Stručnjaci: to je uglavnom bacanje novca, a može biti i opasno, jer dodaci ishrani, uključujući vitamine, ne podležu ispitivanju kvaliteta i sigurnosti kao lekovi!
Vitaminski dodaci često se reklamiraju kao sredstvo jačanja imunnog sistema ili kostiju, a čak kao zaštita od kovida-19 ili za lečenje raka, no stručnjaci upozoravaju da njihovo korišćenje nije samo bacanje novca, već i potencijalno opasno, piše nemačka novinska agencija DPA.Studije tržišta pokazuju da je njihova prodaja porasla tokom pandemije koronavirusa. Koliko se često koriste? Trećina nemačke populacije, na primer, uzima vitamine kao dodatke ishrani barem jednom sedmično, pokazalo je reprezentativno istraživanje njemačkog Saveznog instituta za procenu rizika (BfR). Svaki šesti Nemac dnevno uzima vitaminske tablete ili prah.
Nedavni podaci iz nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani pokazuju da je među odraslim osobama u SAD starijim od 20 godina 57,6 posto koristilo neki dodatak ishrani u poslednjih 30 dana, i da se upotreba povećavala s godinama. Najčešći dodaci koje koriste svi uzrasti su multivitaminsko-mineralni preparati.
Predsednik BfR Andreas Hensel pokušava da otrezni ljubitelje vitamina: „Uravnotežena i raznolika ishrana osigurava vašem telu dovoljne količine gotovo svih vitamina. Većini ljudi nisu potrebni vitaminski dodaci. Ako nepotrebno uzimate visoke doze vitamina, reskirate predoziranje s neželjenim zdravstvenim učincima.”Predoziranje će u najboljem slučaju rezultirati time da vaše telo proizvodi „skupi urin”, kaže Vibke Franc, nutricionistkinja savetodavnog centra za potrošače u nemačkoj pokrajini Hesen, „a u najgorem slučaju naštetićete svom zdravlju”.Dodaci ishrani, uključujući vitamine, ne podležu ispitivanju kvaliteta i sigurnosti kao lekovi, napominje ona. Posledično, nije neuobičajeno da vitaminske tablete i praškovi sadrže nečistoće.
Važno je biti svestan mogućih interakcija. Beta karoten, prekursor vitamina A, može povećati rizik od raka pluća kod pušača, upozorava Vibke Franc, a ni predoziranje vitaminom A „nije bezopasno”. Previše vitamina D može uzrokovati glavobolje, mučninu i kalcifikovanje bubrega, a predugo uzimanje preterano visokih doza vitamina C može dovesti do kamena u bešiki i bubrezima.
Predoziranje vitaminima ponekad prođe nezapaženo, jer ljudi koji uzimaju tablete i praškove takođe prirodno unose vitamine hranom, od kojih je neka obogaćena vitaminima. Ne postoje određene sigurne granice za unos vitamina, što je nešto što zagovornici potrošača kritikuju godinama. „Nedostaci vitamina nisu problem u Nemačkoj. Velikoj većini ljudi u ovoj zemlji ne manjka vitamina”, tvrdi nemačko nutricionističko društvo (DGE). Vitaminski dodaci ishrani preporučuju se samo za nekoliko segmenata populacije, na primer za trudnice, hemoterapijske bolesnike, vrlo stare osobe i stroge vegane.
Prodaja vitaminskih dodataka uprkos tome cveta. Samo nemačke apoteke prodale su gotovo 2,3 milijarde evra vredne dodatke ishrani u 2020, od kojih su više od polovine bili vitamini i minerali, prema nemačkom ogranku IQVIA, američke kompanije za istraživanje tržišta i farmaceutsko savetovanje. Prodaja vitamina i minerala zabeležila je porast od 11 odsto u odnosu na 2019. Imunostimulansi su zabeležili najveći rast – čak 12 posto, a dvocifreniporast su zabeležile i kombinacije vitamina A i D, a i kombinacije koje uključuju vitamin C.
„Bum u prodaji dodataka ishrani u 2020. godini kao što su kombinacije vitamina A i D, a i vitamina C, verovatno je posledica pandemije kovida-19”, kaže Tomas Hajl, potpredsednik odeljenja za zdravlje potrošača IQVIA Nemačke. „Potrošači su očekivali da će njihovo uzimanje pružiti određenu zaštitu od infekcije.”
Stručnjaci kažu da su pogrešili. „Ne postoje studije koje pokazuju da uzimanje vitamina D štiti od infekcije novim koronavirusom ili od pojave simptoma bolesti”, izveštava BfR. A Institut Robert Koh (RKI), odgovoran za kontrolu i prevenciju bolesti u Nemačkoj, piše: „Do danas nema dokaza da ljudi kojima ne manjka vitamin D imaju koristi u tom pogledu od uzimanja dodataka vitamina D.”Savetnica za potrošače Vibke Franc upozorava da ne treba verovati zdravstvenim tvrdnjama proizvođača i distributera vitaminskih dodataka. Proizvodi se reklamiraju kao svojevrsni čudotvorni lekovi, kaže ona, posebno na internetu i putem neposrednog marketinga: „Obmanjuju potrošače obećavajući zdravstvene koristi ili čak izlječenje”.Marketing na društvenim mrežama posebno je velik problem, kaže Kristijan Zajndel, savetnica za hranu u Savezu nemačkih potrošačkih organizacija (VZBV).
Iako je zabranjeno davati lažne izjave o svojim proizvodima, često se na društvenim mrežama iznose nedopustive zdravstvene tvrdnje, ponekad čak idu tako daleko da kažu da proizvodi „pomažu protiv raka”. „Vitamini mogu pomoći telu da normalno funkcioniše”,, kaže Zajndel. „Dodaci ishrani ne pomažu u lečenju bolesti.” Vitaminski dodaci su „super unosan posao”, napominje ona, dodajući da je neposrdan internetski marketing teško kontrolisati.Ilegalno oglašavanje često propagiraju influenseri koji primaju proviziju za predstavljanje ili preprodaju proizvoda. Mnoge kompanije nalaze se u drugim zemljama, a njihove veb stranice često ne daju podatke o njima i pojavljuju se samo prolazno, što sve predstavlja „veliki problem za sprovođenje zakona”.
Posao s vitaminskim dodacima enormno je narastao od početka pandemije kovida-19, prema VZBV–u. Hoće li se smanjiti kada se pandemija povuče, ostaje da se vidi. Najnoviji podaci IQVIA pokazuju da je prodaja dodataka vitamina A+D u apotekama u Nemačkoj nastavila da raste u 2021. godini za gotovo 17 posto, a pala je prodaja isključivo vitamina C.
(Izvor Indeks)
