ŠAPUTANJE NERAVA

VIŠAK SPAVANJA NE VALJA

Shutterstock

Shutterstock

Istraživači su proučili podatke o navikama u spavanju 500.000 odraslih u između 38 i 73 godine. Koliko im je sna dovoljno?

Iz iskustva znamo da će nam dan na poslu biti težak ako smo prethodne večeri ostali budni do kasno u noć. Iako zvuči paradoksalno, više sna nije nužno i dobro za osobe srednjeg i starijeg životnog doba, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Aging. Istraživači sa britanskog Univerziteta u Kembridžu i šangajskog Univerziteta Fuhan otkrili su da je sedam sati sna noću idealno za ljude u srednjem ili starijem životnom dobu, pa su zaključili da više ili manje sna od toga može negativno da utiče na njihovo mentalno zdravlje i uzrokuje lošije mentalne performanse.

Istraživači su proučili podatke koji su se odnosili na 500.000 odraslih u između 38 i 73 godine, prikupljene iz ogromne baze podataka UK Biobank. Ispitanici su odgovarali na pitanja o obrascima spavanja, mentalnom zdravlju i opštem stanju, a ispunjavali su i kognitivne testove. Istraživači su imali pristup MRI snimcima mozga i genetskim podacima gotovo 40.000 ispitanika.

Naučnici su otkrili da je previše ili premalo sna povezano sa smanjenim kognitivnim sposobnostima. Ispitanici su bili sporiji pri rešavanju testova, imali su kraći raspon pažnje i lošije su rešavali probleme. I njihovo mentalno zdravlje bilo je lošije, a kod većine su primećeni porast anksioznosti, simptomi depresije i lošije opšte stanje.

Analiza snimaka mozga takođe je pokazala da postoji veza između neujednačenog spavanja i razlika u strukturi moždanih područja uključenih u kognitivnu obradu i pamćenje.

Pojasnili su da su smetnje tokom plitkog sna (sastavnog dela dubokog sna) moguć razlog smanjenja kognitivnih sposobnosti. One se povezuju s nakupljanjem beta-amiloidnih molekula. Smatra se da ove proteinske naslage, čije se velike naslage nalaze u mozgu pacijenata koji boluju od Alchajmera, doprinose smrti neuronskih ćelija.

Analiza snimaka mozga takođe je pokazala da postoji veza između neujednačenog spavanja i razlika u strukturi moždanih područja uključenih u kognitivnu obradu i pamćenje. Među njima je i hipokampus, koji se smatra centrom za pamćenje.

Istraživači su otkrili da je redovnih sedam sati sna tokom noći idealno za kognitivne sposobnosti, opštu dobrobit i mentalno zdravlje kod ljudi srednjeg i starijeg doba. Iako u istraživanju nije objašnjena uzročno-posledična veza, rezultati pokazuju da premalo ili previše sna može da predstavlja faktor rizika za kognitivni pad kasnije u životu, tvrde istraživači.

„Ne možemo sa sigurnošću reći da premalo ili previše sna uzrokuje kognitivne probleme, ali analiza u sklopu koje smo proučavali više pojedinaca tokom dužeg perioda potvrđuje tu tezu”, rekao je profesor Jianfeng Feng sa Univerziteta Fudan u Kini u saopštenju za javnost.Razlozi zbog kojih stariji ljudi imaju lošiji san kompleksni su i pod uticajem su genetike i strukture mozga.”

Koautorka studije Barbara Sahakijan sa Univerziteta Kembridž je dodala: Dobar san važan je u svim fazama života, ali posebno kako starimo. Pronalaženje načina za poboljšanje sna moglo bi biti presudno za održavanje dobrog mentalnog zdravlja i izostanak kognitivnog pada u starijih ljudi, posebno kod onih koji pate od psihičkih poremećaja i demencije.”

Prema nemačkom Društvu za istraživanje i medicinu spavanja (DGSM), starije osobe često prijavljuju poteškoće sa spavanjem, kraće ukupno trajanje sna, više dremanja tokom dana i povećanu upotrebu tableta za spavanje. Ipak, sve više poteškoća sa snom pojavljuje se kod svih starosnih grupa širom sveta.

Samo u Nemačkoj, u istraživanju koje je 2017. provela osiguravajuća kuća Techniker-Krankenkasse, trećina ispitanika žalila se na teskobe sa spavanjem, dok je svaki drugi ispitanik kazao da spava šest sati dnevno ili manje. Po uputstvima koje je objavila Nacionalna fondacija za san iz Sjedinjenih Država (NSF), odrasli bi tokom noći trebalo da spavaju od 7 do 9 sati. Ipak, dužina potrebnog sna može da varira od osobe do osobe, zaključuju.

(Izvor Nacionalna geografija)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar