МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ВИСИНА УСМРЋУЈЕ

Највиши човек данас: Султан Косен (Гинис)

Највиши човек данас: Султан Косен (Гинис)

Зашто високи људи краће живе? Прерано умирање, наиме, међу појединцима изнад два метра није неуобичајено. Роберт Водлоу, највиши забележени човек на свету (272 сантиметра), преминуо је у 22. години. Да ли је висина обрнуто сразмерна дуговечности?

Од десет највиших становника на нашој планети икада снимљених, најстарији је умро када је имао 56. лета. Према Гинисовој кљизи рекорда, данас је највиши човек Турчин Султан Косен (251 сантиметар). Жене вишег раста, пак, чешће пате од рака у поодмаклим годинама, особито после менопаузе.

Насупрот томе у биолошким наукама постоји неписано правило да веће врсте сисара живе дуже – слонови од 40 до 75 и китови од 35 до 110 година – од мањих – на пример, мишева и пацова (око 12 месеци). Због чега то не важи за људе, поготово што је за наше далеке претке, ловце-сакупљаче у савани, висина имала преимућство?

Бројна скорашња истраживања
доводе у везу унос калорија
(мање се једе) с дуговечношћу.

У оптицају су две ваљане претпоставке: једна се позива на наслеђе, друга на одгајање, а можда су међусобно повезане.

Бројна скорашња истраживања доводе у везу унос калорија (мање се једе) с дуговечношћу. У суштини, суочене са ограниченим количинама расположиве хране, животиње настоје да живе дуже. Добри докази за ово пронађени су код црва, мишева, паса, мајмуна, чак указују на исти учинак код људи.

Заиста, деца која су живела у току Другог светског рата и смањења оброка показују испупчење на линији статистике дуговечности. Зашто је ово важно? Зато што су црви, мишеви, мајмуни и деца с мањим уносом калорија били краћи или нижи од добро храњених вршњака.

Иако је висина повезанс с краћим
животним веком у просеку, још
није јасно зашто је то тако.

Дакле, просечна висина становништва је груби показатељ доступности калорија у детињству и у току развића, што је одлучујући чнилац висине у одраслом добу.

Али, очигледно је да наслеђе одређује колико ће неко порасти, што се генима преноси као такозвана „породична висина”. Са дуговечношћу је у спрези ген FOXO3 који испољава заједничке варијације код црва, мува и људи стогодишњака. Он има неколике улоге: допринси активирању ћелија, контроли механизма ћелијске смрти и мењању учинка инсулина и инсулину сличних чинилаца раста.

Кратко живео: Роберт Водлоу (Википедија)

Кратко живео: Роберт Водлоу (Википедија)

Дакле, варијације у FOXO3 гену могу да упливишу на претпостављену везу између дуговечности, висине и калорија кроз усмеравање више или мање енергије у току телесног раста. Иако је висина повезанс с краћим животним веком у просеку, још није јасно зашто је то тако.

Има неколико добрих истраживања везе између генетике и начина живота која ће, можда, потврдити да јести мање знаћи живети дуже.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар