ПРОКРУСТОВ УСУД

ВРЕМЕ УБИЈА ПОЛАГАНО

Илустрација (CC0 Pixabay)

Чини се као да никада не стигнемо да обавимо све што смо намеравали у једном дану. Каснимо са задатим роковима, па све радимо брже, а понекад и лоше. Овај притисак проузрокује хронични стрес и наводи нас на доношење лоших избора, чинећи наше здравље рањивим.

Због непрестане журбе смо слепи за оно што се догађа у датом тренутку, па не чуди што је појам „живота у тренутку постао популарна крилатица. Је ли, онда, икако могуће напустити појам времена?

Губитак себе

Све и да се налазимо негде где немамо приступ сату, наше тело ради на основи 24-сатног циркадијалног ритма, који одређују казаљке унутар наших молекула. Када се те казаљке некако поремете, настају проблеми.

Холи Андерсен из Канаде проучава филозофију и метафизику. Она упозорава да губитак осећаја за време представља и губитак себе, истичући да је немогуће свесно доживети свет око себе без концепта времена и његове пролазности. Узмите у разматрање лични идентитет, који се гради временом и архивира у облику сећања. Андерсен поручује да су сећања оно што нас чини док време тече, а да с губитком времена постајемо нетко други, преноси портал „Кликс”.


Све је пролазно

Да постоји само садашњост, не бисмо се никада могли припремити за будућност. Време игра важну улогу и у низу менталних и друштвених образаца. Зато знамо да не би требало предуго у некога гледати, јер то у једном тренутку прелази у пиљење и ствара неугодност. Време је својствени део нашег биолошког склопа, спознавања света који нас окружује, али и друштвених система. Постоји ли ипак начин да не будемо баш толико опседнути проласком времена?

Прави тиранин

Верује се да су Сумерции први бележили време, поделивши дан у 12 јединица, док су за његово мерење користили водене сатове. Касније су Египћани мерили време помоћу монолитних структура обелиска, такође поделивши дан у 12 јединица. Дужина тих јединица се мењала с проласком годишњих доба, па су били у стању прилагодити своје потребе пољопривредном календару.

Захваљујући њиховим достигнућима, напредовало се у овом погледу, па су касније осмишљени сунчани сат, сат са свећом и механички сат с клатном. До 17. века већ је било могуће прецизно одредити време, с око 10 минута одступања.

Данас можемо прецизно одредити колико је сати захваљујући атомским сатовима, који неће одступити ни за једну секунду у наредних 15 милијарди година. Финансијска тржишта, глобални позициони систем (GPS) и комуникационе мреже почивају на раду ових сатова.

Време почиње управљати људима тек током индустријске револуције, како би се организирале велике скупине људи, испорука сировина и извоз робе, између осталог. Ускоро су се радници подредили распореду који им је надређени одредио, а новчана компензација се почела мерити на основи учинка у даном временском року. Отуда израз да је време новац.

Уништавају ли сатови?

Приморавање нашег тела, које је прилагођено на циклус дан-ноћ, да се придржава апстрактног појма као што је време може узроковати разне проблеме. Тако особе које раде у сменама пате од низа психофизичких здравствених потешкоћа. Постоје и докази да летње рачунање времена, када се сат помиче напред, ремети наш унутарњи биолошки сат, што изазива мањак сна, пад концентрације, смањење животног века и когнитивне проблеме.

Историчар Давид Ганге са енглеског Универзитета у Бирмингхаму провео је годину дана пловећи Атлантским океаном. Користио је сат само када се требао наћи с неким. Он је приметио да се тело брзо прилагоди природним обрасцима, па је с великом лакоћом пратио време током дана. Изазов за њега је касније представљало поновно прилагођавање сату.


Никад се не гасимо

Развојем савремене технологије, дошли смо у стање да се никада „не гасимо. Интернет и апликације на мобителима нас стимулишу обавештењима и подсетницима 24/7. Имејлови нам пристижу у свако доба дана и ноћи. Време које диктира сат добија све наметљивији облик. Како се ослободити тираније времена?

Слушај само себе

Радите ствари према свом осећају. На пример, спавајте и шетајте докле вам прија. Тиме ћете успети, у неку руку, вратити природан ритам свог тела. Није потребно свакодневно медитирати десет сати. Довољно је да се 20 минута у дану скроз препустите тренутку, лишени оптерећења, па да приметите колико вам тај приступ одговара.

Прилагођавање нашем циркадијалном ритму може бити од велике користи за здравље. Кључ је још у томе и да повучемо границе између времена које је посвећено послу и оног које је приватно, резервирано само за нас. Друштво које не даје предност послу, већ добробити својих припадника и планета на којем обитавамо научило би вредновати  време на сасвим другачији начин.

Чак и данас постоје друштва која се не придржавају строго времена које диктирају сатови. Етиопљани се, на пример, воде према излазећем сунцу. Свакако немају сви људи на свету исти ритам живота, па тако они на Исланду функционирају другачије од становника подсахарске Африке.

(Извор Спутњик)

(Илустрације Pixabay)

О аутору

Stanko

Оставите коментар