СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

ВИНЧАНСКИ РАТНИЦИ?

Илустрација

Илустрација

Фигурине чини додатно занимљивим минијатурно оружје и/или оруђе које су држали, што подсећа на минијатурну теракота војску, али из винчанске културе.

Током археолошких ископавања неолитске куће на локалитету Црквине у селу Стублине 2008. године археолози су наишли на занимљиво откриће. Открили су изузетну групу налаза од 43 антропоморфних фигурина на поду куће. Ради се о јединственој групи фигурина чији облик није познат у винчанској култури. Поред тога, депоновање великог броја фигурина у винчанским кућама није уобичајено. Оно што ове фигурине чини додатно занимљивим јесте минијатурно оружје и/или оруђе које су држали. Што подсећа на минијатурну теракота војску, али из винчанске културе. Откриће ових фигурина била је права срећа, с обзиром да су археолози истраживали једну од најлошије очуваних кућа. Група од 43 антропоморфних фигурина је чекала да буде откривена.

Насеље Црквине из каснијег периода винчанске културе налази се у селу Стублине, неких 40 километара од Београда. Археолошка истраживања овог локалитета обновљена су након 40 година, 2006. године. У периоду од 2007. до 2011. године, геомагнетним мапирањем је истражена површина од 77.600 квадратних метара чиме су установљене северне и јужне границе насеља. Винчанско насеље у Стублинама подигнуто је око 4850/4800. године и трајало је до 4650/4600. године пре н.е. У насељу је детектовано око 200 објеката. Након више од једног миленијума је настављен живот на овом простору током баденске и костолачке културе, као и у раном и позном средњем веку.

3D реконструкција млађе фазе винчанског насеља у Стублинама (Спасић 2013, сл. 6; аутор: Г. Иваничевић)

Старије насеље формирано је током Винча Д1 периода (око 4850/4800. године пре н.е.), на источном делу платоа, и имало је око 120 кућа. Оно је у неком тренутку било заштићено системом дубоких двоструких ровова. Време је пролазило, а како је винчанска заједница на Стублинама расла, тако је расло и насеље. Повећање популације захтевало је освајање новог простора, па је првобитни двоструки систем ровова затрпан како би се насеље проширило и на западни део платоа. Временом је изграђено још око 80 кућа на новој површини, а млађе насеље, које је сада заузимало цео плато, у једном тренутку је могло имати и више од 200 кућа.

До открића 43 фигурина од печене глине археолози су дошли када су истраживали једну винчанску кућу, која је према геомагнетској карти била прилично лоше очувана у насељу. Фигурине су се налазиле на поду, између пећи и великог жртвеника, а на њих се срушио зид током пожара. Ове антропморфне фигурине су готово идентичног изгледа, осим централне која је била највећа од свих. Археолози су одмах запазили да свака фигурина има избушену рупицу на десној страни. Поред тога су приметили да постоји једанаест модела алатки, такође избушених. Захваљујући томе, могли су, према распореду налаза и величини отвора, са прецизношћу да реконструишу која алатка је припадала којој фигурини.

Сачувало се седам минијатурних модела-копија оруђа и/или оружја. Две врсте секира-чекића, три врсте оруђа попут пијука и три сферна предмета (чекић или жезло/скиптар). Највећа фигурина је држала округли предмет, можда нешто попут скиптра, што га можда чини вођом (насловна фотографија).

Откриће фигурина на локалитету (Црнобрња 2011, фиг. 5)

Ове фигурине, можда, подсећају на ратнике или чак ратаре, интерпретација је слободна. Оно што су истраживачи сазнали, јесте да ова група фигурина указује на постојање хијерархије у том друштву.

Литература:

Literatura: Crnobrnja, A. 2011. Arrangement of Vinca culture figurines a study of social structure and organisation. Documenta Praehistorica XXXVIII: 131-147.

Спасић, М. 2013. НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ У СТУБЛИНАМА/THE NEOLITHIC SETTLEMENT AT STUBLINE. Годишњак града Београда Књ. LX: 10-42.

(Насловна илустрација Спасић 2013/В. Поповић

(Извор Све о археологији)

О аутору

Stanko

Оставите коментар