzorke na američki Univerzitet Jejl, specijalizovan za proučavanje gigantskih kornjača, ne bi li utvrdili da je zaista reč o ženki Chelonoidis phantasticus. Iako bi čitav proces mogao da potraje nekoliko meseci, Vašington Tapija je ubeđen da on i njegov tim nisu pogrešili.

Ipak, Tapijin tim ne planira da se zaustavi na pronalasku Fernandine. Oni očekuju da pronađu još kornjača, jer su, nakon otkrića ove ženke, blizu njene kućice uočili još tragova kretanja ovih velikih životinja. Stoga su odlučili da sledeće godine krenu u još jednu ekspediciju. Ukoliko i ona urodi plodom, tj. ako pronađu još primeraka ove kornjače, Tapija se nada povećanju broja primeraka vrste. Za godine ne brine, jer kornjače žive oko 200 godina, a Fernandinu – iako živi čitav vek – ništa ne sprečava da se dalje razmnožava.

„Kornjače su na Galapagosu poput inženjera ekosistema. One doprinose rasipanju semena i oblikuju ga. To je tako važna ekološka uloga”, zaključuje Tapija.

(Izvor CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar