MEĐU IZMEĐU

VISINA USMRĆUJE

Najviši čovek danas: Sultan Kosen (Ginis)

Najviši čovek danas: Sultan Kosen (Ginis)

Zašto visoki ljudi kraće žive? Prerano umiranje, naime, među pojedincima iznad dva metra nije neuobičajeno. Robert Vodlou, najviši zabeleženi čovek na svetu (272 santimetra), preminuo je u 22. godini. Da li je visina obrnuto srazmerna dugovečnosti?

Od deset najviših stanovnika na našoj planeti ikada snimljenih, najstariji je umro kada je imao 56. leta. Prema Ginisovoj kljizi rekorda, danas je najviši čovek Turčin Sultan Kosen (251 santimetar). Žene višeg rasta, pak, češće pate od raka u poodmaklim godinama, osobito posle menopauze.

Nasuprot tome u biološkim naukama postoji nepisano pravilo da veće vrste sisara žive duže – slonovi od 40 do 75 i kitovi od 35 do 110 godina – od manjih – na primer, miševa i pacova (oko 12 meseci). Zbog čega to ne važi za ljude, pogotovo što je za naše daleke pretke, lovce-sakupljače u savani, visina imala preimućstvo?

Brojna skorašnja istraživanja
dovode u vezu unos kalorija
(manje se jede) s dugovečnošću.

U opticaju su dve valjane pretpostavke: jedna se poziva na nasleđe, druga na odgajanje, a možda su međusobno povezane.

Brojna skorašnja istraživanja dovode u vezu unos kalorija (manje se jede) s dugovečnošću. U suštini, suočene sa ograničenim količinama raspoložive hrane, životinje nastoje da žive duže. Dobri dokazi za ovo pronađeni su kod crva, miševa, pasa, majmuna, čak ukazuju na isti učinak kod ljudi.

Zaista, deca koja su živela u toku Drugog svetskog rata i smanjenja obroka pokazuju ispupčenje na liniji statistike dugovečnosti. Zašto je ovo važno? Zato što su crvi, miševi, majmuni i deca s manjim unosom kalorija bili kraći ili niži od dobro hranjenih vršnjaka.

Iako je visina povezans s kraćim
životnim vekom u proseku, još
nije jasno zašto je to tako.

Dakle, prosečna visina stanovništva je grubi pokazatelj dostupnosti kalorija u detinjstvu i u toku razvića, što je odlučujući čnilac visine u odraslom dobu.

Ali, očigledno je da nasleđe određuje koliko će neko porasti, što se genima prenosi kao takozvana „porodična visina”. Sa dugovečnošću je u sprezi gen FOXO3 koji ispoljava zajedničke varijacije kod crva, muva i ljudi stogodišnjaka. On ima nekolike uloge: doprinsi aktiviranju ćelija, kontroli mehanizma ćelijske smrti i menjanju učinka insulina i insulinu sličnih činilaca rasta.

Kratko živeo: Robert Vodlou (Vikipedija)

Kratko živeo: Robert Vodlou (Vikipedija)

Dakle, varijacije u FOXO3 genu mogu da uplivišu na pretpostavljenu vezu između dugovečnosti, visine i kalorija kroz usmeravanje više ili manje energije u toku telesnog rasta. Iako je visina povezans s kraćim životnim vekom u proseku, još nije jasno zašto je to tako.

Ima nekoliko dobrih istraživanja veze između genetike i načina života koja će, možda, potvrditi da jesti manje znaći živeti duže.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar